У страху од опозиције и избора Александар Вучић је суспендовао заседање Скупштине док траје изборна кампања. На сраман начин је његову одлуку спровела председница скупштине Маја Гојковић и јавно објавила да се опозицији укида и последње место одакле су грађани Србије могли да чују критику власти. Суспендовањем Скупштине је уведено својеврсно ванредно стање.
Без преседана је да се у демократским државама председник Владе кандидује за председника Републике и да са те позиције води кампању. Без преседана је да се за време избора за председника Републике суспендује скупштина.
Покрет Доста је било разматра правне лекове који нам стоје на располагању да спречимо овај увод у диктатуру и ванредно стање.
Opozicija mora da se ujedini. Vrag je davno odneo šalu.
Dajte političari urazumite se.
Skupština suspendovana. Po opštinama se oduzimaju pečati i knjige za overu. Overu je mogao samo SNS da izvrši. Sada su već i predali listu. Drugi nisu ni počeli da overavaju lsitiće. Zabranjuje se faktički overa lisitća za lokalne izbore opozicionim strankama, pa i SPS-u.
Medijii uništavaju preostalu sivu materiju u mozgu stanovništva Srbije. Vlast krade šta sve može da ukrade. Svi ispaštamo, trpimo. Dokle.
Nema mnogo izbora ta raditi dalje. Maske su pale. Opozicioni političari moraju biti na nivou situacije. Siten zamerke i svadje nikome ne idu u korist.
Urazumite se.
Narode, možemo mi da pričamo šta hoćemo i da se zavaravamo. Ovaj, nažalost može da završi samo i isključivo na ulici a ne na izborima. To mi je odavno jasno, ali posle današnjeg poteza me je strah da će biti mnogo, mnogo krvavije nego što sam prepostavljao.
Ili on, ili mi…
Nedavno sam napisao da opozicija ne bi trebalo ni da se vraca u Skupstinu. Tada sam napisao i da vladajucoj druzini odgovara da Skupstina ne radi, i ispostavilo se kao istina. Aleksandru Vucicu ne odgovara da Skupstina radi, da se ne bi cuo glas trezvene Srbije i pitanja sa kojim pravom koristi mesto premijera kao rezervnu funkciji? Vec su dovoljno omalovazili Skupstinu u kojoj je cak i privremena odluka o rasporedu sedenja poslanickih klubova, gde premijer izjavljuje “da cini opoziciji uvrstavanjem joj jednog potpredsednika NS” a zapravo je to dodatno mesto dao stranci Nenada Popovica. Da ne spominjem da u Skupstini ne postoji temeljna rasprava i da je na delu linc prema neistomisljenicima, a takvo stanje se preliva i na citavo drustvo. Ovo je zaista kukavicki i nazovite to i tezim recima.
И Милошевиће је умишљао да је омнипотентан (свемоћан) у земљи Србији. Па како је завршио? Вучића чека слична судбина. Макар она затворско-судска. А, да ли ће Вучић самог себе убити у тренутку агоније, не бих га жалио… Тај морални смрад треба да сноси последице за зло које је учинио грађанима Србије. Ионако је понављао “Ја преузимам одговорност…” Па, преузећеш је, има времена. Памтимо.
P. S.
Ако је гајбица-Александар завршио правни факултет са одличним успехом, тим пре мора да зна да га чека суд. Ми који памтимо бићемо сведоци. Одговорност значи да ће дати одговор на том суду, а судија ће пресудити. Милошевића памтимо као црну тачку српске историје. Вучића такође.
Skupština je suspendovana – do okončanja izbora, tj,(očekivane i proizvedene) pobede g.dina A.Vučića. Vlast i način njenog sprovodjena od strane ove organizovane grupe, najbolje je opisana u udžbenicima, odnosno, knjigama starim više od decenije,u slučaju naših uvaženih savremenika, profesora, pa čak i knjigama, radovima starim i više vekova. Teorija politike, Uvod u političku teoriju, kao novija štiva, ali i ona koja se beležili još Hobs, Hegel ili Veber, samo su neki od najznačajnijih mislilaca i teoretičara. Pa, tako, u pomenutim radovima se može pročitati: POLITIČKO NASILJE jeste takav oblik društvenog nasilja, koje se vrši kao direktna ili indirektna ili kao prikrivena upotreba sile u politici i političkom životu, zapravo, kao direktna ili indirektna primena sile nad životom, svešću, nad voljom ili materijalnim dobrima – pretpostavljenog ili direktnog političkog protivnika. O tome su se izjasnili udžbenici. A ko može biti taj politički protivnik vlasti iz udžbenika? Politički protivnik može biti svaki pojedinac, politički činilac, odnosno, akter političkog života, ali i partija, na kraju čak i narod i država u celini. Neophodni preduslov za vršenje političkog nasilja jeste – POLITIČKA MOĆ. A ona predstavlja – MOGUĆNOST DA SE FORMALNIM I NEFORMALNIM uticajem u oblasti politike – UTIČE na tokove u društvu – najčešće izraženo kroz odnos PODREDJENI – NADREDJENI. Ključni segment realizacije i dokazivanja političke moći jeste – sposobnost (ALI I SPREMNOST) nosilaca društvene, političke moći – da OSTVARUJE SVOJE INTERESE – NEZAVISNO OD VOLJE I INTERESA – (svih) DRUGIH POLITIČKIH I DRUŠTVENIH SUBJEKATA. Čuveni (u Srbiji često i citirani) Veber, još je eksplicitniji: Politička moć je KORIŠĆENJE SVAKE ŠANSE – DA SE SOPSTVENA VOLJA SPROVEDE U OKVIRU JEDNOG DRUŠTVENOG ODNOSA – MAKAR I PROTIV OTPORA – I BEZ OBZIRA NA ČEMU SE TEMELJI. Ceo sistem jedne ovakve vladavine je, dakle, sazdan na DVE KOMPONENTE: POZICIONO KORIŠĆENJE INSTITUCIJA u ostvarivanju sopstvenih ciljeva, i drugo, MAKSIMALNO korišćenje u prirodi čoveka utemeljenog PODANIČKOG odnosa prema NOSIOCU MOĆI. Jer, politička moć predstavlja MOGUĆNOST KAŽNJAVANJA I DEGRADACIJE, i obrnuto, mogućnost UNAPREDJENJA I NAGRADJIVANJA. A to je NEVEROVATNO MOĆNO oružje… I na kraju, kažu udžbenici, nešto što su i Hobs i Hegel direktno ili indirektno dotakli: ILUZIJA I PERCEPCIJA MOĆI. U gore pomenutim knjigama piše – da se o politici itekako može govoriti kao o – UMETNOSTI ILUZIJE. A ona se (iluzija) može ispoljavati u dva pojavna oblika, privid i – obmana. Privid je (pojednostavljeno rečeno) kada OBEĆANO makar delom jeste ostvarivo, dok Obmana predstavlja – svesno (šareno, optimističko – i neostvarivo) laganje sa ciljem ostvarivanja (zadržavanja), pozicije, moći, bogatsva i uopšte – ličnog interesa. Gde i kad nastaje problem? Kada se iluzija ISTOPI, jer ju je teško dugoročno održavati. Tad na scenu stupa primena SILE, kao sredstvo produžetka vladanja, odnosno “iluzije”, kada Privid prelazi u Obmanu, potpomognut Silom. Narod tada više ne veruje u Iluziju, ali se iz STRAHA pretvara da joj veruje. Na kraju, kada subjekt (pojedinac, grupa, narod) – nečiju moć DOŽIVLJAVA VEĆOM nego što ona zaista jeste – on, oni, se tada prema nosiocu te moći PONAŠA(JU) tako – kao da je njegova moć STVRANO tolika. Politička teorija će, sasvim je to sigurno, ispisati nove stranice – na primeru mučene Srbije.
Pozdrav svima
– Da li je i koliko poslanika potpisalo Predlog o glasanju o nepoverenju Vladi?
– Da li se spremaju neuredni – falsifikovani zapisnici sa izbora 2016, za prikazivanje javnosti.
Tekuce teme registracija stranke odugovlacenje, raspisivanje izbora, notari za overu potpisa, suspendovan rad skupstine, su toliko “vruce” teme i nekako se nadan da se ipak opozicija sada dogovara, a i kandidati Sasa J i Vuk J. i da priznaju i prihvate jednog kandidata, ma ko to bio.
Pozdrav svima od jednog Zike
No comment na taj SNS..
Ukoliko Skupština ne nastavi sa radom (redovnim zasedanjem), tada opoziciji ostaje da se žali međunarodnim institucijama, i da bojkotuje rad skupštine nakon izbora. Mada, iskreno rečeno ne treba se nadati nekoj pomoći, jer je ova Vlada a time i njen premijer imaju podršku od strane zapada i EU, dokle god budi radili u njihovom interesu. Ovo je definitivno kraj – na sceni je ludačka politika vlasti, koja će trajati do sledećih izbora ili dok konačno narod ne shvati da smo dno dna (ti isti su odavno dali svoje mišljenje o našoj Vladi čuvenom engleskom premetaljkom SERBIAN GOVERNMENT = NOT EVEN GERMS BRAIN). Skupština je stavljena u funkciju vlasti jednog čoveka koji ne može da prihvati drugačije mišljenje od onoga koje on zastupa. Koliko se zna, skupština je birala sve članove Vlade, a time i premijera, pa se postavlja pitanje po kom zakonu ili ustavnoj odredbi je Vlada iznad skupštine, tj skupština mora da izvršava naloge premijera? S kakvim (ne)moralom poslanici SNS, SPS i ostalih trabanata mogu da prime platu ako ne budu radili ono za šta su plaćeni iz para svih građana Srbije? Dva meseca nisu zasedali, i verovtno neće još 1,5 mesec.
Bože, ima li te (na zemlji već imamo jednog)?
Ovo je neka vrsta puzajućeg državnog udara. Dobro. Još da se izglasa jednopartijski sistem i da se Vučić proglasi “predsednikom (ili premijerom svejedno) bez ograničenja trajanja mandata”, pa da svi opet pevamo: Druže Aco, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo.
Ako nisam zakasnio imam jednu odličnu ideju:
Dogovor svih opozicionih stranaka i svih opozicionih kandidata o svakodnevnim demonstracijama u SVIM mestima sa preko 10.000 stanovnika. U onim manjim na 3-4 dana.
1. zahtev: nastavak zasedanja skupštine odmah i oslobađanje televizije odmah. (Svakodnevne emisije sa gostovanjem i intervjuisanjem svih predsedničkih kandidata).
Budući da Ustavni sud ne zaseda od 25. januara (kada je Vesna Ilić Prelić po drugi put izabrana za predsednicu tog Suda), pitanje je do kada će taj Sud, takođe protivzakonito, suspendovati svoj rad, budući da to nesporno omogućava Aleksandru Vučiću da ova institucija spreči sve njegove izborne manipulacije i zloupotrebe, u koju svakako spada i današnje suspendovanje rada Narodne skupštine. Čudim se da niko do sada nije komentarisao ovu činjenicu. U situaciji kada pred Ustavnim sudom godinama unazad postoji više hiljada nerešenih predmeta, ovo “odmaranje” sudija Ustavnog suda, od kojih su neki nedavno izabrani, svakako nije u interesu ni podnosioca tih predmeta. Nema sumnje da će ovi izbori potvrditi degradaciju države Srbije i svih njenih institucija.
Предлажем да опозиција (која то заиста ијесте) организује свакодневно заседање Скупштине у просторијама исте (у холу) и да одатле пред новинарима и грађанима Србије поставља питања и обавештава о дешавањима у земљи и озбиљније скрене пажњу на све злоупотребе које из сата у сат попримају одлике пандемије.
Морате изаћи из салонских оквира.
Ови су правили некакве спрдње са штрајковима глађу и седењем на стиропору, колико се сећам и колико год то мени и сличнима мени било огавно и провидно и љигаво и без икаквог смисла, они су дошли до публике и показали гласаћима да су спремни на ”борбу” да би истерали ”правду”. Тако су и добили изборе.
Имате молион зицера у последњих месец дана да постижете голове.
Издавањем 50 саопшења на сајту на дан, нећемо постићи пун ефекат.
Мора се направити озбиљнији и брз пробој.
А може. Треба изгурати ударничких месец дана и слобода је на дохват руке.
Почели су да праве очигледне и невиђене грешке.
Мора се искористити.
Peđa je u pravu. Opozicija treba paralelno da održava sednice Skupšzine. Pravni lek ne postoj. Vučić je neizlečiv.
Skupstina suspendovana a predsednik opstine Palilula vodi predizbornu kampanju.
Ide po skolama i drzi sastanke sa savetima roditelja .Obecava sve sto saveti zatraze od njega.A onda isti ti clanovi saveta prenose roditeljima sta ce opstina utaditi za skolu.Sumnjam da je roditeljski sastanak bio sazvan samo zbog toga.
Inace sa uspehom i postignutim rezultatima skole je zadovoljan,mada ja kao roditelj nisam uopste zadovoljan.
Originalna verzija Vođinog spota…
https://www.youtube.com/watch?v=MUQJnQ3wpTk
Malopre sam pročitala na sajtu B92 da je Ministarstvo državne uprave saopštilo da su svega 673 izjave uz prijavu za upis DJB u Registar stranaka bile na propisanom obrascu. Baš me je uhvatila panika. Šta se dešava?
Svaki diktator se menja isključivo ratom.
Ovo je katastrofa. Opozicija konačno mora da se ujedini. Ako uopšte hoće da spasu državu. Trideset hiljada mladih odlazi iz ove zemlje nedođije. Ja svoju decu vidim preko skajpa. Ali sam zainteresovan da moja država funkcioniše.
Saša kandiduj se za predsednika! Pobedićeš! A i ja imam za koga da glasam. Ako predložiš anonimusa gotovi smo.
Zar svima nije već odavno jasno da je Milošević bio ”malo dete” u odnosu na ovog Vučića.Da je u doba Miloševića bila medijska sloboda, a sada je medijski mrak i diktatura jednog čoveka.Čanak, Čeda, Tadić, Šutanovac i drugi bivši lideri DOS-a, koji skoro dve decenije žive od bavljenja politikom su zlo sadašnje opozicije, jer radi svojih ličnih interesa i opstanka u politici i dalje za sve krive Miloševića, dok ovog Vučića i vlast skoro ni da taknu.Tako samo zamajavaju onaj deo naroda kojem je dosta ove vlasti.Otuda ne čudi što su napali Sašu i ispravan stav DJB, koji je jasno rekao da sa tim likovima koji su bili na vlasti i imali priliku da nešto dobro urade, nema više šanse i da bi trebalo da se sami uklone iz politike.Jasno je da je pošten svet razočaran jer, u ovakvim okolnostima kada se gaze svi zakoni, prava i slobode svih koji nisu uz SNS,, ne vidi šansu za skidanje Vučića sa vlasti i njegov poraz na izborima, posebno zbog razjedinjenosti opozicije.Otuda mnogi su malodušni i ne žele da iziđu na izbore. U potpunosti podržavam sve stavove Radulovića-DJB,povodom predsedničkih izbora, koje je izneo u Intervju na N1.