Intervju Kampanja Politika

Saša Radulović u intervjuu za Politiku

Prenosimo vam intervju koji je predsednički kandidat Saša Radulović dao za Politiku.


Sašu Radulovića, verovatno jedinog predsedničkog kandidata koji je na startu izborne trke rekao da ga ne zanima fotelja na Andrićevom vencu, bilo je logično pitati ima li plan za slučaj da se dogodi čudo i pobedi, pogotovo što je prošle godine njegov pokret „Dosta je bilo” bio iznenađenje na parlamentarnim izborima. U razgovoru za „Politiku“ on ocenjuje da ima realne šanse na izborima 2. aprila i da njegova pobeda ne bi bila „čudo“, jer ima najjaču i najdirektniju kampanju. Ali, kako objašnjava, tom izjavom je zapravo hteo da kaže da ovo nisu izbori za predsednika Srbije, nego trka za promenu sistema i referendum za i protiv Aleksandra Vučića.

– SNS i Vučić su pet godina na vlasti, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, i pokazali su šta umeju. Građani će na ovim izborima glasati za i protiv toga, kao što izbori 5. oktobra nisu bili za Koštunicu, nego su bili protiv Miloševića. Imamo sada veliku priliku da pobedimo Vučića, da menjamo ovu nakaradnu politiku i partijsko-parazitski sistem koji su izgradili u Srbiji. Pala mu je popularnost značajno, izgubio je pola miliona glasača od aprila do danas – navodi Radulović.

To ova istraživanja koja se u poslednje vreme pojavljuju u medijima ne govore.

To nisu istraživanja, istraživanja istražuju javno mnjenje, a ovo su tekstovi za kreiranje javnog mnjenja. Ali, ako gledate malo dublje, i ona govore da je više od 45 odsto biračkog tela (od prisutnih 5,8 miliona punoletnih građana, ne od 6,8 miliona, koliko je na biračkom spisku) neopredeljeno ili neće ni izaći na izbore. Vučićeva polularnost je negde na 30 odsto, to je oko 1,8 miliona birača. Izlaznost od 3,9 do četiri miliona bi obezbedila da bude drugog kruga.

Mogu li se na izlaznost odraziti neke varnice koje sporadično izbijaju između vas i možda i najjačeg kandidata opozicije Saše Jankovića, to jest onih koji ga podržavaju, DS-a i Šutanovca?

To su dve potpuno različite stvari. Prvo, petooktobarske stranke su izgubile poverenje građana i svako njihovo pojavljivanje šteti svim kandidatima koji su u trci. Možda mi nismo u pravu, ali mi mislimo da je to tako i mislimo da štete i kandidatu koga podržavaju. Što se tiče samog Jankovića, tu ja sukob ne vidim, osim par jednostavnih stvari, poput izjašnjavanja o podršci u drugom krugu…

Rekli ste već da biste podržali Jeremića i Jankovića ako uđu u drugi krug, a koga još?  

Govorim o onima koji imaju neke šanse da uđu u drugi krug. Važne su crvene linije politike, a mi smo ih zacrtali još pre tri godine. Kazali smo – vladavina prava, nezavisne institucije sistema, slobodni mediji, i dodali smo još potpunu transparentnost i borbu protiv partijsko-burazerske ekonomije. Ako neko drugi bude trčao bolju trku i uđe u drugi krug dobiće moju bezrezervnu podršku. Ali, očekujem isto ako ja uspem da dođem u drugi krug. I do sada, koliko sam čuo, Vuk Jeremić se pozitivno izjasnio o tome. Još čekamo Sašu Jankovića da kaže isto. Mislim da je krajnje vreme da to uradi.

Govorili ste već o partokratiji i drugim unutrašnjim problemima, za koja imate rešenja. Koliko je vaš plan od 20 tačaka sprovodiv s obzirom na spoljnopolitičke prilike?

U potpunosti zavisi od nas. Da li ćemo mi uvesti red, na primer, u „Vršačke vinograde”, ili u neko od javnih preduzeća, da li će biti krađe ili ne, to nije pitanje ni za Rusiju, ni za EU. Inače, članstvo u EU nije strateški cilj, strateški cilj Srbije je da bude jedna uređena zemlja, koja je dobra za svoje građane, koja ima sistem i jednaka pravila za sve. Hoću sistem u Srbiji kakav imaju Danska, Holandija, Kanada. Na Istoku ja ne vidim nijednu zemlju koja može da posluži kao model za Srbiju. S druge strane, naše kulturne i ekonomske veze s Rusijom su jake, velike, kao i jezičke sličnosti. Ali, prijateljstva postoje među ljudima, a u ekonomiji i spoljnoj politici isključivo interesi.

A kad kažu, recimo, da bi bilo dobro za nas da uvedemo sankcije Rusiji, da li bi to bilo u našem interesu?

Ne. Razgovarao sam i sa evropskim zvaničnicima o tome i rekao jasno da to nije ekonomski interes Srbije.

Ali, hoćemo u EU. Je li, po vama, za Srbiju dobar cilj članstvo u EU?

Ne. Da li će biti tog članstva ili ne, to je pitanje za građane i to treba odlučiti na referendumu kada dođe vreme za to. Za sva ta velika pitanja neophodan je referendum. Kad uredimo Srbiju, sva ova poglavlja će postati bespredmetna. Kao što su, recimo, bespredmetna za Island. Pustite me poglavlja, pošto očigledno ničemu ne doprinose. Kako vreme prolazi u Srbiji je sve gore. Nije, naravno, odgovorna samo ova vlast, nego i ona pre nje, Tadićeva. Izneverili su očekivanja građana posle 5. oktobra.

Šta je rešenje za najteži državni problem – Kosovo?

To jeste pitanje koje zavisi od svetskih sila mnogo više nego od nas, ali ima mnogo toga što bismo mi mogli da uradimo. Mi smo, na primer, prvi pokrenuli pitanje imovine akcionara „Trepče“, koji su pravna i fizička lica iz Srbije. Ta imovina ne može da se uzima. I na tako nešto nemaju odgovor. Iako je moj otac rođen u opštini Dečani, ja ne mogu strancima da argumentujem da je Kosovo srce Srbije, to niko ne razume, ali poštovanje imovinskih prava je nešto što svi razumeju. Pravo na autonomiju, odnosno decentralizaciju je nešto što svi razumeju. Još ako oslobodimo Srbiju partokratskog sistema i omogućimo privredi da diše, pa Srbija postane bogata zemlja… Ka bogatim zemljama drugi gravitiraju, odnosno žele da joj se približe. Beži se od siromašnih i uništenih.

Biljana Baković

Izvor: Politika, dnevni list

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Ali, hoćemo u EU. Je li, po vama, za Srbiju dobar cilj članstvo u EU?
    Saša Radulović:Ne.
    Pa šta onda da se radi?
    Karl Bilt bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske, to rešava ovako:
    Treba da napravimo kopiju Istočnog partnerstva EU stvaranjem Balkanskog partnerstva istovremeno držeći članstvo na stolu. U isto vreme EU treba da pojača svoj politički angažman u regionu. Može početi posredujući u nerešenim minornim graničnim sporovima kako se oni ne bi gnojili.
    Izazovi Evropskoj uniji namnožili su se prethodnih godina, kao i njeni samiti kojima pokušava da ih reši.
    Ali evropski lideri na Balkanu imaju očigledan izbor:
    da rade na problemu, ili da čekaju da on radi na njima.