Bahatost raznoraznih prethodnih vlastodržaca ogleda se i u njihovom odnosu prema zaječarskim školama.
To je svakako i uzrok i posledica načina na koji su došli kako do zvanja, tako i do diploma ( o tome se zna, ali ćuti ), pa ne iznenađuju sledeći podaci:
Tokom 2015. i 2016. godine, čak 16 od 17 škola na području grada imalo je blokirane račune. To znači da su ove škole bile primorane da svoj rad organizuju bez osnovnih uslova, bez obrazovnih sredstava, bez flomastera, bez sredstava za higijenu, bez interneta. O dodatnom usavršavanju nastavnika, kupovini savremenih učila da i ne pričamo.
Sve nadoknade za jubilarne nagrade, na koje su zaposleni stekli zakonsko pravo do 2015.godine naplaćene su sudsim putem, uz naplatu sudskih troškova – što znači da je svaka jubilarna nagrada gradsku kasu koštala skoro duplo.
Stipendije studentima su takođe isplaćene sudskim putem, što znači da je umesto dva studenta, opština finansirala masne nadoknade pravosudnom sistemu ( Kome idu u prilog enormni sudski troškovi?)
Posebno su ovakvim odnosom pogođene stručne škole koje, pokušavajući da drže korak sa tržištem i razvijajući preduzetnički duh ( za koji „veliki Vođa“ kaže da ga nemamo), pokušavaju da uz veliki trud i napor nastavnika dođu do sopstvenih sredstava. Možda je najočitiji primer Ekonomsko trgovinska škola čiji su nastavnici zbog blokade od strane opštine ostali bez naknada od vanrednih učenika, tako da trenutno škola prosečno duguje od pet do deset hiljada svakom ( naknade kasne skoro dve godine). Imajući u vidu mizerne plate, ovaj iznos za naše budžete svakako nije zanemarljiv.
Takođe, Tehnička škola je bila prinuđena da obustavi usluge „Auto škole“ za treća lica, zbog stalne blokade računa, i nemogućnosti da normalno obavlja ove usluge.
I za kraj, svakako najnovija bahatost: zaječarski prosvetari su među retkima u državi koji od opštine ne dobijaju naknadu za prevoz. To je posledica poltronskog ponašanja kako direktora tako i sindikalnih vođa. Od septembra 2016. počeli su pregovori sindikata i opštinara sa ciljem da se postigne dogovor oko isplate nadoknada za prevoz, i izbegnu nove sudski procesi. U jednom trenutku se činilo da će razum preovladati, prosvetari su pristali da im se dug isplati u 2-3 rate do kraja 2017. ali, je ipak neko rekao: neka tuže. Kao posledica svega, više od 300 nastavnika je podnelo tužbe za nadoknadu troškova prevoza, što će opet grad Zaječar koštati duplo više.
Aleksandra Stojković,
“Dosta je bilo”, Zaječar
Komentariši