Poslanička grupa pokreta Dosta je bilo u Skupštini AP Vojvodine danas je odlučila da preduzme odlučnije mere borbe protiv ignorisanja stanja u društvu koje je postalo pravilo ponašanja institucija. Odlučili smo se na oštro saopštenje, a zatim bojkot diskusije na sednici. Smatramo da sednice treba da se održavaju i zato ih ne napuštamo. Problem je što se nisu održavale tokom kampanje i tako je opoziciji uskraćena i ona minimana vidljivost koju u Skupštini može da ima. Tokom kampanje ni republička ni pokrajinska Skupština nisu imale zasedanja.
Naime, do sada smo o neravnopravnoj političkoj borbi, raznim zloupotrebama i pritiscima govorili pred medijima, za govornicom, pisali saopštenja, ali na političkoj sceni ono što govorimo nema odjeka. Nema odjeka, zato što nema političke volje. Nema volje, zato što na strani vršioca vlasti nema interesa za sređivanje stanja u društvu. Odlučili smo se za blagu formu bojkota, apele u javnosti i zaoštravanje svega toga kroz kreiranje inicijativa toliko opravdanih da će institucijama biti izuzetno teško da im se odupru.
Naime, ovi protekli izbori su ostavili demokratiju u devastiranom stanju. U atmosferi medijskog mraka i ekstremno niske zastupljenosti opozicionih lidera u medijima, u poređenju sa zastupljenošću lidera SNS-a, rezultati izbora su bukvalno kopija medijske slike, osim u slučaju Belog, koji je nekim čudom sa začelja medijske zastupljenosti uspeo da se plasira na treće mesto. Kada uporedimo minutažu pojavljivanja predsedničkih kandidata u medijima sa njihovim izbornim rezultatom, podudarnost je alarmantna. Ukratko predsednički kanidat SNS-a je ostvario višestruko bolji rezultat od drugoplasiranog kandidata, što se može direktno vezati sa višestruko većom zastupljenošću koju je protivzakonito imao u medijima. Zaključak je da tradicionalni mediji imaju apsolutno presudan uticaj na rezultate izbora i sada kad to jasno vidimo nemamo drugi prioritet, već da ih učinimo podjednako dostupnim svima, baš onako kako i zakon to reguliše, ali u ovoj kampanji nikoga na vlasti nije bilo briga za taj zakon. I još jednu činjenicu moram da podvučem – društvene mreže nisu kompenzacija za zamračene medije i one nam ne mogu poslužiti kao zamena, niti rešiti problem onemogućenog pristupa opozicije građanima.
Takođe, u biračkom spisku ima oko 800.000 upisanih birača višak. Ovo je ogroman procenat u odnosu na ukupnu populaciju. Na spisku smo tokom dana glasanja nalazili i imena preminulih građana. Logično, jer mrtvi ne mogu da se brane. Saradnjom sa opštinskim službama pri predaji lista kontrolora koju smo vršili, stekli smo utisak da matičarske službe izuzetno dobro rade, što nas je navelo na zaključak da je ovoliki višak ljudi u spisku nameran. Ovom temom ćemo se itekako baviti. Veoma jednostavan softver za pretragu matičnih brojeva bi mrtve eliminisao sa spiska u roku od jednog dana. Samo treba uzeti od matičara spisak umrlih i uraditi presek sa biračkim spiskom! Tehnički je toliko jednostavno da nečinjenje po ovom pitanju može biti samo namerno. Za to vreme, mrtvi tu i tamo gde je kontrola slabija tuđom rukom mogu da glasaju, a raseljeni, preseljeni i odseljeni glasači su takođe potencijalne žrtve izbornih mahinacija.
Treća tema o kojoj grmimo već mesecima je potpuna uzurpacija (prisvajanje) javnog sektora od strane političkih stranaka na vlasti. Govorili smo o partokratiji koja je pojela državu, a sad podvlačimo da je partokratija pojela i izbore, tako što su radnici javnog sektora i sa javnim sektorom duboko povezanih privatnih kompanija poslužili kao pokorni skupljači kapilarnih glasova i armija koja je na biralište izvodila svoje rođake, komšije i kolege. Izvodila ih je da glasaju, ali ne za stranku kojoj daju najveće poverenje, već onako kako im je naloženo. Ovo je najgrublje kršenje ljudskih prava i sloboda, najgrublje gaženje prava na izbor, najgrublje urušavanje čitavog izbornog procesa, a hvatali smo vršioce ovog zločina na klupama, parkinzima, pragovima vrata naših sugrađana o čemu posedujemo veliku kolekciju audio i video snimaka i fotografija.
Na žalost, poznato nam je da se ovo ne bi uvažilo kao dokaz u bilo kakvom postupku, osim pred običnim svetom koji itakako sagledava stvarnost oko sebe.
Mi odbijamo da učestvujemo u glumi da je stanje u redu, da su bili izbori i da nema primedbi. Ne možemo ravnodušno da posmatramo trenutno stanje. Ne možemo da igramo u predstavi demokratije, nećemo da budemo marionete. Danas smo u tome bili sami, ali su nam vrata otvorena za druge poslanike kojima je takođe preteško da ovo gledaju.
Svetlana Kozić
predsednica poslaničke grupe
Pokreta Dosta je bilo u Skupštini AP Vojvodine
Povezani tekstovi:
Komentariši