Три године рада у 13 градова и општина по Србији је довољно да се подвуче црта на први део фазе пројекта ажурирања базе података о непокретностима и проширење обухвата наплате пореза на имовину. И сада је већ јасно да, колико год новца општина уложе у зараде пописивача, људи који на терену гледају реално стање некретнина, новац се већ током прве године наплате пореза на имовину сигурно враћа, каже Александар Грунауер из немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.
– Свака следећа година је чист добитак за општински буџет – поручује Грунауер. – Подразумева се да општине нису повећавале стопу пореза на имовину. Искуства општина са којима смо радили то и потврђују.
На пример, у Зајечару је 10 пописивача радило три месеца, и за то су били плаћени 9.000 евра. Они су обишли око 1.700 домаћинстава, од чега је поднето скоро 20 одсто нових пореских пријава. Према њиховој грубој процени то ће бити око 10.000.000 динара више за њихов буџет, него претходне године.
Грађани су обавезни да плаћају порез, али су и заинтересовани да виде где се тај њихов новац троши.
– Колико је важно да сви грађани, сразмерно својој имовини, плаћају порез и тиме директно учествују у развоју општина, толико је важно и да самоуправе наплаћују све своје приходе. По Закону о финансирању локалних самоуправа, оне ће и на основу тога добијати новац из буџета – напомиње Грунауер. – Како би у том процесу још више оснажили градове и општине план је да наредна фаза пројекта почне на пролеће ове године.
Швајцарска организација за развој и сарадњу (СДЦ), која је у овом пројекту радила заједно са ГИЗ-ом, планира да финансијски и кроз различите форме едукације подржи још око 30 локалних самоуправа у Србији.
Градски одбор покрета „Доста је било – Саша Радуловић“ – Зајечар
Коментариши