“Ресавска школа” у служби деградирања просвете

Стално се спомиње  како би требало да препишемо неки образовни модел (најчешће је то шведски модел). Наш образовни систем не ваља, ученици слабо пролазе на ПИСА тестовима, за то мора да је крив систем.

Чињеница је да наши ученици заузимају последња места на ПИСА тестирању, али је такође чињеница да наши најбољи ученици освајају медаље на свим релевантним светским такмичењима. Систем је такав да онај ко жели да учи може много тога да научи, а онај ко не жели, па… не мора.

Често питање у просвети је како мотивисати ученике. Знање ученика је углавном далеко испод њихових потенцијала. Притисак је на просветним радницима да смисле начин како би задржали пажњу незаинтересованих ђака. Да ли је то у земљи у којој живимо могуће?

Да ли је могуће да дете не примети да његови родитељи са (правом) факултетском дипломом не раде,  да су нервозни, по цели дан се свађају (углавном због новца), док су у исто време они који су били најгори ђаци на свим значајнијим функцијама које постоје? Док они немају за ужину деца преписивача се скијају по највећим зимским центрима и летују на Малдивима. Наша деца нису глупа. Знају да у овој држави знање ничему не служи. Зато беже у заводљиви виртуелни свет компјутерских игрица. Зато су нам улице опустеле. Дете можете да видите само у шетњи са родитељима. Деца се не друже, јер то је опасно. Да се више друже много би више били свесни неправедног света у коме живе.

Има ли решења? Па, наравно да има. Лепота просветног позива је у томе што је могуће допрети и до ученика у најгорој животној ситуацији. Да би се ово извело потребно је формирати тим који би се састојао од психолога, педагога и наставника који стварно раде са децом дуги низ година и направити једно опсежно истраживање које би показало шта је то што би могло да мотивише наше ђаке у реалној ситуацији коју имамо.

И доста је било преписивања. И за преписивање је потребно знање.

Аутор: Наташа Јовановић Ристић

Градски одбор покрета

„Доста је било – Саша Радуловић“ – Зајечар