Poslanici Dosta je bilo postavili su do sada 30 puta pitanje predsedniku Vlade i predsednici Skupštine, u okviru poslaničkih pitanja utorkom i četvrtkom. Ni na jedno od tih pitanja nismo dobili odgovor iako prema pravilima koje je donela sama Skupština oni imaju obavezu da pismeno odgovore na svako poslaničko pitanje u roku od 15 dana. Poštovanje pravila i zakona je izuzetno važno za funkcionisanje države. Nepoštovanje vodi u diktaturu i to je ono što se danas događa u Srbiji.
Šef poslaničke grupe Dosta je bilo Saša Radulović je 19 puta postavio pitanje predsedniku Vlade, a predsednici Skupštine 11 puta. Danas je ponovo u Skupštini pokrenuo pitanje ignorisanja i neodgovaranja na poslanička pitanja. Kršenje procedura i pravila je način na koji se ruši i degradira uloga Skupštine u sistemu vlasti. Šta građani mogu da očekuju od vlasti koja ignoriše poslanička pitanja i sistematski krši pravila koja je sama donela? Ovakvo ponašanje je dovelo i do toga da mi ni godinu dana nakon kriminala u Savamali nemamo odgovor na pitanje ko je odgovoran.
Za 8 meseci nismo dobili nijedan odgovor iako po Poslovniku (član 287) predsednik Vlade i predsednica Skupštine imaju obavezu da odgovore pismenim putem dostave u roku od 15 dana. Sva ova pitanja je, po predviđenoj proceduri, na osnovu video zapisa usmenog izlaganja poslanika sastavila stručna služba Skupštine i dostavila u pismenom obliku predsedniku Vlade i predsednici Skupštine. Odbijanje da se odgovori na poslanička pitanja je kršenje osnovnih pravila parlamentarizma i grubo ignorisanje i arogancija prema građanima koje u Skupštini predstavljaju poslanici i u čije ime se postavljaju pitanja.
Mediji ne izveštavaju o ovome i time prikrivaju način na koji vlast krši pravila i zakone. Vest o tome da predsednik Vlade i predsednica Skupštine ignorišu poslanička pitanja 20. aprila su prenele samo dve televizije N1 i RTV Vojvodine, a od štampanih medija, u veoma skraćenom obliku koji dostavljamo u prilogu ovog saopštenja, 21. aprila objavili su samo “Blic” i “Danas”. Zbog neizveštavanja medija građani ne mogu da steknu pravu sliku o delovanju opozicije u parlamentu i nezadovoljni su i ljuti na opoziciju. Građani ne znaju da mi u Skupštini podnosimo inicijative i postavljamo pitanja koja vlast ignoriše. Građani nisu informisani o pravim uzrocima nepostojanja vladavine prava.
Prilog
Blic i Danas o neodgovorenim poslaničkim pitanjima DJB
Prilozi N1 i RTV
Jasno je i vrapcima na grani kakva je ovo vlast,jasno je i njima kakvi su,jos samo nije jasno onima koji se odusevljavaju ovom vlascu i koji se radi malo interesa u nju uclanjuju,za nju glasaju!Ali ne mogu se svi namiriti,namiren je veliki broj stranackih botova,kumova,svastika,surnjaja…!A sta je dobila ona sirotinja koja klice ovoj vlasti…NISTA,i nisu ni zasluzili nista!Takva im vlast i treba i nikoga od njih ne treba zaliti!Treba zaliti gradjane koji su svesni svega sto ne valja,a koji su nemocni da bilo sta promene zbog ove gomile zadovoljnih i odusevljenih AV i njegovom kamarilom!Jedna druga stvar me zanima od poslanika DJB!Da li vi mislite da i dalje budete tako mlaki prema novinarima…npr.B92,Blica,Kurira…RTSa!Zasto se ustrucavate da kazete ko su…i sta su i da ih nazovete pravim imenom,ja ne razumem!Zasto pitanja postavljate onima koji su sve ovo skrivili…do te mere unistili da je njihov odgovor bezpredmetan!Zasto pitanje ne postavljate gradanjima….svakoga dana,a tada cete i cuti odgovor od onih koji zelite!Javice se sami!Vrlo dobro pratim desavanja,i ne videh da je jedan politicar postavio pitanje”Ko su oni ljudi..” koji su dosli u Zajecar u Nedelju vece posle izbora u automobilima bez tablica!Alo!!!!Poslanici gradjana Srbije!!!Odgovorite mi vi…Ko su ti ljudi???Oni vrlo dobro znaju da tamo gde su otisli,ima zivih ljudi….kamera,novinara!!Njih znaci nista ne sprecava da demonstriraju moc!Hocete ja da vam kazem ko su ti ljudi????Oni koji su palili Jarinje,ambasade…,rusili Sava Malu!!!Ko od vas poslanici hoce ili ume da mi odgovori da mozda ne gresim!Ili vise volite da pitate vi…znajuci da je lakse pitati nego odgovarati!Zalite se svakoga dana,ja mogu da vas razumem…ali ne mogu da vas opravdam da ne umete da budete ubitacniji,prema onima koji ne zasluzuju fino i pristojno!Od vlasti,novinara…botova do naroda onog prostog,svi zasluzuju da im se u oci kaze Ko su i sta su!G*loguzija!A od vad gospodo narodni poslanici sacekacu odgovor….a pitacu vas i svaki dan ako treba!Sta mislite da postizete prisustvom u onom blatu zvanom Skupstina Srbije!Pitao bih i one koji nisu iz DJB ali nemam prilike,tako da ne zamerite da samo mislim na vas!
Glasao sam za DJB da bi ih video i čuo u Skupštini. Da bi bili glas pravde u toj instituciji sistema. Kakva god da je ta Skupština, druge nemamo i ona je naša koliko i svih drugih građana Srbije. Skupština je JEDINO mesto gde se DJB može videti i čiti. Da li ćemo izlaskom iz Skupštine uskratiti i tu mrvicu mogućnosti da se vidimo i čijemo u CELOJ Srbiji. Nemojte misliti da Naš izlazak iz Skupštine neće obradovati Vučića i ostale kvaziopozicione stranke. Dočekali bi taj čin sa velikom radošću. Bojno polje se ne napušta. Ne beži se od protivnika ma koliko on bio nadmoćniji i bahat. Skupština je bojno polje gde je DJB u manjini, nejak je po broju ali je jak po IDEJAMA koje brani i zastupa. Te ideje moraju dospeti do ušiju i svesti ljudi. Zato je nophodno ostati u Skupštini i boriti se.
U Srbiji kao i svuda u svetu postoji delovanje nekoliko faktora društva:
U svetlu sadašnje političke situacije pogledajmo ulogu svakog od njih. Biće korisno za naše dalje delovanje.
Građani i njihove organizacije protestvuju protiv umanjenja demokratije, medijske blokade izražavanja njihovih potreba, izazova i problema, vlasti jednog čoveka što narušava ravnotežu političkih faktora, krajnje loše socio-ekonomske situacije itd.
Oni to rade na protestima koji se već dvadesetak dana uporno održavaju. Uspeli su da postave i veliki broj jasnih zahteva šta oni to hoće i kako hoće.
Pogledajmo kako se prema tome odnose glavne suprotstavljene političke snage. SNS partokrate pokušavaju da svim snagama ignorišu postojanje protesta. DJB i njemu slične otvoreno antipartokratske snage koje imaju potpuno identične stavove kao i protestanti delju politički. Uglavno u Skupštini, izjavama i intervjuima.
Ovo je dobar pristup jer na ovaj način svako radi u skladu sa svojom društvenom ulogom. Građani izražavaju svoje zahteve a poltičke snage na politički način pokušavaju da te zahteve sprovedu, ili u slučaju SNS-a, ne sprovedu.
Treća društvena snaga, ekonomski sektor, se od strane i građana i političkih partija stalno drži u žiži. Tu opet imamo žestok politički okršaj. S jedne strane SNS koji podržava svoju grupu krupnih kapitalista sa poreklom imovine i korupcionačkim potencijalom daleko iznad međunarodnog proseka i žestokom spregom da međunarodnim hohštaplerajom. S druge strane imamo domaće preduzetnike koje SNS uništava i gura na marginu. DJB ovde poltiki ima jasno izgrađene stavove ali mi se čini da sa domaće preduzetničke strane nema jasnog i hrabrog partnera koji bi izrazio svoje ekomosmske interese koje bi DJB politički podržao.
U celoj toj stvari SNS pokušava da nezadovoljne radnike ostavi na margini. DJB na ovom polju kao centralistički postavljena poltička snaga predlaže određene socijalne mere za ublažavanje problema (jednistveni program socijalne zaštite) ali misli da probleme radništva treba da politički podrži neka njima bliskija politička snaga. Nje još uvek nema. SNS im umesto toga nudi izanđale “levičare”, Dačića i Vulina ili “polulevičare” u vidu raznih samo proklamovanihsocijaldemokratskih pogleda.
Na kraju javni sektor je toliko pod okupacijom nekvalitetnih i vrlo parazitski raspoloženih kadrova sklonih korupciji da su trenutno postali najbliskiji saradnici SNS-a.
„Kažu da je gospodin Hitler osvojio vlast u Nemačkoj. Čak i protivnici fašizma koji bi morali zauzeti kritičan stav prema ovoj tvrdnji, govore tako. Vlast očarava, straši, svladava i zaslepljuje. Brutalna primena vlasti dovodi do toga da se zaboravlja na njeno poreklo. Hitler ima vlast u svojim rukama, to je činjenica. Ali, da Ii je on osvojio tu vlast ? Ko bi to tvrdio, postavio bi činjenice na glavu. Ako zapovednik jedne tvrđave otvori njene kapije neprijatelju i preda mu posadu sputanu okovima,.zar je onda ta tvrđava osvojena? Bilo bi tačnije, kad bi se reklo, da je bila izdata. A takva jedna izdata tvrdava je i Nemacka. Ko poznaje Hitlera i čija misao ne podleže ropski prilikama današnjice, da bi falsifikovao prošlost, taj zna tačno, da je državni kancelar sve drugo, samo ne osvajač…. Pred sopstvenom propašću je junkerstvo – trinaest hiljada porodica – upropastilo državu od šezdeset i pet miliona… Schleicher nema onu specifičku umetnost fašističkog govora, da ispuni vazduh do eksplozije šupljim frazama. Ro svoj prilici on tu umetnost i prezire… Saučesnicima je bilo u interesu ili da cute, a to su oni kojima danasnje stanje donosi koristi; ili jos imaju nesto da izgube i zato se ne usuduju da govore.“
Da li vam ovo zvuči poznato? Napisao je to davne 1933/34. anonimni nemački političar, a kod nas ju je „Nolit“ objavio 1936. Pošto je brošura jako retka (trebalo mi je tri decenije da nabavim originalni primerak), postavio sam je kao PDF na https://archive.org/details/HITLEROSVAJAC. Ako vas ne mrzi, pročitajte je. Možda će vam pomoći da nađete bar deo odgovora na ono što se u Srbiji već dugo dešava. A možda ćete se, kao ja, zapitati da li ta ***** uopšte razume akademski govor i parlamentarne rasprave.
Deo podržavalaca ideje o davanju legitimiteta Vučićevoj Skupštini – radom i boravkom u istoj, zbog 3 minuta prostora u nekoj sedmici – nikako da ukalupi činjenicu da je taj i takav rad proizveo dve stvari: pobedu Vučića, i – pad popularnosti opozicije. Strmoglavi pad. Nokaut. Rastur, komu, zapravo. Ta grupa ljudi ne razume činjenicu da je i bojkot – vid političke borbe, često i snažniji i delotvorniji vid od – saučestvovanja u onome što Vučić smatra demokratijom. Saučestvovanje nije urodilo plodom. Koma je došla po opoziciju. Nije išlo ovako kako su Djb (i Dveri) – radili juče i danas, kao da se ama baš ništa komatozno nije dogodilo. Isti ljudi vitlaju iste autorske tekstove, u Skupštini se na istovetan način kritikuje jednako istovetna vlast. Nema sednica Glavnog odbora, Stranačkih skupština, nema svodjenja (i polaganja) računa, nema odgovornosti, nema ničega. Koma je svuda oko nas. I ona, začudo, odgovara svima. Niko nema herca da izadje i kaže – zajebao sam, evo ostavke, pa da glasamo. Nema morala, nema časti, nema svesti, nema – iznad svega – nema znanja. Jer, da ga ima, bilo bi i muda. Nema muda. Sve same jajare. Daj šta daš, zakletva je života, vrhunski imperativ. Ćuti, smrdi, krij se, palacni malo jezikom, čučni, piški muški, i furaj dalje, dok mrve možeš kupiti…
Kako mali perica zamišlja politiku. Prvo, skupština nije Vučićeva nego narodna. Svi imaju pravo da učestvuju i debilno bi bilo ne koristiti svoje pravo. Drugo, opozicija nije složna, neki će bojkotovati a onda će se jedan od njih napraviti pametan i to iskoristiti za sebe, jer se opozicija ne bori samo protiv vlasti već i za što bolju poziciju unutar opozicije (najbolji primer za to ti je Janković, potpuno ignoriše bilo kakvu saradnju sa ostalima, osim sa DS-om, i radi isključivo u svom interesu). I treće, u skupštini će ostati lažna opozicija (Šešelj, Čeda, Čanak…), pa bojkot ostalih ne bi ništa postigao. I dalje bi imali legitimitet da rade. Znači bojkot je besmislena ideja, to ide u korist vlasti. Samo bi brže i lakše donosili štetne zakone. Ovako DJB javno iznosi sve što ne valja pa neka građani donose sud na izborima, ako žele. Bajke kako su građani nezainteresovani zbog prisustva opozicije u skupštini, pa će se najednom zainteresovati ako ih tamo ne bude bilo, su presmešne. Pogotovo što to medijski ne bi bilo ni spomenuto kao i sve ostalo što im ne ide u prilog. Čak i suprotno, time bi dali legitimitet “proizvodnji” loših zakona, uvek posle neko može da ti očita bukvicu što nisi skrenuo pažnju da je nešto loše. Što nisi radio svoj posao.
Mali Perica ne zamišlja politiku. Mali Perica možda može da zamišlja, recimo, programiranje, jer se za njega nije školovao, a ni usavršavao, ali – politiku, svakako – ne zamišlja. Posebnost srpskog naroda je u tome što i opančar, i it stručnjak, i doktor, i švalja, i računovodja i bravar – mogu biti “političari”. Ne shvatajući da mogu biti samo – politikanti. Gde je Srbija sada? Tamo gde su je odveli – politikanti. No, gde je opozicija sada? Neverovatno – na istom mestu! A zašto? Pa, zato što i nju vode – politikanti. A politikanti, osim sujete, koje – enormno sužava svest, ne poseduju niti jedan jedini kapitalni politički kvalitet – koji može promeniti stvari. Čak i kada nešto i pokrenu, uprskaju, igraju kolo gubitnika, korak napred, dva(desetdva) nazad. A zašto? Zato što misle da drugi misle da su drugi pametniji od ostalih, a zapravo su – politikanti ti koji misle da su oni pravi političari koji su sad, zapravo – najpametniji. I obožavaju da drugima daju kvalifikacije “da se prave pametni” – istovremeno uveliko ubedjeni – u sopstvenu pamet. To je odlika politikanta. A on će postati viši politikant prve klase – kada to shvati i posavetuje se sa – školovanim političarima. Uostalom, tako radi i američka administracija. Da bi drndala ceo svet, nije za to zaposlila (osim u najobičnijem špijunskom delovanju), recimo, it stručnjake – već 16.000 školovanih političara, samo u poslednjih 6 godina. Isto pravilo (politikanstvo) važi i za celu našu Skupštinu. Nerazumevanje dogadjanja u Skupštini Srbije i učinka onih koji tamo sede u opozicionim klupama, njihova percepcija bojkota “koji nema smisla, jer će tamo i dalje sedeti Čeda,Čanak” itd – samo pokazuje nerazumevanje materije kojom se bave. Ili se – baš zato – i bave s njom.
DJB ima svoj program i svoje principe. Ništa od toga nisu prekršili i rade kako misle da treba. Ako ti misliš da možeš bolje, onda lepo registruj svoju političku organizaciju i verujem da ćeš brzo imati dobre rezultate. Građani su glasali da DJB bude u skupštini pa prema tome tamo im je i mesto. Ako neko drugi ima ideje za vanparlamentarnu borbu, samo napred. Borba na više frontova može samo da doprinese a ne da odmaže.
Ne mogu, a da ne pohvalim odluku da se prethodni (moj) stav objavi. Ne mogu da ne pohvalim i principe pokreta. Ali, vid političke borbe i njegovo modeliranje shodno situaciji “na terenu”, kao i apsolutna neophodnost pragmatike u političkom delovanju – su nešto što sa “principima” “načelima”, “programskim opredeljenjima” – ne mora nužno biti u suprotnosti, Saša. Osim toga, uradite anketu – ali posle “javne rasprave” (unutar-partijske, naravno), i iznošenja argumenta za i protiv bojkota i za promenu dosad nedelotvornog načina delovanja pokreta, stranke – pa će možda biti i iznenadjenja. Ne bi bilo ni prvo, zar ne. Savet za pokretanjem sopstvene (moje) stranke, a time i umnožavanjem profilno vrlo sličnih, u delu i istovetnih politika na ovako malom prostoru, nije korisno, pa ni moguće – za sada. Nije moguće, jer niti sam ministar, niti javna ličnost, pa da bi u startu ideje i planovi dopirali makar do dela ljudi, gradjana. Plus overa 10.000 potpisa (to bi možda i moglo), plus razvoj logisitike (to je ono što mnogi navijači ovde i ne razumeju, koliko je svega za sve to potrebno…), plus ovo, ono, sve to skupa traži novac, angažovanje, prostor i, iznad svega, vreme – koje u Srbiji za to više – nema. Deficit nije samo u vremenu. Deficit je i u slobodi. A on je najgori mogući (taj deficit slobode) neprijatelj kako tako brzog i učinkovitog širenja neke sad potpuno nove stranke, ideje, misli. Sve su to razlozi koji gotovo u potpunosti onemogućavaju jednu takvu nameru. Osim u jednom slučaju – podrške spolja (političke, finansijske, logističke). Tada partiju, pokret, stranku, šta god, praviš – u rekordnom roku. Primer takve stranke imamo – na TV-u, svaki dan. Šta onda preostaje? Da se uz manje ili više ličnog nerviranja (zbog dogme koja ne služi ničemu, osim u korist štete) – pogura ona opcija koja je bliska i koja, izmedju ostalih ili udružena sa nekim – možda može da dovede do te slobode, da ja formiram moju stranku, ako dotad neka već formirana ne prepozna odredjene interese…
Prisustvo DJB u Skupštini je sada neophodno.
Zašto?
Zato što građani-protestanti na ulicama i trgovima iznose svoje političke zahteve, inicijative i probleme. I ne žele da političke partije budu formalno sa njima
DJB ima potpuno iste takve političke zahteve, inicijative i probleme ali ih kao politička snaga iznosi na politički način – u Skupštini.
Vremeno će se ove dve grupacije složiti.
Opet zašto?
Zato što DJB snažno podržava građansku ulogu u društvu umesto partokratije kako to rade skoro sve ostale partije.
Saša Janković je još uvek individua – bivši predsednički kandidat. Njegova najavljen politička partija nema za sada nikakav profil.