У месту Бачки Јарак, надомак Новог Сада, од 1944. до 1946. године дешавао се злочин. Скоро 7.000 цивила је убијено, претежно мучењем глађу и болешћу. Читаво место је било логор, опкољен стражом и изолован. Жртве су биле претежно војвођански Немци, обични грађани, а не војници, а међу њима је у логору преминуо и известан број Мађара. Логораши су били најчешће деца и жене. О овоме се мало зна.
Седамдесетак година касније, 6.5.2017. године, упорним залагањем немачке стране подигнут је споменик. Из неког разлога су цивилне жртве биле осетљиво политичко питање, па су масовне гробнице остале необележене тако дуго. Коме је сметало да се цивили прописно сахране? Како је гроб за неко дете успео да буде доведен до нивоа политичког питања?
Ниједан злочин нема оправдање. Злочини које је немачка војска чинила над Србима током другог светског рата нису оправдање за овај или било који други злочин почињен над Немцима. Онај ко је чинио злочине, њему се суди. Балканска земља је пуна оваквих гробница. Срби имају огромне жртве и своје необележене гробнице и према њима непризнате злочине, зато ми као народ ово нарочито добро знамо. Исказивање поштовања према жртвама других је најдиректније поштовање према сопственим жртвама.
Покрет Доста је било се залаже да се сва места на Балкану на којима су почињени злочини обележе, без обзира ком народу припадају жртве. То је предуслов помирења. Сваки злочин треба осудити и идентификовати појединце који су га наредили и извршили, али не и народ којем по нацији злочинци припадају. Свака генерализација је најдубље људски погрешна. Нема лоших народа, има само лоших појединаца који се дочепају моћи да учине велика зла.
Процес помирења почиње свешћу да је до злочина дошло, затим договором да се место обележи, па разумевањем да до сличног злодела ни једна страна не сме да дозволи да поново дође и да против тога треба да устанемо заједно. Ако овог разумевања нема, жртве неразумевања су нове и нове генерације и у таквом амбијенту точак страдања се лако може окренути још један круг. Зато поставимо обележје где год и ко год да је недужан страдао. Зауставимо понављање историјских грешака због којих увек страда обичан свет. Ово је нарочито важно за Војводину, јер у њој живи велики број народа. Због мултикултуралности средине је кључно да се разлике поштују и никад не осуђују. Вера, нација и језик нас никада не могу раздвајати онолико колико нас снажно спаја војвођанска земља на којој заједно живимо. Томе нас уче оваки споменици и у томе је њихов значај.
Посланичка група покрета Доста је било у Скупштини Војводине је положила венац у Бачком Јарку на месту на којем је страдалим цивилима постављено спомен обележје, јер злочини које су немачки војници у рату чинили никако не оправдавају овај злочин над скоро 7000 цивила учињен из послератне одмазде.
Коментариши