U mestu Bački Jarak, nadomak Novog Sada, od 1944. do 1946. godine dešavao se zločin. Skoro 7.000 civila je ubijeno, pretežno mučenjem glađu i bolešću. Čitavo mesto je bilo logor, opkoljen stražom i izolovan. Žrtve su bile pretežno vojvođanski Nemci, obični građani, a ne vojnici, a među njima je u logoru preminuo i izvestan broj Mađara. Logoraši su bili najčešće deca i žene. O ovome se malo zna.
Sedamdesetak godina kasnije, 6.5.2017. godine, upornim zalaganjem nemačke strane podignut je spomenik. Iz nekog razloga su civilne žrtve bile osetljivo političko pitanje, pa su masovne grobnice ostale neobeležene tako dugo. Kome je smetalo da se civili propisno sahrane? Kako je grob za neko dete uspeo da bude doveden do nivoa političkog pitanja?
Nijedan zločin nema opravdanje. Zločini koje je nemačka vojska činila nad Srbima tokom drugog svetskog rata nisu opravdanje za ovaj ili bilo koji drugi zločin počinjen nad Nemcima. Onaj ko je činio zločine, njemu se sudi. Balkanska zemlja je puna ovakvih grobnica. Srbi imaju ogromne žrtve i svoje neobeležene grobnice i prema njima nepriznate zločine, zato mi kao narod ovo naročito dobro znamo. Iskazivanje poštovanja prema žrtvama drugih je najdirektnije poštovanje prema sopstvenim žrtvama.
Pokret Dosta je bilo se zalaže da se sva mesta na Balkanu na kojima su počinjeni zločini obeleže, bez obzira kom narodu pripadaju žrtve. To je preduslov pomirenja. Svaki zločin treba osuditi i identifikovati pojedince koji su ga naredili i izvršili, ali ne i narod kojem po naciji zločinci pripadaju. Svaka generalizacija je najdublje ljudski pogrešna. Nema loših naroda, ima samo loših pojedinaca koji se dočepaju moći da učine velika zla.
Proces pomirenja počinje svešću da je do zločina došlo, zatim dogovorom da se mesto obeleži, pa razumevanjem da do sličnog zlodela ni jedna strana ne sme da dozvoli da ponovo dođe i da protiv toga treba da ustanemo zajedno. Ako ovog razumevanja nema, žrtve nerazumevanja su nove i nove generacije i u takvom ambijentu točak stradanja se lako može okrenuti još jedan krug. Zato postavimo obeležje gde god i ko god da je nedužan stradao. Zaustavimo ponavljanje istorijskih grešaka zbog kojih uvek strada običan svet. Ovo je naročito važno za Vojvodinu, jer u njoj živi veliki broj naroda. Zbog multikulturalnosti sredine je ključno da se razlike poštuju i nikad ne osuđuju. Vera, nacija i jezik nas nikada ne mogu razdvajati onoliko koliko nas snažno spaja vojvođanska zemlja na kojoj zajedno živimo. Tome nas uče ovaki spomenici i u tome je njihov značaj.
Poslanička grupa pokreta Dosta je bilo u Skupštini Vojvodine je položila venac u Bačkom Jarku na mestu na kojem je stradalim civilima postavljeno spomen obeležje, jer zločini koje su nemački vojnici u ratu činili nikako ne opravdavaju ovaj zločin nad skoro 7000 civila učinjen iz posleratne odmazde.
Komentariši