Bes Maje Gojković, suze i smena šefa pisarnice

Poslednja sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2017. godini nije upamćena po zakonskim predlozima, ni po dužini trajanja, niti po uvredama Rističevića i Martinovića, već po ponašanju predsednice Skupštine koje do sada nismo videli. A videli smo svašta.

Podsećanja radi, sednica je zakazana u četvrtak u 9.59 za petak u 10.00. Za dopunu dnevnog reda imali smo čitav jedan minut, jer se dopune mogu predavati samo do 24 sata pred početak sednice.

A ja sam to jutro bila u poslaničkom klubu, kliktala na e-parlamentu (skupštinski informacioni sistem), čekala da zakažu sednicu i da konačno predam predlog za smenu predsednice i potpredsednika Skupštine. Možda bih uspela da predam dopunu da sam znala ko je Rade. Ovako su me opet prešli.

Rade je poslednja karika u lancu koji vodi od Maje Gojković do pisarnice i, očigledno, najslabija karika, jer svi mogu da vide šta radi – hodnicima u rukama nosi saziv svake sednice. Sve pre Radeta je tajna za opozicione poslanike i sve posle Radeta je nepromenljivo. Koliko god to nekome zvučalo bizarno, a jeste, Rade je jedina karika u kojoj je moguće “špijuniranje”. Jadno je da su poslanici opozicije primorani da se bave špijuniranjem Radeta, skupštinskog službenika koji fizički nosi saziv sednice od kabineta predsednice Skupštine do pisarnice.

Ono što je pokvarilo igricu Maji Gojković, koja je krijući od opozicije zakazala sednicu sa svega jednim minutom za predaju dopune dnevnog reda, je to što opozicija zna ko je Rade i šta radi. Kad su ga videli sjurili su se u 09.59, tik iza Radeta i uspeli da predaju 68 zahteva.

Pravilo službe kaže da se kao vreme predaje dokumenta računa vreme kada je neko ušao u prostoriju pisarnice. Kao u Formuli 1 ili atletskoj disciplini trčanja – važno je kada ste prešli prag. Važan je svaki sekund. A onda se osećate kao da ste osvojili svet, a ustvari ste predali još jedan zahtev koji će vladajuća većina svakako odbiti na zvonce.

Par sati nakon toga, kada je predsednica Skupštine dobila poziv od načelnika za pripremu sednica i šokirala se vešću da je opozicija uspela da preda 68 predloga za dopunu dnevnog reda na e-parlamentu, spustila se do pisarnice da zavede red. Negde oko 14 časova.

U pisarnici su bile tri službenice, šef pisarnice i, igrom slučaja, ušla sam i ja i zatekla neprijatnu situaciju. Donela sam zahtev za otkazivanje sednice i svi su, verovatno, očekivali da ću ga ostaviti i odmah izaći. Ili nisu očekivali ništa. Ostala sam jer je papir uzela devojka kojoj su drhtale ruke i nije bila u stanju da ga obradi, a ja poučena iskustvom, bez pečata ne idem odatle. Maja nije znala ko sam ni šta piše u zahtevu koji sam donela. Inače bi verovatno izašla ili ona ili ja. Rekla mi je da slobodno završim svoj posao.

Nije mi dugo trebalo da shvatim zbog čega vika, tenzija i strah. Službenici su se branili da nisu ništa krivi i da nisu mogli da odbiju opozicione predloge jer je odmah iza Radeta opozicija ušla sa papirima. Svi su predali svoje predloge istovremeno, negde između 09.59 i 10.00 časova, što znači da je moguće primiti 68 zahteva u roku od nekoliko sekundi. Jer bitno je kada si prešao prag. Zavođenje dokumenta je već druga stvar.
Bar je tako bilo do ove sednice. Ali avaj… Ko krši poslovnik, može i pravila službe. Nije da nismo navikli.

Predsednica sada daje prednost e-parlamentu i kaže da je na e-parlamentu navedeno drugo vreme, ne 09.59. I jeste bilo drugo vreme jer je za zavođenje jednog dokumentaciju potrebno barem minut a često i duže. U suprotnom, treba da zaposli 68 službenika pisarnice gde bi svako dobio po 1 papir-predlog.

U nastavku saslušavanja zaposlenih službenica i šefa pisarnice, za koje će kasnije zaključiti da su joj odavno bili sumnjivi, predsednica Skupštine je od službenika zahtevala da pronađu knjigu u koju takođe upisuju nekakve brojeve predmeta. Kako nije odmah dobila to što je tražila i očigledno nezadovoljna odovorima, otišla je u svoj kabinet uz napomenu da će se vratiti. I kada je žena pred kojom svi drhte napustila prostoriju, vidno potrešene službenice pisarnice su zaplakale. Jedna od njih onako uplakana ljubazno mi je pečatirala i vratila moj primerak zahteva. Pomislih – žao mi je, tako je i meni bilo jutros. Svi smo žrtve do sada neviđenog degradiranja Skupštine i torture od strane istih ljudi.

Posle nepunih 30 minuta, predsednica Skupštine se vratila nazad u pisarnicu, ali sada sa generalnom sekretarkom, Svetislavom Bulajić. Ja sam ipak očekivala pojačanje u vidu Aleksandra Martinovića. Tom činu nisam prisustvovala jer je obezbeđenje stajalo pred vratima pa svakako ne bih mogla da uđem. A nisam ni htela. Stajala sam ispred sa koleginicom. Da napomenem, generalna sekretarka vodi službu Narodne skupštine i zaposleni njoj odgovaraju za svoj rad, a ne predsednici Skupštine. Dok sam bila unutra, Maja Gojković je rekla kako joj je ovo prvi put za 3 godine da silazi u pisarnicu. Izgleda da nikad nije bilo ovako alarmantno. Ne raspravlja se svaki dan o njenoj smeni.

Nakon što je očitana još jedna lekcija službenicima pisarnice, gledali su na svaki moguć način kako da eliminišu predloge za dopunu dnevnog reda i sednicu završe u što kraćem roku. I bi tako. Sednica je počela u petak popodne, završiće se u ponedeljak, a u utorak premijer-predsednik dolazi u Skupštinu. Formira se “nova” vlada, a zatim predsednik polaže zakletvu.

Sve su to postigli tako što su u četvrtak nakon 15.00 č povukli odluku o sazivu sednice za 10.00č i u 15.30č doneli novu odluku kojom pomeraju sednicu za naredni dan u 15.30. Zatim su optužili poslanike opozicije da su njihovi predlozi za dopunu dnevnog reda falsifikat, i time dobili ono što su hteli pre nego što im je Rade pokvario igricu.
Ovaj deo sa falsifikatima svakako nije istina jer opozicija podnosi iste predloge mesecima unazad, a vladajuća većina na zvonce ih svaki put odbije.

Svi istraumirani zadržali su svoja dosadašnja radna mesta, jedino je šef pisarnice Marko Adamov morao da podnese zahtev za premeštaj na nižu poziciju pa je sada izvršilac u nekom drugom sektoru. Možda mu je laknulo. Ređe će je viđati.

Početkom juna navršiće se godinu dana mog rada u Narodnoj skupštini. Videla sam svakakve opstrukcije, uvrede i optužbe bez pokrića, kršenje zakona, procedura i zdravog razuma, ali ovakvo ponašanje nisam. I najtužnije je što nisam iznenađena. Nebo je granica njihovoj bahatosti.

A ja i dalje ne znam kako izgleda Rade i šta se s njim desilo.

Biljana Marković
sekretarka u poslaničkom klubu Dosta je bilo
članica opštinskog odbora DJB Zvezdara