Zoran Jonić – da li se upornost isplati?

Da li se upornost isplati? Saznaćemo uskoro.

Po drugi put na adresu PU Pčelice stiglo je pismo kojim Ministar prosvete odbija da dâ saglasnost Zoranu Joniću da upravlja jedinom gradskom i najvećom predškolskom ustanovom u Nišu.

Punih 5 meseci traje borba za smenu Zorana Jonića koju je Niški odbor DJB pokrenuo sa najboljim namerama. Iako je stanje u Pčelici samo po sebi moralo da bude inicijator za smenu, niko od čelnika grada nije se potrudio da stavi tačku na jedan od najvećih gradskih skandala.

Da se podsetimo.

Punih 5 godina Pčelica je roditeljima naplaćivala uvećane račune za boravak njihove dece u vrtićima. I sve to pod pokroviteljstvom dve različite gradske vlade, koje su dale svoju saglasnost na ovoj nezakonit harač. I jedni i drugi bili su gluvi na apele iz različitih institucija da se zakon poštuje. Nisu marili ni za zahteve roditelja. Sve dok sud nije doneo rešenje da se cena vrati u zakonom propisane okvire i da se oštećenim roditeljima vrati oduzeto.

Pre skoro godinu dana, tehnička vlada Grada Niša ekspresno je izdvojila 90.000.000 dinara našeg novca kao prvu pomoć upravi Pčelice kad su stigla prva rešenja na naplatu. Ne treba zaboraviti da rešenje suda ovu cifru svakodnevno uvećava i da se ona naplaćuje iz lokalnog ili republičkog budžeta. Dakle, na našu štetu! Cifra izdvojena u ovu svrhu teži da premaši 200.000.000 dinara.

Izgleda da Gradu nije smetalo ni loše ili blago rečeno kontroverzno finansijsko poslovanje Pčelice. Za Pčelicu po svemu sudeći ne važe zakoni o finansijskom poslovanju Republike Srbije. Za dvojno knjigovodstvo prema uzveštaju DRI inspektora ne mare puno, računi kojima plaćaju usluge vešto se krije put novca. Ovoj ustanovi na čelu sa Zoranom Jonićem pošlo je za rukom da naplati isti račun od bezmalo pola miliona dinara dva puta, jednom iz lokalnog, a drugi put iz republičkog budžeta.

O finansijskim malverzacijama Zoran Jonić najbolje govori već čuven DRI izveštaj iz 2014, veoma interesantno štivo za koje nije potrebno biti stručan da bi svako mogao da pročita i razume. Naime, inspektor koji je ovaj izveštaj pisao, upozoravao je da je izveštaj rađen na malom uzorku i da se stvarna šteta prouzrokovana ovakvim poslovanjem ne može utvrditi. Tako na gorepomenutu cifru od 200.000.000 dinara, možemo dodati tričavih 71.431.000 prekoračenih aproprijacija.

Pitanjem koliko je iz budžeta otišlo na plate i socijalna davanja kada je Jonić odlučio da sebi i svojim saradnicima poveća zarade, niko se od nadležnih nije bavio i pored toga što su inspektori eksplicitno naveli zakone koji su direktor i njegovi saradnici prekršili!

Da mu ništa nije sveto, Jonić je pokazao i surovim odnosom prema zaposlenima. Mobing, nepotizam, protekcionizam haraju ovom ustanovom. Svaki pokušaj otpora i ukazivanje na loše poslovanje i teške uslove rada biva protumačen kao nelojalnost i kažnjavan je bez izuzetka. Primer kažnjavanja je i premeštanje vaspitačica u obdaništa koja su na sasvim drugom kraju grada, a sve pod izgovorom poboljšanja radnog učinka.

Tako je vaspitačica iz Niške banje premeštena u vrtić na Ledenoj steni, a vaspitačica iz Toponice, umesto da i dalje radi u vrtiću u svom naselju, premeštena u grad, a ona iz grada dobila nameštenje u prigradskom naselju.

Za vaspitačice koje su imale ugovor na određeno vreme, postupak je bio još kraći – ugovori nisu bili produžavani.

Važe li zakoni za ljude kao što je Jonić? I kako je ovo moguće? Odgovor se može naći u razvojnom putu Zorana Jonića.

Zoran Jonić na čelo Pčelice došao je 2008.godine, ali ne kao nezavisni kadar, već kao član “Ujedinjenih regiona Srbije” (partija Mlađana Dinkića). Kako se vremenom promenio odnos političkih snaga, pa tako i vlast, Jonić je člansku kartu URS-a zamenio članskom kartom SNS-a i bez problema ostao na čelu Pčelice.

Iz ovoga se jasno vidi da o tome ko će direktorovati odlučuje onaj ko je na vlasti, i to ne na osnovu kvalifikacija, već političke podobnosti.

U prilog ovoj tezi idu i dodatni argumenti.

Naime, Zoran Jonić više puta je bio u sukobu interesa zbog činjenja usluga povezanim licima. Konkretno, zapošljavao je decu članova upravnog odbora, a svoj položaj iskoristio da tuži ustanovu na čijem je čelu i naplati jubilarnu nagradu. Agencija za borbu protiv korupcije zbog ovoga je zatražila njegovu smenu.

Jonićeva biografija puna je kontroverznih i sramnih postupaka, a onaj koji bi morao zauvek da mu onemogući da radi u prosveti i obeleži ga kao nasilnika ne pominje se dovoljno. Zoran Jonić je, dok je bio direktor Osnovne škole “Čegar”, fizički napao učenika te škole i udarao učeniku glavu o zid! Za ovaj prekršaj je i pravosnažno osuđen. Pored toga što Ministarstvo prosvete i Agencija za borbu protiv korupcije jasno kažu da Jonić ne može biti direktor “Pčelice”, ovo je možda razlog važniji od svih ostalih.

Ovo bi trebalo da bude očigledan kraj Jonićeve karijere u javnoj upravi, ali upravni odbor “Pčelice” je odlučio da zloupotrebi svoja ovlašćenja i da pokuša da sačuva svog direktora. Raspisali su novi konkurs i ponovo predložili svog štićenika. Ministarstvo je još jednom odbilo predlog. Njihovu reakciju na ponovljeno odbijanje očekujemo još danas.

Jedina zakonom propisana opcija je postavljanje v.d. direktora.

Ne zaboravimo da isti ljudi koji već 5 meseci prkose zakonu i odbijaju da smene Jonića, danas odlučuju o v.d. direktoru. Već sada se šuška da na to mesto može doći samo neko od njegovih najbližih saradnika, ili bolje reći neko od učesnika u pomenutim nepravilnostima

Pokret Dosta je bilo nastaviće svoju borbu protiv nestručnih i nedostojnih kadrova koji neprofesionalno vode javne ustanove. Treba da nas vode najbolji, a ne najpodobniji – trebaju nam ljudi koji će bili birani na javnim konkursima, sa stručnim kvalifikacijama za posao za koji se prijavljuju. Nećemo odustati dok ne izgradimo takvo društvo i u našem gradu, a i u celoj zemlji.