Фонтана у коју је одмах бачено два милиона евра

Пројекат који је својом најавом пре око годину дана звучао попут комедија апсурда, коначно је добио епилог. Музичка фонтана на Славији је свечано пуштена у рад. Иако су многи грађани убеђени да је скоро два милиона евра пореских обвезника могло да се искористи на бољи начин, са тиме се не би сложили они који су посао уговорили, као и они који су изводили радове.

Једноставном претрагом, лако се може доћи до сајтова кинеских компанија које врше продају, пројектовање и монтажу сличних фонтана за максималну цену од 200.000 америчких долара. Објављивање резултата тендера, као и критеријума по којима је изабрана компанија од које је фонтана купљена, запушила би уста свим злим језицима који би могли да тврде да се неко у овај посао ‘дебело уградио’ и профитирао. Док се то конкретно не утврди, бар знамо ко је извођач радова.

Компанија ПМЦ инжењеринг је ћерка фирма Јавног предузећа Југоимпорт СДПР и регистрована је за изградњу стамбених и нестамбених зграда. На челу ПМЦ инжењеринга се налази директор Никола Вуканић који иза себе има богату каријеру како у руковођењу јавним предузећима (саветник генералног директора ЈП Склоништа, директор сектора за некретнине ЈП Србијашуме, заменик генералног директора Интернационал ЦГ, иначе ћерке фирме Генекса) тако и у злоупотребама службеног положаја комерцијалног директора Установе Студентски центар Београд. За то дело, против Николе Вуканића је у фебруару 2005. године поднета кривична пријава због сумње да је оштетио Студентски центар Београд за 13 милиона динара. Да несметано настави своју праксу мешетарења, омогућиле су му вероватно и (према писању медија) његове рођачке везе са Драганом Вуканићем, напредњачким председником Градске општине Вождовац од 2010. до 2014. године. Такође, индикативна чињеница за јавност може да буде и то што је помоћник директора компаније ПМЦ Инжењеринг син бившег функционера СПС-а и блиског Милошевићевог сарадника Милорада Вучелића, Бранислав Бане Вучелић. Ако пређемо преко чињенице да је сама куповина и изградња фонтане плаћена неколико пута више од реалне тржишне цене, није занемарљиво питање на које такође нисмо добили одговор, а то је колико ће грађани морати додатно да издвоје новца за годишње одржавање сложеног система цеви и прскалица од којих се састоји фонтана, као и у Србији увек занемареног питања ауторских права за музичке нумере које се буду емитовале.

Музичка фонтана парадигматична је слика бестијалне осионости актуелног режима из више разлога. У напредњачком походу на Београд и намери да по сваку цену у идентитет престонице уграде своје накарадне замисли, опет је потпуно игнорисана стручна јавност, а функционалност кружног тока на Славији сведена на најнижу могућу меру. Оваквом реконструкцијом у рачуницу нису узете у обзир потребе пешака, а естрадним светлосним ефектима фонтане озбиљно је угрожена безбедност учесника у саобраћају. Истовремено, у овом конкретном случају, широко примењену напредњачку политику „Споља гладац, а изнутра јадац“ најбоље ће осетити возачи, којима ће и даље страдати точкови аутомобила услед трошних трамвајских шина и рупа на коловозу, тик уз оно што градски челници називају поносом Београда. За скоро два милиона евра колико је коштао овај напредњачки подухват, могло је да се реши много горућих проблема у граду. Но, тај новац – новац грађана – поново је завршио у још једном, бесконачном низу случајева буразерског пословања и изигравања прописа и закона.

Своју вулгарност и беспризорно изругивање грађанима, потврђују и тиме што на коментар новинара да фонтана због саобраћаја није приступачна за пешаке, као и да неки грађани сматрају да овакво шаренило и кич нису примерени Београду, Александар Вучић одговара: “Шта су мислили? Да перу ноге у фонтани?”, тј. актуелни градски менаџер Горан Весић: “Коме се не свиђа, не мора да је слуша.” Изгледа да становницима околних зграда и гостима хотела на Славији неће помоћи тај савет, а полицајци који учествују у овом бесмислу су, након чувања билборда и плаката за време предизборне кампање, добили далеко озбиљнији и одговорнији задатак – да чувају фонтану. На пријаве грађана да је бука несносна и да нормалан живот у околини фонтане чини немогућим, комунална полиција тврди да није надлежна и да им не може помоћи. Изгледа да је, после фантомске полиције која (ни)је реаговала у случају Савамале, Београду потребна нова – фонтанска полиција.

Традиција је свуда у свету да се у фонтану бацају новчићи и замисли жеља. За тим овде неће бити потребе, јер је и у том смислу ова фонтана „напредна“: у њу је већ бачено два милиона евра. Новац је (у)бачен, а жеља коју је замислила већина Београђана јесте да искористимо прву следећу прилику да угасимо музику коју тренутна власт свира. Та прилика су предстојећи београдски избори, на којима гласом ЗА “Доста је било” грађани могу да буду сигурни да Славија неће бити парада кича и апсурда које се стиде, већ урбано и функционално уређен трг какав доликује једној метрополи.

Душан Станковић
члан Градског одбора “Доста је било”