Fontana u koju je odmah bačeno dva miliona evra

Projekat koji je svojom najavom pre oko godinu dana zvučao poput komedija apsurda, konačno je dobio epilog. Muzička fontana na Slaviji je svečano puštena u rad. Iako su mnogi građani ubeđeni da je skoro dva miliona evra poreskih obveznika moglo da se iskoristi na bolji način, sa time se ne bi složili oni koji su posao ugovorili, kao i oni koji su izvodili radove.

Jednostavnom pretragom, lako se može doći do sajtova kineskih kompanija koje vrše prodaju, projektovanje i montažu sličnih fontana za maksimalnu cenu od 200.000 američkih dolara. Objavljivanje rezultata tendera, kao i kriterijuma po kojima je izabrana kompanija od koje je fontana kupljena, zapušila bi usta svim zlim jezicima koji bi mogli da tvrde da se neko u ovaj posao ‘debelo ugradio’ i profitirao. Dok se to konkretno ne utvrdi, bar znamo ko je izvođač radova.

Kompanija PMC inženjering je ćerka firma Javnog preduzeća Jugoimport SDPR i registrovana je za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada. Na čelu PMC inženjeringa se nalazi direktor Nikola Vukanić koji iza sebe ima bogatu karijeru kako u rukovođenju javnim preduzećima (savetnik generalnog direktora JP Skloništa, direktor sektora za nekretnine JP Srbijašume, zamenik generalnog direktora Internacional CG, inače ćerke firme Geneksa) tako i u zloupotrebama službenog položaja komercijalnog direktora Ustanove Studentski centar Beograd. Za to delo, protiv Nikole Vukanića je u februaru 2005. godine podneta krivična prijava zbog sumnje da je oštetio Studentski centar Beograd za 13 miliona dinara. Da nesmetano nastavi svoju praksu mešetarenja, omogućile su mu verovatno i (prema pisanju medija) njegove rođačke veze sa Draganom Vukanićem, naprednjačkim predsednikom Gradske opštine Voždovac od 2010. do 2014. godine. Takođe, indikativna činjenica za javnost može da bude i to što je pomoćnik direktora kompanije PMC Inženjering sin bivšeg funkcionera SPS-a i bliskog Miloševićevog saradnika Milorada Vučelića, Branislav Bane Vučelić. Ako pređemo preko činjenice da je sama kupovina i izgradnja fontane plaćena nekoliko puta više od realne tržišne cene, nije zanemarljivo pitanje na koje takođe nismo dobili odgovor, a to je koliko će građani morati dodatno da izdvoje novca za godišnje održavanje složenog sistema cevi i prskalica od kojih se sastoji fontana, kao i u Srbiji uvek zanemarenog pitanja autorskih prava za muzičke numere koje se budu emitovale.

Muzička fontana paradigmatična je slika bestijalne osionosti aktuelnog režima iz više razloga. U naprednjačkom pohodu na Beograd i nameri da po svaku cenu u identitet prestonice ugrade svoje nakaradne zamisli, opet je potpuno ignorisana stručna javnost, a funkcionalnost kružnog toka na Slaviji svedena na najnižu moguću meru. Ovakvom rekonstrukcijom u računicu nisu uzete u obzir potrebe pešaka, a estradnim svetlosnim efektima fontane ozbiljno je ugrožena bezbednost učesnika u saobraćaju. Istovremeno, u ovom konkretnom slučaju, široko primenjenu naprednjačku politiku „Spolja gladac, a iznutra jadac“ najbolje će osetiti vozači, kojima će i dalje stradati točkovi automobila usled trošnih tramvajskih šina i rupa na kolovozu, tik uz ono što gradski čelnici nazivaju ponosom Beograda. Za skoro dva miliona evra koliko je koštao ovaj naprednjački poduhvat, moglo je da se reši mnogo gorućih problema u gradu. No, taj novac – novac građana – ponovo je završio u još jednom, beskonačnom nizu slučajeva burazerskog poslovanja i izigravanja propisa i zakona.

Svoju vulgarnost i besprizorno izrugivanje građanima, potvrđuju i time što na komentar novinara da fontana zbog saobraćaja nije pristupačna za pešake, kao i da neki građani smatraju da ovakvo šarenilo i kič nisu primereni Beogradu, Aleksandar Vučić odgovara: “Šta su mislili? Da peru noge u fontani?”, tj. aktuelni gradski menadžer Goran Vesić: “Kome se ne sviđa, ne mora da je sluša.” Izgleda da stanovnicima okolnih zgrada i gostima hotela na Slaviji neće pomoći taj savet, a policajci koji učestvuju u ovom besmislu su, nakon čuvanja bilborda i plakata za vreme predizborne kampanje, dobili daleko ozbiljniji i odgovorniji zadatak – da čuvaju fontanu. Na prijave građana da je buka nesnosna i da normalan život u okolini fontane čini nemogućim, komunalna policija tvrdi da nije nadležna i da im ne može pomoći. Izgleda da je, posle fantomske policije koja (ni)je reagovala u slučaju Savamale, Beogradu potrebna nova – fontanska policija.

Tradicija je svuda u svetu da se u fontanu bacaju novčići i zamisli želja. Za tim ovde neće biti potrebe, jer je i u tom smislu ova fontana „napredna“: u nju je već bačeno dva miliona evra. Novac je (u)bačen, a želja koju je zamislila većina Beograđana jeste da iskoristimo prvu sledeću priliku da ugasimo muziku koju trenutna vlast svira. Ta prilika su predstojeći beogradski izbori, na kojima glasom ZA “Dosta je bilo” građani mogu da budu sigurni da Slavija neće biti parada kiča i apsurda koje se stide, već urbano i funkcionalno uređen trg kakav dolikuje jednoj metropoli.

Dušan Stanković
član Gradskog odbora “Dosta je bilo”