Ауторски текст Политика

Феномен бившег члана

Одборничка група “Доста је било – Саша Радуловић” у Скупштини ГО Врачар, недавно је обележила јубилеј каратеристичан само за ове просторе. Наиме, пуних годину дана упорно и изнова демантујемо да извесни Бранислав Кланшчек има било какве везе са Покретом Доста је било. Последњи мој деманти на ову тему био је непосредно пред председничке изборе у вези са текстом Вечерњих новости, где сам прецизно навео да је Кланшчек активан у врачарском одбору СНС-а и да је против њега поднета кривична пријава за лажно представљање. На жалост грађана који имају право на информисаност, слободни новинари су били толико независни да су чак и изменили текст деманитија. Испало је да Кланшчек само „ више“ није наш члан, иако то никада није ни био.

Феномен Кланшчека, који постоји да би у своје име а за рачун СНС-а покушавао да дискредитује политичке противнике и наноси им репутациону штету, на тај начин што у јавности износи неистине о наводним унутарстраначким пропустима, није незамислив у данашњој Србији. Дешавају се овде и горе ствари. Оно што је проблематично је чињеница да се такав модус операнди показује као веома делотворан механизам злоупотребе власти. Уз капиларне гласове, злоупотребе јавних функција у сврху кампање и остале патенте тираније, он представља једнако успешан начин прекрајања изборне воље. Ако немаш резултате или програм, ако имаш заташкане афере, измисли Кланшчека и дај му медијски простор. Није важно како то изгледа, људи ће га свакако повезати са опозицијом. Win-win стратегија терања гласача у апстиненцију.

Али ту није крај последица овог веома опасног феномена. Као и свака друга друштвена болест, и ова је заразна. Уз одређене мутације, временом долази до њеног ширења у друштву и попримања масовности да би на крају постала уобичајена појава. Сетимо се само историјског развоја таблоида и ширења њиховог утицаја у друштву. Исто се може десити и код измишљених бивших чланова странака. Ако се овако настави, за коју годину више нећемо знати ко представља странку, а ко пету колону. Ко зна, можда ће исти гениј који је осмислио спречавање регистрације странке под именом Доста је било, осмислити и кандидовање људи који се зову Саша Радуловић, а у ствари су чланови СНС-а. И не, то није ни легално ни легитимно.

Зато је јако важно да медији разумеју смисао слободе изражавања на начин на коју је исту дефинисао Европски суд за људска права. Суштина је да ова слобода не сме представљати вид злоупотребе права. Не очекује се то од оних који и тако постоје ради страначке пропаганде већ од озбиљих и одговорних медија који имају друштвену одговорност да објективно информишу грађане.

Коначно, да ли је уопште потребно демантовати оно што тврди СНС путем свог релеја и на тај начин дати на значају овој појави? Мислим да је то сувишно. Оно што јесте важно је да је странка Доста је било основана, да власт панично покушава да спречи њену регистрацију, да јој то на крају неће успети, те да је Доста је било у суботу одржала велику скупштину на којој је показала своју снагу и да се активно припремамо за предстојеће београдске изборе. Страх власти од тога је управо контекст ових бесмислених напада.

Војин Биљић
Шеф одборничке групе Доста је било на Врачару
Председник београдског одбора ДЈБ

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар