Наслови из новина “Победа народа у Британији”, “Сорош би радикалну промену ЕУ”! Претпостављам да овде текст није битан, али да наслов мора бити такав какав би пријао ушима грађана Србије. Паковање вести за наше тржиште је поново постала уобичајена пракса, баш као и 90-тих. Пар примера наслов “Путин звао Николића” који се код нас објавио помпезно пада у воду, јер је руски РТ о том звању пренео да га је Путин у ствари звао везано за плаћање рачуна за гас. Другим речима, тема разговора је била кад ћеш да ми платиш оно што дугујеш. Недавна посета Вучића Кини је представљена као да су Путин и Вучић били главне звезде тог скупа, док је реалност да се Вучић на сликама једва види у неком ћошку, а кинески медији су написали једну реченицу о њему у неком тексту. Трећи пример је да интервју са неким од званичника на разним скуповима више не постоји. Тако је вест “Вучић и Рама разменили тешке речи” пренета као да смо чули реакцију оба учесника дијалога, а у ствари је Вучић говорио за себе, па је говорио и за Раму. То што је неко од званичника ЕУ рекао, готово никад не чујемо директно од тог ЕУ званичника већ нам Вучић све препричава. Он је актер догађаја и извештава о њима. Слика свега што се око нас дешава излази из његових уста.
Да ли је новинарство у Србији је умрло?
Ово што сад имамо је економско пропагандни програм Александра Вучића. Чак су и некадашњи поборници правог новинарства пропали, у новинарском смислу. После објављивања приче о Доста је било коју је испричао извесни Кланшчек, човеку који је члан СНС и који није присуствовао скупштини Доста је било те уопште није упознат са дешавањима у тој странци, потпуно су потонули. Дали су простор да као неко ко није компетентан прича о Доста је било. Некада су новинари проверавали своје изворе, имали поуздане изворе док данас изгледа то не постоји и сваком ко ради у интересу власти пише се шта хоће, а последице су минималне.
Кад неки медији и правосуђе замрсе своја посла
Пример последица је чувени случај бесправног ноћног рушења у Београду зарад “Београда на води”, неколико тужби покренуто и то стоји. Назови доктор Стефановић је поднео приватну тужбу против једног недељника који га је критиковао поводом тог догађаја и страховито на брзину добио спор. То да је добио спор је објављено свуда, док о каснијем укидању те пресуде у корист аутора текста и доношењу правно ваљане пресуде у корист новинара од стране Апелационог Суда готово нигде није објављено. Новинар који је тужен је на крају добио овај процес у своју корист, али од својих колега новинара других медија није добио адекватну медијску пажњу коју је у претходном пероиду добио тужилац који је изгубио спор назови доктор Стефановић. Оно што Стефановићу не иде у прилог, није ишло ни у јавност.
Већина медија тежи да увек има једног човека – једну звезду
Власти се не свиђа истина и жестоко се боре против ње. Публицитет је најбитнији. Има неких новинских кућа које фаворизују опозицију, али то чине лоше, промовишући једног човека и несвесно намећу идола. Другим речима, што би рекао господин Кесић – један човек. У тим другим медијима је само замењен један човек једним другим човеком, што поново није добро. Неки медији већ имају задатак да оживе или пробуде уснуле и потрошене политичаре. Неки да промовишу лажне опозиционаре који дубоко сарађују са Вучићем. Све у свему, стварне политичке сцене у Србији скоро да нема, ако се информишете кроз традиционалне медије.
Један човек не решава проблем Србије већ само промена и примена система, поштовање реда и закона и то важи једнако за све. Нама не треба лидер, нама треба систем. У Србији сви треба да буду једнако заштићени и једнако друштвено одговорни и да једнако учествују у животу ове мале, али најлепше земље на свету. Медији су дужни да ту једнакост обезбеде. Баш из тог разлога потребно је да и новинарство оживи, да се новинари заузму за свој интегритет и пруже народу објективну и истиниту вест. Доста је било се залаже за слободу медија и раскид са утицајем власти на начин на који медији извештавају.
Душан Митрић
Доста је било
Стара Пазова
Коментариши