Александар Вучић је на телефонској седници наредио да се хитно приступи потписивању Меморандума о разумевању, а који би био први корак у реализацији пројекта изградње топловода Обреновац – Нови Београд. Изградњом топловода дужине око 28км обезбедило би се око 600 МWт топлотне енергије, а вредност пројекта је 205.35 милиона евра. Њиме би се умањила инсталисана електична снага Термоелектране Никола Тесла – ТЕНТ у Обреновцу за око 127 МWе до 200 МWе. Тачно толико умањена инсталисана електична снага би се морала хитно надокнадити у Термоелектрани – топлани – ТЕ ТО Нови Београд.
Али, Вучић није знао да савремено газдовање енергијом у Београду подразумева да је потребно обезбедити одговарајућу методологију за управљање енергијом уз примену компјутерски подржаног информационог система. Овакво управљање Стратегијом развоја енергетике у граду Београду посебним информационим системом (ИСЕБ) требало је да буде засновано на ажурном прикупљању и обради података и извештавању о оствареној и планираној производњи, увозу, ценама, трансформацијама, губицима и потрошњи енергије у Београду, а све као основа код израде нових Планова и Стратегије развоја енергетике града Београда.
Крајем 2005. године покренут је поступак израде Стратегије (или Планова) развоја енергетике града Београда до 2030. године уз предвиђене мере и активности, чијим извршавањем треба да се постигну значајне уштеде у потрошњи примарне енергије. Стратегије развоја енергетике града Београда до 2030. године ни до данас није усвојена.
Све ово време је било потребно непрекидно пратити токове енергије у Београду путем одговарајућег информационог система ИСЕБ-а, како би се благовремено уочили трендови одступања, а на основу таквих информација би се омогућило формирање периодичних извештаја о токовима енергије, праћења и израда периодичног ребаланса енергетског биланса, као и усклађивање и спровођење енергетске политике односно реализације планираних инвестиционих активности на стретешким енергетским пројектима града Београда. Извештаја о токовима енергије као и индикатора о потрошњи енергије у Београду још нема, али се доноси Одлука на телефонској седници о изградњи топлодалековода Обреновац-Нови Београд.
Термоелектрана – топлана Нови Београд (ТЕ ТО) која је поред постројења за производњу топлотне енергије, располагала и гаснотурбинским постројењем за комбиновану производњу електрицне и топлотне енргије је данас колатерална штета.
До деведесетих година прослог века ТЕ ТО Нови Београд као комунално предузеће за испоруку топлотне енергије граду Београду било истовремено део електроенергетског система Србије (некада и Југославије), а данас је то ЈКП Београдске елктране. Електроенергетски капацитети ТЕ ТО Нови Београд су тада били три гаснотурбинска постројења инсталисане снаге од 3 x 31,5 МW.
Ово постројење је на југословенски електроенергетски систем било прикључено 13. јула 1965 године. Од пуштања у погон па до зиме 2005. године улога овог постројења у електроенергетском систему Југославије и Србије, а нарочито града Београд је била различита, а самим тим и степен ангажовања су били иразличити. У почетним годинама рада постројења па до почетка седамдесетих година рад ове електричне централе се одвијао у базном делу дијаграма оптерећења.
У периоду од распада електроенергетског система Југославије, са ратним дешавањима, важан је период 1991. године до зиме 1994. године када се бележи знатан пораст вршног електричног оптерећења и изузетно је порасла потреба за вршном електричном снагом и електричном енергијом у електроенергетском систему Србије и града Београда.
У зиму 1994. године актуализована је идеја да се електроенергетски капацитети ТЕ ТО Нови Београд поново ставе у функцију, јер је за обезбеђење вршне снаге и вршне електричне енергије тешко наћи одговарајућу алтернативно решење. У том смислу је и на Стручном савету ЕПС-а, 23. децембра 1994. године усвојен и Пројекти задатак, те донета Одлука о изради Феасибилитy Студије за реконструкцију ТЕ ТО Нови Београд – Студија о супституцији сировог бензина са природним гасом у производњи електричне и топлотне енергије.
Досадашња пракса у граду Београду је избегавање стручног мишљења, а што отвара простор за могуће проблеме у енергетској безбедности града Београда. Зато Доста је било захтева да се хитно укључи стручна јавност код реализације планираних инвестиционих активности на стретешким енергетским пројектима града Београда.
Јово Бомештар
члан покрета „Доста је било“, Нови Београд
DJB SVE CESTITKE, ovo je izuzetan tekst koji upravo pokazuje svu nakaradnost SNS ekipe na vlasti u Beogradu i u Srbiji.
Upravo ministar Antic komentarise potrebu izgradnje novi elektro kapaciteta za VRSNE ELKTRANE a on se razume i u balansiranje pa kaze momentalo izgradnja i jedne gasne i ijedne reverzibilne. Doticni ministar je pobrkao loncice jer je glavi PAJAS kod izgradnje Toplodalekovoda.
Bravo DJB i
DO POBEDE.
Promene nastale krajem 2002. godine u EPS ili nastavak kompletne deregulacije definitivo nas upucuju na znacaj i ulogu STRUCNJAKA IZ OBLASTI ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA. Ova disciplina je pogotovo vazna za gradove kao sto je grad Beograd i nije slucajno oda se ovo desava bas u Beogradu gde je kompleno sve korumpirano u sektoru energetike od vrha do poslednjek montera.
Praksa do 2000 je bila prilagodjena centralizovanoj strukturi vertikalno-integrisanih preduzeca i JEDINSTVENOM TRZISTU, pa puko PREPISIVANJE PROJEKATA sa kraja devedesetih i onako na bum graditi Toplodalekovod a da se nije ni pocela izrada Idejnog projekta samo upucuje na OGROMNU KORUPCIJU U ENERGETICI BEOGRADA od vrha In Primis do poslednjeg montera.
Upuceni tvrde da se EKIPA sastaje u nekom balonu za tenis i da se lepo naplacuju kroz sluzbeni put necije Guze OD 2 800 dolara, kazu Vasiljevica guza je bila poslata na put za UNEP i da je upravo ta Guza idejni tvorac ove smehotresne olimpijade.
DO POBEDE.
Citam novine – citiram, Ministar energetike Aleksandar Antić kazao je juce da elektroenergetski sistem Srbije funkcioniše u prenapregnutom režimu, na skupu “Stanje i perspektive srpske elektroenergetike”, u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, Ministar je rekao da postoji određeni pad proizvodnje, kao posledica loše hidrologije odnosno za oko 17 odsto slabiju proizvodnju u hidrosektoru u odnosu na prošlu godinu.
Ako je ovo tacno zasto Ministar gradi Toplodalekovod po direktivi sa telefonske sednice a da nije prethodno prvo izgradio bar 400 MW Kogeneraciju na Novom Beogradu, jer ovako strucnja javnost stice utisak da ministar slabo cuje.
Da li minista DOBRO CUJE ili se neka guza opet ugradjuje kod izgradnje Toplodalekovoda.