Na sednici održanoj 16. juna, Skupština Vojvodine je raspravljala o Kadrovskom planu koji su predložili svi Sekretarijati i ostale službe u sastavu pokrajinske administracije. Ovim dokumentom je predviđeno da se broj zaposlenih drastično poveća. Pokrajinu će ovo koštati puno, pa se rebalansom budžeta koji se usvajao na istoj sednici, predviđa i povećanje rashoda za zaposlene sa 2,6 milijarde dinara u 2016.godini na 2,8 milijardi u ovoj godini. Preciznije rečeno, 220,7 miliona dinara godišnje je administracija teža za građane koji plaćaju državne namete.
Dodatna radna mesta u privredi znače razvoj i oporavak, dok u državnoj, pokrajinskoj ili lokalnoj upravi ona znače trošak, tj. teret. Taj teret je ravan trošku asfaltiranja oko 40km puteva godišnje, o kojem možemo samo da sanjamo dok lupamo felne u rupama na skoro svim vojvođanskim međugradskim saobraćajnicama. Za mandata SNS-a moglo ih se asfaltirati 160km za ove pare.
Obrazloženja koja su dobijena uz rebalans budžeta i Kadrovski plan su ukazivala na ono što smo od naprednjaka i očekivali. Išli su na maksimalan broj zaposlenih trudeći se da svaku moguću poziciju i popune, umesto da se zalažu za optimalan broj zaposlenih i čuvaju svaki dinar za važne stvari.
Poslanička grupa Dosta je bio je izrazila neslaganje sa ovim pristupom trošenju javnog novca. Izneli smo jasan stav da znamo da se radi o plaćanju protivusluga mnogobrojnim koalicionim partnerima u sastavu vladajuće koalicije i da znamo da to čine jer sad sve apetite treba zadovoljiti. Rekli smo i da asfaltiranje kilometra puta košta oko 5,5 miliona i da bi nama to bio prioritet za trošenje ovih 220 miliona. Izrazili smo čuđenje da sekretarima čije biografije u opšte nisu loše treba po čak i do 8 pomoćnika, plus podsekretar i savetnici.
Pregled svih radnih pozicija dajemo ovde, uz napomenu da materijal iz kojeg smo se o ovome informisali nije baš na svakoj stranici bio čitljiv i da možda postoje male greške koje ne menjaju suštinu u značajnoj meri.
Tabela 1.
Tabela 2.
Tabela 3.
Ipak, nije ovo najstrašnije u celoj ovoj zbrci oko strahovito mnogo novih kadrova. Još je strašnije to što ti kadrovi odlaze u stalni radni odnos, a masa njih je već tu u samoj zgradi (partijski postavljena) u v.d. statusu i sad konkursom priželjkuju samo da ih prevedu „na stalno“. O kvalifikacijama i zakonitosti angažovanja tih ljudi pisao je Vojvođanski istraživačko analitički centar u tekstu Banovina više od pola godine u vd statusu.
Ali, postoji nešto čime mi u saradnji sa građanima možemo da ublažimo novi udarac partokratije na i ovako tesne kancelarije i napregnute javne finansije. Za veliki broj ovih radnih mesta u obavezi su da raspišu javni konkurs. Za neka će možda i odlučiti da ih pokriju internim premeštajem, ali to je manji deo, kap u moru. Partokratija ne bi bila parazitska da nije smislila kako da smuva i konkurse. U Uredbi kojom se definišu pravila raspisivanja javnih konkursa, očigledno namerno, Vlada Republike Srbije je donevši Uredbu preskočila da napiše kako se javni konkursi objavljuju. Ovo je smicalica kojom pokušavaju sebi da omoguće da konkurs „okače“ na najmanje upadljivo mesto i kažu kako je bio javan, a da u stvari nisu skoro nikom omogućili da ga vidi. Mi smo na sednici Skupštine zahtevali da konkursi budu objavljeni u što čitanijim novinama, ali nismo sigurni da će naša sugestija biti prihvaćena. Mala je šansa… Zato nam valja obilaziti table, zagledati sajtove, motriti.
Uredbu o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave možete naći na ovom linku. Naša je pretpostavka da će se i ovi novi konkursi, kao i dosadašnji pojaviti ovde, mada je oglasna tabla u holu Banovine takođe opcija.
Kako bismo podigli kvalitet rada administracije Vojvodine, cilj nam je da što više građana sa kvalitetnim biografijama aplicira za ova radna mesta. Već ako ne možemo da ih sprečimo da ih popune, bar da pokušamo da postignemo da se tu angažuju najbolji vojvođanski stručnjaci koje takav posao zanima i koji bi sa tih pozicija sigurno doprineli opštem boljitku. Zato apelujemo na nezaposlene građane da pokrenu sve svoje prijatelje koji rade u pokrajinskoj administraciji i zaduže ih da motre na oglasne table, da zovu sekretarijate telefonom ili već osmisle sve moguće načine da doznaju na vreme kad se ovi konkursi otvore. Takođe sugerišemo građanima da unapred pribave dokumente koji bi i u najluđem snu za ova radna mesta mogli da budu traženi konkursom, kako ne bi zakasnili zbog vađenja istih kod raznih institucija, ukoliko rok za prijavljivanje bude smišljeno ekstremno kratak. Konkursi bi mogli da se pojave već tokom juna i jula meseca i treba stalno biti na oprezu. A, mi? Mi ćemo motriti na čitav proces konkursa i odabira kadrova, jer od kad smo došli u Skupštinu Vojvodine, baš to pomno i redovno i činimo. I snažno ćemo ukazivati na najlogičniji princip da najbolji, a ne partijama najpodobniji, treba da dobiju priliku prvi. Ovde možete pročitati o kakvim se radnim mestima radi.
Malo po malo, našim ulaganjem velikog napora u uvođenje reda u pokrajini i državi u celini, postićićemo da se napokon cene prave vrednosti, a ne partijske knjižice, što bi se neminovno pozitivno odrazilo na čitav ambijent u kojem živimo. Posledica uvođenja reda kroz ukidanje patrijsko parazitskog sistema je i bolji privredni ambijent u kojem više ne bismo morali da budemo država jeftine radne snage koja daje ogromne subvencije, kako bismo nagovorili bar nekog da uloži svoj novac ovde u ambijentu velike korupcije i poslovanja isključivo „preko veze“. Konačno investitori više ne bi morali da se fotografišu sa političarem na vlasti i u sred kampanje presecaju vrce svog pogona u koji su kročili samo zato što im je iz budžeta to plaćeno novcem svih nas. Kompanijama bi bilo dovoljan motiv da dođu to što smo uređena zemlja. Tako da je svaka naša bitka deo našeg velikog plana za Srbiju u kojoj se rado živi. U ovoj molimo i vas da se uključite širenjem ove informacije dalje.
Svetlana Kozić
predsednica poslaničke grupe
Dosta je bilo
u Skupštini Vojvodine
Zahvaljujem se na podršci u obimnom istraživačkom radu
tehničkom saradniku poslaničke grupe Saši Ljubičiću, bez kojeg
ni okvirno sabiranje ovih kadrovskih promena ne bi bilo moguće.
Svetlana Kozić
Povezani tekst: Koliko nas košta partokratija u APV
Komentariši