Србија је једина земља у Европи која нема законом регулисан систем бесплатне правне помоћи. На нацрту закона о бесплатној правној помоћи ради се, безуспешно, више од десет година. Чланови Доста је било су у суботу, 17. јуна, одржали прву расправу на тему Система бесплатне правне помоћи и дошли до првих закључака.
Грађани Србије не могу да остваре Уставом загарантовано право јер нема закона. Члан 67. Устава Србије грађанима гарантује право на правну помоћ и држави намеће обавезу да обезбеди услове за уживање и заштиту тог права, односно да законом уреди и обезбеди пружање бесплатне правне помоћи. Пробијени су многи рокови за доношење Закона. Почев од рока из Националне стратегије реформе правосуђа из 2006. године која предвиђа да се до краја 2007. ревидира систем правне помоћи и предложи нови закон који успоставља целовит систем правне помоћи, преко рока из Акционог плана Стратегије развоја система бесплатне правне помоћи и Националне стратегије реформе правосуђа из 2013. године за период 2013-2018. која предвиђа да се закон донесе у четвртом кварталу 2013. године, па све до рока из Акционог плана за Поглавље 23 који предвиђа да закон буде донесен у трећем кварталу 2016. године.
Република Србија има обавезу да законом уреди пружање правне помоћи и развије систем бесплатне правне помоћи. Држава има обавезу да финансира систем бесплатне правне помоћи, односно да га уреди тако 1) да је то кошта најмање могуће, 2) да грађанима олакша приступ правди, 3) да квалитет пружене помоћи буде најбољи могући (стандарди квалитета). Систем треба да буде јединствен, целовит и функционалан и да кошта најмање што мора, а да квалитет не буде компромитован.
Држава треба да се води следећим кључним принципима: ефикасности и функционалности система који финансира, укључујући контролу квалитета; одрживост система који финансира; независност система који финансира; квалитет пружене услуге коју финансира и надзор; квалитет услуге коју грађанин који има право на бесплатну правну помоћ добија чак и онда када услугу не финансира држава.
Држава треба да повери пружање бесплатне правне помоћи адвокатури, и да с њом склопи уговор о пружању бесплатне правне помоћи. Пре свега, адвокатура је пар екселанс служба правне помоћи у склопу читавог правосудног система. Сврха јој је пружање стручне правне помоћи. Овакав модел функционше успешно. Адвокатске коморе Војводине, Београда, Шапца, Ниша од 2003. успешно имплементирају модел бесплатне правне помоћи у сарадњи с локалним самоуправама. Устав каже да правну помоћ загарантовану уставом пружа адвокатура и службе при локалној самоуправи. Закључивање уговора између коморе и локалне самоуправе предвиђа и важећи Закон о адвокатури (члан 73). Адвокатура има капацитет и стручност, самостална је и независна, има систем провере и обезбеђења квалитета и постојана је (обезбеђује одрживост). Адвокатура је организована на целој територији Србије.
Адвокатура мора да се обавеже да ће обавити посао за који је држава ангажује. Држава треба да учествује у раду националног тела које врши надзор и које се стара о интересу државе да пружи задовољавајућу правну помоћ.
Држава не треба да финансира цивилни сектор већ да се на њега ослони, и то кроз интегрисан систем (нпр. меморандум о разумевању са комором).
Финансирање треба да буде засновано на принципу самофинансирања. Након иницијалног финансирања од стране државе, адвокати имају обавезу да новац врате у фонд након што наплате трошкове, од чега се даље финансира систем бесплатне правне помоћи.
Чланови ДЈБ ће на следећем састанку, у недељу 25. јуна, разматрати одредбе актуелног Нацрта закона о бесплатној правној помоћи и заузети ставове по кључним питањима, с намером да предложе ефикасан и функционалан модел бесплатне правне помоћи коју пружају најбољи професионалци.
Доста је било ће се залагати за увођење система бесплатне правне помоћи који свим грађанима без довољних финансијских средстава гарантује ефикасан и стручан приступ правди, а који финансира Град Београд и јединице локалне самоуправе и којим управља Адвокатска комора Београда.
Коментариши