Opozicija na beogradskim izborima u jednoj ili više kolona?

Dolaze beogradski izbori. Kao i za predsedničke izbore, ponovo se postavlja isto pitanje – da li opozicija treba da ide u jednoj ili više kolona?

SNS je pobediv u Beogradu. Na poslednjim predsedničkim izborima u Beogradu Aleksandar Vučić i Vojislav Šešelj su osvojili 48,3% glasova, Nenad Čanak i Miroslav Parović 0,6%, belih listića je bilo oko 1,5%, dok su opozicioni kandidati osvojili 49,6%. Na te izbore je u Beogradu izašlo 915.000 birača, što je 705.000 manje nego što ih je upisano u birački spisak. Kako znamo da je birački spisak, blago rečeno, neuredan, kada broj izašlih uporedimo sa brojem punoletnih građana, dođemo do broja od 480.000 punoletnih građana koji nisu izašli na izbore. Treba napomenuti da značajan broj glasača SPS-a, kojih je na parlamentarnim izborima 2016. godine bilo oko 73.000, nije izašao na ove predsedničke izbore. Ovo je startna pozicija za opoziciju.

Stav Dosta je bilo o opozicionoj saradnji na beogradskim izborima proizilazi iz programa koji će DJB imati za ove izbore. Za ove izbore pripremamo drugačiju poresku, socijalnu, kulturnu i komunalnu poltiku, politiku razvoja saobraćajne infrastrukture i javnog prevoza, te politiku razvoja porodičnog privatnog sektora. Ipak, ključna politika DJB ostaje departizacija javnog sektora, tj. ukidanje stranačkog zapošljavanja, nameštenih tendera, kao i insistiranje na transparentnosti gradskih finansija.

Suština problema koji razjeda Srbiju već nekoliko decenija je partokratija, odnosno činjenica da establišment okupljen u političke stranke koristi društvene i javne resurse za stranačke i lične potrebe. Sledstveno, ako postoji jedan cilj oko koga bi opozicione stranke trebalo da se ujedine, to je demontaža takvog sistema. Takav dogovor nije postojao među strankama koje su napravile koaliciju DOS i srušile Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine. Milošević je otišao, ali je sistem preživeo. Posle par godina obećavajućeg početka, stari sistem je počeo da se vraća: nove vladajuće stranke su ponovo počele da se ponašaju isto kao SPS, JUL i SRS pre 2000. Godine. Netransparetno su počele da troše javni novac i zloupotrebljavaju javne resurse, čime su izneverile ideju 5. oktobra. Povratak Aleksandra Vučića na vlast je samo posledica činjenice da stranke koalicije DOS nisu uspele da promene partokratski sistem, već su, nažalost, postale deo njega. Sistem kojim danas upravlja Aleksandar Vučić je samo poboljšana i unapređenja verzija sistema koji je preuzeo od Borisa Tadića.

U brojnim razgovorima s apstinentima, ali interesantno, i sa stranim diplomatama koje očigledno podržavaju Vučića, opozicija dobija istu poruku: i dok ste vi bili na vlasti nije bilo nezavisnog pravosuđa, nezavisnih institucija sistema, kršen je Ustav. Na šta se onda žalite? I kada im kažemo da nismo bili na vlasti, da smo kao građani jednako kritikovali prethodnu vlast i da ćemo mi raditi drugačije, gledaju nas sa velikom skepsom. Jer svi su to obećavali.

Sedamnaest godina kasnije, opozicija ne bi trebalo da ponovi istu grešku. Glavni dogovor, koji može da počne izborima u Beogradu, ne treba da bude dogovor oko rušenja Vučića, već oko demontaže partokratskog sistema. Kada se oko toga dogovorimo, ostalo će doći samo po sebi. U vezi sa svim pitanjima možemo da se razlikujemo, ali oko činjenice da ne smemo da nastavimo da zloupotrebljavamo javne resurse po dolasku na vlast ne sme biti kompromisa.

Ukidanje stranačkog zapošljavanja i prestanak zloupotrebe javnih resursa je ključ. Dogovor opozicije oko ove teme bi ostatku Srbije poslao jasan signal da ne želimo samo da smenimo stranke na vlasti, a onda nastavimo da radimo isto što i one, već da želimo da menjamo sistem. Stranke koje žele da učestvuju u ovome su naši prirodni partneri.

Dosta je bilo je predložio jasne principe i mehanizme kako da se to postigne:

• transparentan gradski budžet, koji se objavljuje svakog meseca;
• javni kriterijumi za merenje uspešnosti i svrsishodnosti budžetskih programa;
• transparentni budžeti komunalnih preduzeća i kulturnih i sportskih ustanova;
• skeniranje i objavljivanje svih ugovora koje grad sklapa sa privatnim preduzećima;
• javni konkursi za sve nepolitičke funkcije u gradu (predmet političkog dogovora mogu da budu samo za poziciju
• gradonačelnika, sekretara i njihove pomoćnike, jer su to političke funkcije);
• sistematizacija radnih mesta u kompletnom javnom sektoru za koji je nadležan grad Beograd.

Nakon prihvatanja ovih principa, sledio bi dogovor konkretne politike za Beograd. Baš i kao na republičkom nivou, DJB razvija svoj plan u 20 tačaka za Beograd: 20 konkretnih stvari koje bismo sproveli za godinu dana i njime postavili temelje i pravce daljeg razvoja Beograda. Beogradu su potrebna konkretna rešenja za konkretne probleme i potrebe Beograđana. Rešenja za pitanja saobraćaja i javnog prevoza, obnove saobraćajne infrastrukture, deregulacije tržišta, šta sa Beogradom na vodi, upisa u vrtiće, bahatog parkiranja, unapređenje osnovnih i srednjih škola, kulturne politike, energetske efikasnosti, decentralizacije grada i prenošenja nadležnosti na opštine, poreske politike okrenute ka porodičnim firmama, rešavanje komunalnog haosa i kontejnera koji su se pretvorili u ruglo grada i mnoga druga. Ta rešenja su politika koja utiče na živote građana.

Ako se prihvate i sprovedu principi transparentnosti gradskih finansija, partokratija će nestati u roku od godinu dana iz Beograda. Beograd je i prilika da pokažemo celoj Srbiji da je moguće uvesti red i obračunati se sa partokratijom. Posle na red treba da dođe cela Srbija.

Razume se, kredibilni pojedinci su od presudnog značaja za kredibilnost i sprovođenje ovakve politike. Želimo saradnju sa ljudima koje građani ne prepoznaju kao simbole stranačkog zapošljavanja, zloupotrebe javnih resursa, kršenja Ustava i urušavanja nezavisnih institucija sistema ili reforme pravosuđa u kafani, jer samo takvi ljudi mogu da garantuju da mislimo ozbiljno kada kažemo da želimo da transformišemo sistem koji radi u korist manjine u sistem koji radi u korist svih.

Dušan Pavlović
Potpredsednik “Dosta je bilo”