Velika rasprodaja imovine pred odlazak sa vlasti

Pred sam kraj mandata Srpske napredne stranke u Beogradu ubrzano se radi na tome da se udome njihovi stranački paraziti i da se rasprodaju najluksuznije parcele sa teritorija beogradskih opština. Ovo je, nažalost, primer već oprobane prakse.

Podsetiću vas da je Ministarstvo odbrane u junu 2006. godine usvojilo “Master plan” kojim je predviđena prodaja 447 vojnih kompleksa javnim nadmetanjem ili ustupanjem budžetskim korisnicima i lokalnim samoupravama uz nadoknadu. Naredno Ministarstvo odbrane, nezadovoljno brzinom realizacije “Master plana”, formiralo je radnu grupu koja je imala zadatak da ubrza ovaj proces, dajući prednost u kupovini lokalnim samoupravama na čijem su čelu, pogađate, bili pripadnici one stranke koja je istovremeno vodila i državu.

Formiranje radne grupe imalo je podršku tadašnjeg predsednika Vlade, koji je kao jedno od rešenja ekonomske krize video u pružanju podrške ideji da se rasproda vojna imovina i samim tim umiri “nezadovoljstvo” Ministarstva odbrane planiranim “skromnim” sredstvima u budžetu za 2009. godinu. Rezultat rada te Vlade i tadašnjeg Ministarstva odbrane je to da je najveći deo vojne imovine, na manje ili više luksuznim lokacijama, otuđen. Danas, kada je na vlasti Srpska napredna stranka, u fazi smo broj dva – potpuna privatizacija državne imovine.

Sada je aktuelna prodaja jedne od naluksuznijih lokacija, vojne hidro-baze na obali Dunava, na Zemunskom keju, a koja je u gore opisanom periodu prešla u vlasništvo Grada. Danas znamo da je uz sramno nisku početnu cenu, od oko 178 evra/m2, i obavezu grada da parcelu od 600 m2 pripremi za krajnjeg kupca, ova parcela predmet licitacije koja će biti održana 11. jula u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Da li mislite da je ime kupca već sad izvesno i da je nesumnjivo blizak predstavnicima aktuelne gradske vlasti? Mi mislimo da jeste.

Pogledajmo kakav istorijski značaj ima ova lokacija za Zemunce. Naime, Kraljevina Jugoslavija je između dva svetska rata imala dovoljno razvijenu domaćinsku svest i brinula je o odbrani ne samo svoga grada, već i o odbrani svoje zemlje, te je, između ostalog, razvila sopstvenu avio-industriju. Dakle, u periodu između dva rata, pre gotovo 100 godina, Zemun je imao čak dve fabrike aviona sa planom da te fabrike imaju izlaz na Dunav i reke na teritoriji Kraljevine Jugoslavije.

Prva fabrika aviona bila je u Zmaju, kompleksu izgrađenom 1927. godine, koju je 2006. godine država na tenderu prodala konzorcijumu of-šor kompanija koje su smeštene na Britanskim devičanskim ostrvima i u Delaveru i od koje je vremenom postala ruglo u ovom delu Zemuna, sa krajnjim ishodom – pretvorena je u jedan ružan niz trgovinskih objekata bez plana i reda. Svesno i ciljano uništavana je proizvodnja kako bi se obezvredila i sama, veoma dobra i atraktivna lokacija.

Druga fabrika bila je u zgradi Ikarus, izgrađenoj 1938. godine, a koja je takođe ovih dana u žiži interesovanja kao lokacija koja je predmet otuđenja. Zgrada je planirana za rušenje, bez obzira što je bila spomenik kulture i što se pored nje nalazi spomen obeležje palim borcima u odbrani Beograda. Umesto uređenja, na toj lokaciji je planirana izgradnja šestospratnice i podzemna garaža. Zanimljivo je i to da je firma koja je vlasnik parcele na kojoj je zgrada Ikarus – “Neimar – V”, jedna od firmi koje su učestvovale i u aferi “Geneks” 2007. godine.

Što će reći da je jedini razlog da bilo ko dozvoli gradnju na mestu na kojem to inače nije dozvoljeno, na samoj obali reke, može biti jedino iz vojnih i bezbedonosnih razloga i naravno da se podrazumeva da to zemljište iz svih navedenih razloga mora ostati u vlasništvu države. Upravo su pored ove baze testirani avioni koji su pravljeni u ove dve zemunske fabrike, a koje nisu bile mnogo udaljene od dunavskog priobalja.

Dakle, grad Zemun pre gotovo 100 godina i opština Zemun danas ne dele iste vrednosti. Grad Zemun pre jednog veka je znao da ceni, čuva i razvija sopstvene potencijale i razmišlja o bezbednosti grada i države, dok opština Zemun danas dopušta da sve što je onaj grad Zemun stekao, vladajuća većina koja je na čelu države i Beograda rasprodaju u bescenje pod sumnjivim okolonostima.

U prilogu ovog teksta postavljam oglas iz Politike objavljen 6. juna u kojem se, osim sramno niske početne prodajne cene lokacije na najlepšem delu Zemunskog keja i obaveze grada da predmetnu lokaciju uredi za potrebe krajnjeg kupca, vidi još jedna, možda i najznačajnija informacija. Naime, iz oglasa se jasno vidi da je planirano proširenje postojeće obaloutvrde od restorana “Venecija” do hotela “Jugoslavija”. Proširenjem obaloutvrde vrednost zemljišta na ovoj lokaciji će značajno porasti i pretpostavlja se da će imati vrednost i od nekoliko hiljada evra po metru kvadratnom.

Da li mislite da je slučajnost što se pred kraj svake vlasti kao po nepisanom šablonu rade iste, duboko pogrešne stvari i primenjuju isti izgovori i pseudo rešenja? O ovome nećete čuti ni reč u medijima, planirano je da sve prođe ispod žita i da ono što po prirodi stvari i potreba mora biti u vlasništvu države prelazi u privatno vlasništvo privilegovanih pojedinaca. Mi ovo možemo i moramo zaustaviti. Ovo je naša zemlja, a ne njihova država.

Tatjana Macura
narodna poslanica

i članovi OO Dosta je bilo – Zemun

Prilog: 

Oglas objavljen u listu Politika 6. juna 2017. godine

Povezani tekstovi:

Da li znate da se priprema prodaja najlepšeg dela Zemunskog keja?