Ко је мандатарки одредио тим?

Доста је било је током дводневног заседања Скупштине више пута новој мандатарки српске Владе поставио питања, али ни на једно нисмо добили одговор. Питали смо Ану Брнабић да ли је сама бирала људе за будући састав Владе. Није нам одговорила. Напоменувши да је и сама у свом експозеу нагласила како жели Владу са стручним људима, код којих ће се највише ценити управо стручност и искуство, питали смо је на који је онда начин изабрала баш ове људе за министре. Питали смо је и то да ли их је сама бирала. Није нам одговорила.

Питали смо, на основу биографија достављених посланицима, какве квалификације имају поименце предложени људи за министре. Које су квалификације Вулина да буде министар одбране? Које су квалификације Ђорђевића за министра за рад и социјална питања? Шта тачно квалификује др Стефановића за министра полиције? Да ли је прочитала докторат Небојше Стефановића? Које стране језике говори Дачић, да би постао министар спољних послова? Зашто је Ненад Поповић, приватизатор Минела, предложен за владу? Ани Брнабић смо поставили питање какве Александар Антић има везе са енергетиком, Зорана Михајловић са саобраћајем, као и Ружић са државном управом? Шта је то препоручило Бранислава Недимовића за министарство пољопривреде, осим што је био градоначелник Сремске Митровице? Да ли је Горан Триван заиста био хапшен 2001. године па ослобођен због застарелости? Да ли Нела Кубуровић има огромно искуство које је неопходно да би приступила реформи правосуђа?

Ни на једно питање нисмо добили конкретан одговор. Велика разлика између прокламованих ставова у експозеу и биографије предложених људи за министре доводи нас до питања да ли је Ана Брнабић уопште бирала ове људе.

Мандатарка је поменула и увођење брзог и ефикасног кривичног поступка. Чињеница је да је у Србији изведена пљачкашка приватизација, али да нико због тога није одговарао. По тим “ефикасним поступцима” су ослобођени Карићи, Динкићи и сви остали… Нестале су и спорне приватизације, а нестао је и разговор о томе. Питали смо ша ће бити с тим? Мандатарка је у Владу чак уврстила и једног министра који је учествовао у приватизацији једне такве фирме, Минела.

Питали смо како је то, како је саопштила, држава спашена од банкрота када је јавни дуг од 2012. увећан са 15,5 на преко 24 милијарди евра? Укупни трошкови за камате на јавни дуг су порасли са 89 на 128 милијарди динара.

Шта је са решавањем питања 153 предузећа са 20.000 запослених. Саша Радуловић је 2013. као министар привреде, када их је таквих предузећа било преко 600, увео личне карте предузећа, попис имовине, прављење финасијских планова, анализе тржишта. Све то је обустављено након његове оставке. Преко 450 ових предузећа, огромна већина њих, је само пуштена да оде у стечај. Шта је наша држава урадила да уведе ред и стави их на ноге? Шта је са повезивањем радног стажа за запослене и њиховим заосталим зарадама.

Мандатарка је говорила о потреби смањења јавног дуга, јер је само у 2016. години на име камата држава платила 128 милијарди динара. То је тачно, али ми и даље у буџету имамо субвенције од 84 милијарде, па 40 милијарди динара за предузећа за које је држава дала гаранцију, за казне и пенале 11 милијарди. Такође, у Фонду за развој имамо 2 милијарде евра за које никада нису положени рачуни. Овде је одавно могао да се уведе ред, али као што видимо држава ништа није урадила. Када ће?

Дефицит је смањен тако што су отете пензије (20 милијарди динара), плате смањене (22 милијарде), повећани сви порези и акцизе, уведена акциза на струју (15 милијарди), од јавних предузећа узет “профит” на папиру од 17 милијарди, повећан пдв са 18% на 20%, и са 8% на 10% одсто што годишње из џепова грађана додаје у буџет око 50 милијарди, повећани су и сви други порези и акцизе за више од 30 милијарди годишње. Дефицит је дакле смањен из џепова грађана и привреде за око 150 милијарди годишње.

Питање је – шта је држава урадила? Где је уведен ред да се смање трошкови?
Лако је узети из џепова грађана, подићи све порезе, смањити плате и пензије. То свако може да уради. Одговорност је увести ред, а то се није десило. Питали смо када ће? И како?

Владајућа већина је на власти већ пет година, а ово је њихова четврта Влада. Оптуживати оне пре је потпуно изгубило смисао. Грађани након пет година јако тешко живе. Породичне фирме једва састављају крај са крајем. Није било много боље ни пре пет година. Али за тих пет година практично није урађено ништа. Грађани још теже живе. Питали смо када ће владајућа већина коначно преузети одговорност?

Нисмо добили одговор.