Kada je 1989. godine obaran Čaušesku, kamere televizije Novi Sad slale su slike iz Rumunije u ceo svet i mi smo tada njima bili zapad. Danas, rumunski bruto domaći proizvod po glavi stanovnika je oko 10, a srpski oko 5 hiljada dolara. Rumunski dvogodišnji ponderisani prosek rasta BDP-a je 4,5%, a srpski tek 1,8%. Ovo je podatak Fiskalnog saveta. To je cena istorijskih zabluda kojima malo ko od učesnika dvodnevne skupštinske rasprave o vladi nije dao doprinos.
Nova vlada je vlada kontinuiteta i svoj legitimitet zasniva na hvaljenju rezultatima prethodne vlade. Šta o tim “rezultatima”, međutim, kaže Fiskalni savet?
Ceo region imao je rast BDP-a za procentni poen veći od planiranog zbog pada cena nafte i hrane, pada kamatnih stopa i bržeg oporavka evro zone. Toliko je to doprinelo i našem rastu BDP-a koji je najniži u regionu i iznosi 1,8% BDP-a za poslednje dve godine. Famoznom stopom rasta od 3% godišnje, kojom se vlast besomučno hvali, nivo BDP-a iz 2008. godine možemo dostići tek 2026. godine. Treba nam brži rast.
Da, deficit opšte države i javni dug na kraju 2017. bi trebalo da budu manji od planiranih (1,7% i 73% BDP-a). Povećana je i naplata javnih prihoda.
Ali, građani i privreda su isceđeni. Povećan je PDV, uvedena je akciza na struju. Građani su prisilno doprineli tom povećanju. Partokratija nije. Ona je nahranjena na račun standarda građana. Određeni doprinos dala je i terenska dovitljivost Poreske uprave. Ipak, ove pojave su jednokratne i neodržive. Starosna struktura poreske uprave je nepovoljna, poreskih inspektora je nedovoljno. Njeno reformisanje nije povećalo širinu zahvatanja, već je dublje gurnuta ruka u džepove onima koji su već obuhvaćeni naplatom fiskalnih prihoda.
Izostale su reforme javnih preduzeća iz kojih je isceđena dobit. Videćemo kako će se to odraziti na njihovu likvidnost, stepen zaduženja i investicija i koliko ćemo garancija morati dati za kredite koje će ona uzimati.
Nedavno je Skupština dala garancije za kredit koji EPS uzima od nemačkog KfW-a. Današnja premijerka, a tada ministarka, u raspravi je izgovorila svojevrsni biser, koji ilustruje njene ekonomske veštine kao stručnjaka za marketing, iz kojeg ima master diplomu. Na pitanje zašto EPS uzima kredit, ako je tačno da na računu ima deset puta više gotovine, odgovorila je da se projekti ne finansiraju sopstvenim novcem, bez obzira da li ga imaš dovoljno, već se svakako uzima kredit. Rekla je da ako bi se insistiralo na samofinansiranju, nikad niko ne bi uzeo kredit!
Jedan od poslanika vladajuće većine je takvu njenu odbranu nazvao „modernim poslovanjem“. Mi, naravno, ne znamo ima li EPS zaista onoliko gotovine koliko se partijski direktor hvali i kakve su potrebe za tom gotovinom u narednim mesecima. Trebaju nam transparentni završni računi i njihova merodavna revizija i plan tokova gotovine za naredne mesece. Ali, upravljati finansijama kompanije po principu „imao para, nemao – svakako uzmi kredit, uz garanciju svih građana“ nije moderno, već rasipnički. Tuđ novac košta. Cena je kamata. Zašto bih ga kupovao, ako imam svoj?
Struktura javnih rashoda nije popravljena – ništa se tu nije promenilo od 2014, prema proceni Fiskalnog saveta. Imamo najnižu stopu investicija u regionu (18% BDP-a, a treba nam bar 23%), uprkos enormnim subvencijama. Investicije najviše nedostaju u privatnom sektoru, od preduzetnika, malih i srednjih preduzeća. To je posledica lošeg stanja vladavine prava, loše investicione klime, visoke korupcije. Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru planirano je za 75.000, a ostvariće se možda tek za 17.000 zaposlenih.
Smanjenje plata i penzija iz svih ovih razloga nije dalo efekte ušteda. Građani su se “stisli” da bi se nahranila partokratija.
Fiskalni savet dao je i preporuke. Treba nam javni dug do 50% BDP – a i fiskalni deficit od 0,5% BDP – a godišnje. A to se, po rečima Fiskalnog saveta, postiže:
- odlučnijim smanjenjem zaposlenih u javnom sektoru, pošavši od zdravstva i obrazovanja, ali ne otpuštanjem nastavnika i lekara, već partijskih administrativnih kadrova;
- povećanjem javnih investicija i SMANJENJEM SUBVENCIJA (koje su za oko 1 procentni poen BDP – a veće nego u uporedivim zemljama),
- reformom poreske uprave koja će povećati obuhvat, a smanjiti opterećenje privrede.
Sve to je ekonomski program pokreta Dosta je bilo. Umesto razgovora o ovim merama, u skupštini slušamo o tome ko je stečajni mafijaš, koji režim je ubijao ljude i prisustvujemo režiranom igrokazu.
A u čemu nova premijerka vidi razvojnu šansu? Okosnicu njenog plana čine digitalizacija države i IT sektor.
Ako će premijerka privredni rast zasnivati na IT sektoru, onda ni ona ni cela vlada nemaju šta da rade. IT sektor je nastao samostalno. On nije uspešan zahvaljujući političarima, već uprkos njima. Pitajte naše samonikle IT kompanije koliko prihoda prave na našem tržištu i dobićete odgovor o uslovima poslovanja i investicionoj klimi u Srbiji. Tačno toliko će i većina od njih učestvovati u toj digitalizaciji države. Tačno tako će ta digitalizacija izgledati: u redovima za zdravstvene knjižice.
Za kraj, o iskrenosti premijerke i njenoj stvarnoj moći da sprovede ono što je najavila u ekspozeu. Jedan jedini primer dovoljno je ilustrativan.
Vlada i nadležno ministarstvo kriju koncesioni akt i studiju isplativosti koncesije Aerodroma “Nikola Tesla”. Pitanje je da li studija isplativosti uopšte i postoji. Transparentnost Srbija prinuđena je da ova dokumenta traži preko Upravnog suda i poverenika za informacije od javnog značaja. Naivni su svi koji misle (a takvih verovatno ni nema) da će premijerka naterati vedete ove vlasti da ta dokumenta obelodane. Ni sudska presuda ih na to neće naterati. Voleo bih da grešim.
Toliko o kredibilitetu kao osnovi za davanje poverenja. Otuda i glas protiv ove vlade, jer ne verujemo u obećanja na papiru, a dosadašnja dela nas uveravaju da smo glasali ispravno. I vreme će to pokazati. Većina medija na žalost neće, a građani će izgubiti još koju godinu. Zadovoljna će biti jedino međunarodna zajednica. Osim ako neko opet ne reši da šenluči po regionu.
Vladimir Đurić
narodni poslanik
član pokreta Dosta je bilo – Novi Sad
Sadašnja Vlada je samo produžetak pređašnje. Ima novi ukrasni “fikus” koji bolje izgleda kada se gleda iz inostranstva. Za EU i SAD to je AB a za Rusiju dva ukrasna ministra.
Citat:
“Na pitanje zašto EPS uzima kredit, ako je tačno da na računu ima deset puta više gotovine, odgovorila je da se projekti ne finansiraju sopstvenim novcem, bez obzira da li ga imaš dovoljno, već se svakako uzima kredit. Rekla je da ako bi se insistiralo na samofinansiranju, nikad niko ne bi uzeo kredit!”
Da smo zaista država, zbog takvih izjava bi se išlo ili u zatvor ilu u ludnicu. To veze sa ekonomijom nema, ali ima sa bezumljem ili bolje reći teškom korupcijom državnog vrha.