Да одмах на почетку разјаснимо једну ствар. Потичем из војничке породице и војску волим. Поносан што сам служио у елитној јединици, у 25. батаљону војне полиције гардијске бригаде. Поносан на црну беретку и орла са уздигнутим крилима на њој. Поносан што су ме тамо учили најбољи: Новица Стефановић, Дејан Радовић и понајвише Жељко Гавриловић. Данас, тринаест година касније, жао ми је што тамо нисам и остао.
Да ли би требало да ми буде?
Годинама гледамо како војска пропада, како се њени припадници деградирају и врло често једва састављају крај са крајем, а у свој тој недаћи и даље поносно носе тог орла на челу. Нажалост орао више није од метала и нема онај оштри одсјај када га погоди сунце, већ је извезен на некој крпици. Због уштеде новца ваљда, јер за војску новца нема, али зато има за „Али Тому и 30 разбојника“ у канцеларији за нешто са Русијом и Кином.
Војници за то време поносно носе тог орла у срцу и знају да народ од њих очекује да издрже све изазове које судбина пред њих стави. И због тога, ћуте и трпе. Колико је само пута војска Србије била посрамљена, али увек се некако уздизала. И када су их закидали за плате и када су им топили тенкове…
Али, сада сам видео једну сцену која ме је јако погодила. Која ме је учинила да се и ја стидим иако припадник војске нисам већ пуних тринаест година.
Представник Удружења ратних војних инвалида предао је Александру Вулину највише одликовање Удружења, „Златну сабљу“. Он који је прошао ратове, који је рањаван. Он који је гледао како му пријатељи гину око њега. Он који је остао прикован за колица борећи се за ову Србију, једну једину коју имамо. Уручује „Златну сабљу“ човеку који је ослобођен служења војног рока због дијагнозе „кокошије груди“. Човеку чијим постављењем за министра одбране војска поново креће у голготу.
И дан данас ми у ушима одзвања Гавриловићево „Врло добро!“ на -25 степени на полигону Пескови. Дан данас ми одзвања наше „Служимо Србији!“.
То је нешто што министар војни никада није чуо, нити ће чути. Јер нити је заслужио оцену „врло добро“ нити он служи Србији.
Дејан Соврлић
Председник ОО ДЈБ Медијана – Ниш
Члан главног одбора ДЈБ
Kokosije grudi. Uh, bol u dusi stvara ovoliko ponizenje.
Prirodno pravo ljudi je da se suprostave tiraninu i njegovim satrapima …
Izbor A. Vulina za ministara odbrane R. Srbije veliko je poniženje za sve nas, koji smo nosili opasač, a verujem da je naročito ponižavajuće onima koji ga još uvek nose, jer se oni s njim moraju neposredno komunicirati. On i njegovi poslanici PS (Komlenski) voli/e da istakne da je završio ŠNO – Visoke studije bezbednosti i odbrane. To je još jedno poniženje za sve one koji su zaista završili ŠNO ili doktorat VN. Program Visokih studija bezbednosti i odbrane, koji je osmišljen za ove “nadarene” (Z. Đorđević, S. Mali, A. Vulin, gđa M. Obradović i dr) je zapravo slušanje predavanja, druženje na okruglim stolovima na temu odbrane i bezbednosti, studijska putovanja u zemlji, regionu i zapadnim zemljama i na kraju “vrhinac krešenda” zajednička vežba tokom koje će se neki problem individualno ukazati. Znači niti jedan jedini ispit, seminarski, diplomski NIŠTA! Ali je jako dobro da se popuni CV, naročito kada se to pročita u NS R. Srbije.
šire: (http://www.va.mod.gov.rs/cms/view.php?id=20382)
Autor ovog autorkog teksta je možda pomešao vremena. Naime, navodi da je bio u vojsci pre trinaest godina (2004.g?), kako mu još uvek odzvanja „Služimo Srbiji!“. Pitanje, kako je to moguće? Vojska SiCG postojala je do 2006. Pravilo službe VS, gde je uneta promena iz „Služimo narodu!“ u „Služimo Srbiji!“ doneta je 15. 08. 2008.godine. Bez zle namere, može biti da ste Vi čuli ono što ste želeli da čujete!