Dejan Maksimović
Autorski tekst Vojvodina Finansije

Šta se krije iza investicionog budžeta Vojvodine

Tri ubedljivo najveća izvora prihoda budžeta AP Vojvodine su transferi od drugih nivoa vlasti (čine do 60% ukupnog budžeta APV), zatim porezi na dohodak i dobit (oko 18%) i prihodi od imovine (oko 10%). Kada se izuzmu transferi, o čijem iznosu i korisnicima odlučuje Republika, a APV služi samo kao „protočni bojler“ kroz koji novac prođe na putu od republičke kase do korisnika, ostaje da najznačajniji prihod pokrajinskog budžeta čine porezi na dohodak i dobit.

Tokom rasprave o završnom računu budžeta APV za 2016. godinu, a zatim i o rebalansu za 2017. godinu, poslanici vladajuće većine, uključujući i predsednika Vlade APV, izneli su podatak da su prihodi od poreza na dohodak porasli na 11,2 milijarde dinara u 2016. godini, u odnosu na 10,5 milijardi dinara koliko su iznosili u prethodnoj. Razlog tome su pronašli u „sve boljem poslovnom okruženju“ i „sve većem zapošljavanju“, naravno, ovo su prikazali kao posledicu njihovog uspešnog vršenja vlasti u pokrajini tokom poslednje godine. Takođe, ovo im je bio sasvim dovoljan arugument da prognoziraju i dalje povećanje plana ovih prihoda sa 11,7 milijardi dinara, koliko je bilo u osnovnom budžetu za 2017. godinu, na 12,8 milijardi dinara u rebalansu. To više nego hrabro projektovano buduće povećanje su dobrim delom namenili tekućoj potrošnji.

Ono što su predsednik Vlade i poslanici SNS-a propustili da kažu, ili nisu toga ni svesni, jeste činjenica da su prihodi po ovom osnovu u nekim ranijim godinama bili i veći. U 2014. godini bili su 13,7 milijardi dinara, daleko iznad onoga što naprednjaci sada smatraju uspehom i osnovom za dalje ambicije. Ovo znači da Vojvodina i dalje nije izašla iz perioda nižih poreskih prihoda i da je njihovo hvalisanje prerano počelo, a moglo bi da bude i potpuno neosnovano.

Prihod APV od poreza na dohodak i dobit

Zaboravli su i da ove prihode razlože na pojedinačne stavke, a to su porezi na zarade fizičkih lica i porezi na dobit preduzeća. Kada to razdvojimo, možemo uočiti činjenicu da prihodi od poreza na zarade u poslednje tri godine stagniraju između 4,8 i 5 milijardi dinara, tako da nema govora o poboljšanju poslovnog okruženja i većem zapošljavanju. Ono što izaziva razlike između godina je porez na dobit preduzeća. Od ovog poreza je u 2014. godini AP Vojvodina prihodovala 8,95 milijardi dinara, da bi u 2015. godini prihod osetno pao na 5,7 milijardi dinara i neznatno se oporavio na 6,17 milijardi dinara u 2016. godini. Smanjena dobit ukazuje na različite poremećaje i probleme u privredi, a ne na rast i razvoj.

U osnovnom budžetu za 2017. godinu, vladajuća većina je planirala da do željenih 11,7 milijardi dinara dođe povećanjem oba prihoda koji čine ovaj budžetski konto, i to na 5,2 milijarde dinara od poreza na dohodak fizičkih lica i 6,5 milijardi od poreza na dobit preduzeća. Međutim, u rebalansu sada nije razdvojen plan prihoda po ove dve stavke, tako da ne znamo kako vlast planira da dođe do željenih 12,8 milijardi dinara prihoda. Posmatrajući trendove u poslednje tri godine, zaključujemo da nikakvih privrednih čuda nema i neće ih ni biti, te smatramo da je ovaj plan nerealan.

Čitajući budžete i završne račune godinama u nazad, uočavamo da ovo „naduvavanje“ prihoda nije manir samo pokrajinske vlasti, već i republičke, kao i skoro svih lokalnih samouprava. Razumni i odgovorni građani postavili bi pitanje zašto se prihodi planiraju, blago rečeno – preambiciozno?

Osnovni razlog je u opšte raširenoj praksi da se rashodi ne planiraju na osnovu mogućnosti, tj. novca koji se realno može kroz poreze prihodovati, već se planiraju na osnovu partokratskih potreba i želja, koje su uvek veće od mogućnosti. Zato se kod planiranja prihodi namerno „naduvavaju“, kako bi se rashodi mogli planirati u skladu sa potrebama. Drugim rečima, planiraju velike prihode da bi zataškali velika trošenja. To jasno možemo uočiti na rashodovnoj strani budžeta AP Vojvodine za 2017. godinu, gde je planirano povećanje potrošnje na usluge po ugovoru za 250 miliona dinara i specijalizovanih usluga za 200 miliona dinara, u odnosu na prošlu godinu. Ako se tokom godine ne ostvare prihodi, a neće, jer su planirani pogrešno i neralno, onda se i neki rashodi ne mogu ostvariti. Naravno da vlast neće smanjiti tekuću potrošnju, jer preko nje zadovoljava svoje partokratske potrebe svog uskog kruga, već će to uraditi smanjenjem kapitalnih ulaganja i investicija, stavki od kojih koristi imaju svi građani. Po ovom obrascu funkcioniše cela država Srbija i svaki njen deo, od Republike do svake opštine.
U želji da do javnosti dođe što manje informacija o ovakvim pojavama, vlast koristi razne smicalice. Tako je na poslednjoj sednici Skupštine APV čak 7 tačaka spojeno u jednu. Zajedno sa rebalansom budžeta, raspravljalo se o kadrovskom planu, programima za razvoj poljoprivrede, za korišćenje državnog zemljišta, fonda za šume, za vode i za lovstvo. Sedam važnih tema za 5 minuta po poslaniku, dovoljno da se bilo kakva rasprava obesmisli u samom začetku.

Za to vreme, predstavnici vladajuće većine sve veće troškove i rasipanja maskiraju najavama investicija. Naročito na lokalnom nivou se svaki put fasciniranoj javnosti obećavaju investicije, koje se ne ostvare, već pare odlaze u tekuću potrošnju. Retko ko je svestan šta se nalazi ispod lepe površine investicione bajke. A, ispod te površine je pravi parazitski svet.

Kad dođe na vlast, „Dosta je bilo“ uvešće jednostavan lek, a to je merenje rezultata rada svakog javnog službenika i otvoriće mogućnost da se lako otkrije i oceni odgovornost za sve troškove. Do tada će partokratija potrošiti milijarde na sopstvene potrebe. I svake godine prodavaće nam istu priču.

Dejan Maksimović
poslanik Dosta je bilo
u Skupštini APV

DJB Vojvodina

DJB Vojvodina

Komentar

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Tekst objasnjava kako funkcionise lopovski sistem,zato ga treba u sazetom obliku stampati u vidu letka i rasturiti po Vojvodini.Ovaj princip primeniti na celu Srbiju,jer su mediji nedostupni.Na prednjoj strani je tekst koji objasnjava neku temu,a pozadi primer koji to prikazuje u praksi.Stampajmo i rasturajmo LETKE.