Ауторски текст Београд Економија Финансије

“Одокативни” БГ буџет по мери партократије

Буџет Београда за 2017. годину “тежак” је 99,7 милијарди динара (око 810 милиона евра). Да ли знате како се троши тај новац? 

Некада је буџет био структурисан тако да се новац делио по секретаријатима. Сваки секретаријат би добијао одређена средства и могао је да их троши на сопствене потребе. Од недавно, међутим, буџет мора да буде програмски. Новац мора да се расподељује по програмима који решавају неки градски проблем, одн. задовољавају потребе грађана. То значи да буџет сада може да прожима више секретаријата, ако је такав карактер програма.

Када је буџетско финансирање пројектно, успешност сваког пројекта може да се мери индикаторима. Рецимо, ако вам је друштвени циљ да имате опремљене библиотеке у Београду, можете у буџету Београда предвидети средства за опрему библиотека. Рецимо, за једну градску библиотеку предвиђена је у буџету набавка клима уређаја (500.000 дин), а за другу набавка лап-топ рачунара и штампача (150.000 дин). И то три наредне године – 2017, 2018. и 2019. Индикатори би овде једноставно били набављени клима уређаји, рачунари и штампачи, које бисте могли да затекнете на лицу места.

Да ли су овакви пројекти оправдани? Ако библиотеке немају климу или рачунар, очигледно је да је пројекат оправдан. Мало је теже закључити зашто се ово понавља три године. Зар буџетирани износ од пола милиона динара (4.000 €) није довољан за клима уређаје за целу библиотеку само у једној години? За тај новац може да се купи 13 квалитетних и снажних клима-уређаја. Ако библиотека добије пола милиона динара сваке године по основу овог пројекта, то значи да ће до краја 2019. год. она имати 39 клима-уређаја. Да ли је ово превише? Не знамо, јер не постоји никакво писано образложење уз буџет из кога би то могло да се види. Одборница која би, рецимо, хтела да гласа за овај предлог, морала би да посети библиотеку, установи колико је велика и онда процени да ли јој је за три наредне године потребно 39 клима-уређаја. У сваком случају, за процену успешности овог програма непоходна нам је информација о површини библиотеке, коју немамо.

Ово није све. Пошто новац који се троши из буџета није градски, већ новац београђана, буџет треба да буде транспрентан. Свака Београђанка има право да зна на шта је новац потрошен. Како то може да се постигне? Пошто ће бибилиотека клима уређаје купити од неке приватне фирме, довољно је да сви уговори о куповини и рачуни буду скенирани и постављени на сајт. Тако би Београђани без компликација одмах могли да знају да ли су климе плаћене по тржишној цени или су преплаћене. Ово је оправдана сумња, јер је преплаћивање честа појава у јавном сектору. Одборник који би хтео да гласа за одлуку о извршању буџета Београда морао би некако сам да дође до ових податак тако што би се, рецимо, обратио управи библиотеке или секретаријату за финансије да му покажу рачуне на којима се види колико је коштала ова набавка.

У претходна два случаја је (уз мало напора) могуће установити да ли новац потрошен одговорно. Постоје програми где, међутим, то можда уопште није могуће. У оквиру комуналних делатности спада Програм 2 – одржавање јавних зелених површина за које је издвојено 2 милијарде динара. Како би се мерила оправданост и успешност овог програма? У буџету стоји да је циљ програма “максимална могућа покривеност насеља и територије услугама уређења и одржавања зеленила,” док поље Индикатори стоји празно. (?)

Оправданост оваквог програма могла би да се мери на основу количине средстава који се расподели према квадратним метрима зелених површина у Београду. Ако је за одржавање једног квадратног метра зелене површине (обележимо га са З) непходно x средстава, онда ће укупна количина средстава предвиђених у буџету морати да буде xЗ. Али да ли неко зна колико Београд има квадратних метара зелених површина? Да ли је предвиђена сума од 2 милијарде много или мало за њихово одржавање? Не знамо. Не може нико ни да зна, све док не зна колики је З.

Могуће да је Скупштина града предвидела овакав проблем, па је зато у буџету предвидела израду ”Плана генералне регулације система зелених површина Београда.” Можда ће се ту наћи податак о укупној површини зелених површина? Година још није завршена, па не знамо. Али знамо да је за производњу тог нацрта предвиђено милион динара. Дакле, добићемо неки документ. Да ли ће он да нам реши проблем због којег је настао? Да ли ће се знати шта је у његовој изради коштало милион динара? Као индикатор успешности тог пројекта наведено је само “израђен нацрт плана.” Као и у случају клима уређаја, да би одборница виделе шта је коштало милион динара, морала би да затражи податке од секретаријата за финасије. А како је познато, државни службеници нису увек вољни да јавности покажу те податке.

Много тога не знамо о градском буџету. А изгледа не знају ни запослени у градској администрацији. Покушао сам најпре на сајту града Беграда да нађем одлуку о буџету за 2017. годину (не ребаланс, већ оригинални буџет усвојен у децембру 2016). Нисам успео. На Гуглу је било још мање успеха. (Требало ми је око пола сата да пронађем оригинални буџет и ребаланс.) Онда сам телефоном назвао Беоком сервис (градски комунални водич) и питао где могу да нађем (било коју) одлуку о буџету. Нису умели да ми одговоре и упутили ме на Градски секретаријат за финансије. Тамо се јавила службеница која ми је рекла: “Знате, ја сам нова овде. Нисам се још упознала са свим детаљима.”

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Valjda vam je sada jasno zašto političari izbegavaju programsko budžetiranje u širokom luku. Tu se traži efikasnost utrošenih sredstava. Zato uglavnom i služe indikatori (izraženi u apsolutnim ili još bolje relativnim ciframa).
    Pošto je progamsko budžetiranje relativno nova stvar, loše obrazovanji i nestručni SNS kadrovi pored izbegavanja merenja efikasnosti pokazuju i zavidan stepen neznanja.

  • Najavili ste program za Beograd u 20 tacaka. Sta je sa tim? Čini mi se da je otupila ostrica pokreta ili su je drugi uspjeli otupiti. Pokret ili stranka svejedno se vise nigdje ne pominju kao relevantan cinilac na političkoj mapi Srbije. Čitam članak u listu Danas o ujedinjavanju opozicije i pokret ili stranku “Dosta je bilo” niko ne pominje kao da ne postoji sem sto se na jednom mjestu kaze da ima ispod tri posto podrske. Da li vas to zabrijnava, preduzimate li sta da to promjenite ili sta namjeravate uciniti da se to promjeni? Bez obzira sta vi mislili o sebi, da bi ste uspjeli i drugi trebaju da imaju pozitivno mišljenje o vama. Meni se ono za sta se zalaža “Dosta je bilo” čini konkretno, ispravno i dobro ali ne mogu da vjerujem da vas svi ostali zanemaruju. Nema vas ni u jednom opozicionom javnom glasilu dugo vremena.
    TV N1 poziva ili komentarise izjave pojedinih po meni manjee relevantnih političara po ko zna koji put, to isto rade i drugi, Antonela Riha, Ljubica Gojgic…. Dosta je bilo niko ne zove ili to rijetko cine a predstavljate najjacu opozicionu grupu. Nesto tu nije uredu. Volio bih da mi neko odgovori o cemu se tu radi.
    Pozdrav i želim vam uspjeh.

    • Dušan Pavlović je najavio pravljenje plana od 20 tačaka za Beograd i na tome se radi. Planirali su da objavljuju jednu po jednu tačku. Ako misliš da je pravljenje toga jednostavno, grdno se varaš. Ponudiće konkretna rešenja za konkretne probleme i potrebe Beograđana. Rešenja za pitanja saobraćaja i javnog prevoza, obnove saobraćajne infrastrukture, Beograda na vodi, upisa u vrtiće, unapređenje osnovnih i srednjih škola, kulturne politike, energetske efikasnosti, decentralizacije grada i prenošenja nadležnosti na opštine, deregulacije tržišta, poreske politike okrenute ka porodičnim firmama, rešavanje komunalnog haosa i kontejnera koji su se pretvorili u ruglo grada, bahatog parkiranja, buke i mnoga druga. DJB nije populistička stranka kao mnoge na sceni pa da nemaju nikakav program a da im marketing rade poznati glumci i treneri. Ovi ozbiljno rade i nude konkretna rešenja. Zašto to mediji ne prenose, to je pitanje za njih. Kad bi se građani obratili tim istim medijima i pitali ih zašto ih ne obaveštavaju objektivno, situacija bi se brzo promenila.

    • Kada Ljubica Gojgić,Antonela Riha,Teofil Pančić,Danica Vučinić,Svetlana Lukić i ostala bratija N1,B92,Danas,Vreme budu podržavali Dosta je bilo znaćemo da je sa pokretom i njihovim principima gotovo!Zato Darbo ne brini glasaj i ubedi prijatelje da glasaju.Drugi put ne postoji!!!