Važni delovi Programa Vlade (a.k.a. Ekspozea) koji se odnosi na obrazovanje direktno ili indirektno nisu usklađeni u važnim pitanjima sa regulativom, odnosno nacrtima novih zakona koji uskoro ulaze u skupštinsku proceduru. Navešću nekoliko:
Elektronska i papirna forma
U Ekspozeu se kaže da će se zakonima i u praksi omogućiti ravnopravno korišćenje elektronskog i papirnog dokumenta. Štaviše, digitalizacija je prioritet. Kaže se i da ima više od 100 propisa u kojima je predviđeno neophodno korišćenje papirnog dokumenta i da će se to promeniti (str. 17, 85).
U novom Zakonu o visokom obrazovanju se pak kod prikupljanja statističkih podataka, briše odredba da se prikupljaju “u elektronskoj formi” i ostavlja se samo papirna forma (član 118 Nacrta). Zašto?
“Lične podatke o studentima prikuplja visokoškolska ustanova putem obrasca čiji sadržaj propisuje ministar/republički organ nadležan za poslove statistike i koji se popunjava u papirnoj formi pri upisu godine studija.”
Kritičko razmišljanje i preduzetništvo
U Ekspozeu se, kao i u Strategiji razvoja obrazovanja, ističe značaj kritičkog razmišljanja, inovacija i preduzetništva. Kaže se:
“[…] obrazovanje treba da podstiče inovacije, kritičko razmišljanje i preduzetništvo.” (str. 79).
Inovaciona delatnost je uneta u novi Zakon o visokom obrazovanju, međutim, kritičko razmišljanje i preduzetništvo – nisu. Bilo bi dobro da se ovo uskladi i da se kritičko razmišljanje unese među ciljeve visokog obrazovanja, a preduzetništvo među posebne principe visokog obrazovanja, tim pre što je preduzetništvo tako i definisano u ekspozeu, kao:
“[…] neophodan element razvoja, više od nastavnog predmeta, kao stav, način i odnos prema životu.” (str. 81)
U Ekspozeu se eksplicitno spominje “preduzetničko obrazovanje” i “preduzetničke kompetencije” ne samo učenika nego i studenata. Preduzetničkog obrazovanja nema ni u Nacrtu Zakona o dualnom obrazovanju, ako zanemarimo da se među ciljevima nalazi “razvijanje preduzimljivosti”.
Dualno obrazovanje
U Ekspozeu se o “dualnom obrazovanju” govori i u kontekstu visokog obrazovanja, neosnovano i nejasno. Kaže se:
“Dualno obrazovanje u visokom obrazovanju ogledalo bi se u podsticanju projektnog dualnog obrazovanja gde fakultet istovremeno ima i ulogu istraživačkog instituta i ulogu kompanije, radi valorizacije studentskih projekata.” (str. 82)
Dualno obrazovanje se u Nacrtu novog Zakona o visokom obrazovanju ne spominje nijednom, dok se u Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju izričito kaže da se radi o “delu sistema srednjeg obrazovanja”.
Istovremeno, Nacrt Zakona o visokom obrazovanju propušta da definiše i nešto što bi bio minimum – studentsku praksu.
Način finansiranja fakulteta
U Ekspozeu eksplicitno piše da je “ključno promeniti način finansiranja fakulteta novim zakonom”. U Nacrtu novog Zakona o visokom obrazovanju nema ni reči o finansiranju, šta više, nekadašnji termin finansiranje zamenjen je terminom “osnove finansiranja” i to je sve.
Ovo nije u skladu sa Akcionim planom koji predviđa da se finansiranje reguliše kao deo novog zakona o visokom obrazovanju, a ne kao zaseban zakon. Ostaje nejasno zašto je finansiranje visokog obrzovanja izdvojeno iz novog Zakona o visokom obrazovanju, a presudan je instrument za obezbeđenje efikasnosti i kvaliteta, kako se u Ekspozeu i kaže (str. 12, 101).
Menadžer fakulteta?
U Ekspozeu piše da novi Zakon o visokom obrazovanju predviđa uvođenje menadžera na fakultetima (str. 84). To ne bi trebalo da je tačno, s obzirom da se u nacrtu kaže da “Univerzitet ima menadžera”, ne fakultet.
Zatim, u Ekspozeu se kaže da je svrha menadžera “poboljšanje poslovanja, transparentnosti i bolje organizacije resursa”. Toga, međutim, nema u novom Zakonu o visokom obrazovanju u kome svrha i nadležnosti menadžera nisu ni okvirno definisan.
Očekuje se da set zakona iz obrazovanja uskoro uđe u skupštinsku proceduru. Javne rasprave su završene. Ostaje da se vidi šta je od sugestija pristiglih tokom javnih rasprava usvojeno i da se zatim podnesu amandmani. Izvesno je da bi ove neusklađenosti morale da se saniraju.
Prilozi:
Ekspoze mandatarke Ane Brnabić
O Nacrtu zakona o visokom obrazovanju
Jasmina Nikolić
Potpredsednica pokreta “Dosta je bilo” i narodna poslanica
Zakon je los… Samo mala modernizacija postojeceg. Cini mi se da je Verbic vise mogao uraditi. Ima i losih resenja pored dekana sa neogranicenim mandatima u ovim uslovima… Zakon je pun nedorecenosti, kontradiktornosti, nejasnoca sto ostavlja prostor za razne zloupotrebe… Nema ni reci o prekopotrebnom integrisanom univerzitetu, kriterijumima za skolarine, spoljnoj evaluaciji, izborima u zvanje,plagijatima, nepotizmu,kvalitetu….
Dio o dualnom obrazovanju se izgleda odnosi na preduzetnistvo, na firme koje bi se pokretale pod okriljem laboratorija na fakultetu.
Mislim da nije realno da studentski projekti budu nosioci razvoja ovih firmi. Najveci dio posla bi trebao da bude uradjen od strane doktoranata, svrsenih doktoranata i inzinjera u duzev vremenskom periodu (4-6 godina). Studentski projekti (3-4 mjeseca) mogu biti znacajni za razvoj manjih modula glavnog projekta.