Autorski tekst Beograd Ekologija

Minsko polje nesavesne gradske vlasti

Ne postoji prosečan ljubitelj životinja ili kućnih ljubimaca. Svako je na ovom svetu jedinstven i jedino po čemu smo svi isti je to da smo svi različiti. S druge strane skup individua koje po određenim karakteristikama postaju grupa, funkcionišu po spontano uspostavljenim, nepisanim ili pisanim pravilima. Ljubitelji i vlasnici kućnih ljubimaca uglavnom su osobe koje imaju vosoku svest o tome šta znači brinuti se o nekome 24 sata dnevno. To je odgovoran posao, koji sa sobom nosi brojna odricanja, ali za uzvrat ispunjava emocijama koje preplavljuju na poseban način. Neki to porede sa roditeljskom brigom, ali u svakom slučaju to je jedno od malobrojnih, odgovornih zanimanja za koje se ne ide školu. Isto kao i za roditeljstvo. S druge strane, sve što neko radi u zajednici kojoj živi, dozvoljeno je do trenutka kada ne ugrožava druge.

Zamislite roditelje koji odvedu bebu u park i u nekom trenutku primete da bi bebi trebalo promeniti pelenu, pa reše da to učine na nekoj klupi ili u kolicima u kojima beba leži, a onda tu pelenu koju menjaju bace, bilo na asfalt bilo na zelenu površinu, i ostave je da tako zjapi otvorena. Pa onda dođe neki tata, pa neka mama, pa tetka i svi redom bacaju upotrebljene pelene svojih omiljenih bića gde im se prohte. Zamislite odrasle koji malu ili veliku nuždu obavljaju gde im je volja i ne smatraju da time ugrožavaju okolinu.

Da li se to suštinski razlikuje od situacije u kojoj vlasnik psa ili mačke, prilikom šetnje svog ljubimca, uredno stane da njegov okupani, očešljani, obučeni, rasni ljubimac obavi veliku nuždu, ma gde se u tom trenutku našao i onda mirno nastavi svoju šetnju ni ne osvrćući se za fekalijama koje su on i njegov ljubimac ostavili iza sebe, a kamoli da se sagne i to pokupi, te ih propisno odloži.

Pored toga što se prolaznici neprijatno iznenade kada zgaze na izmet, cena kontakta sa onim što ostaje iza neodgovornih vlasnika može biti veoma visoka ako se uzme u obzir činjenica koju ističu stručnjica, a to je da sadržaj fekalija može biti fatalan po ljudsko zdravlje zbog potencijalnih štetnih parazita koji su njihov sastavni deo. S druge strane, površine koje su namenjene deci za slobodno trčanje i igru, postaju nepoželjna zona slobodnog kretanja.

Kroz kulturu sakupljanja psećeg izmeta može se meriti stepen civilizacije jednog društva ili još bolje stepen pravnih regulativa koje se odnose na zaštitu životne sredine, a ponajviše nivo profesionalnosti komunalnih službi jedne gradske vlasti. Ako je suditi po situaciji u našim gradovima, logika zdravog razuma navodi da svest o reciklaži, odlaganju otpada i drugim značajnim mehanizmima za očuvanje okoline, deluju kao naučna fantastika i nešto što u papirnim tragovima nalazimo samo u pregovaračkom poglavlju 27 koje se odnosi na životnu sredinu, dok u praksi ne postoji ni delić primene modernih, efikasnih i održivih sistema za očuvanje životne sredine.

U uređenim zemljama kazne za nesakupljanje izmeta ljubimaca iznose i preko 100 evra. Da li je samo jezik kazne faktor motivacije za pristojnost i adekvatno ophođenje prema čovekovoj okolini svakako je tema za razmišljanje.

Grad Beograd doneo je 2011. godine Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada koja je objavljena u Službenom listu grada 22.09.2011. godine. Prema članu 23 Odluke “Ukoliko pas ili mačka prilikom izvođenja, na bilo koji način isprlja javnu površinu, držalac životinje, odnodno lice koje izvodi psa ili mačku, obavezan je da isprljanu površinu bez odlaganja očisti“. Prema toj Odluci kazna za prljanje iznosila je 5.000,00 RSD, a zatim je Odlukom o izmenama i dopunama odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda kazna povećana na 10.000,00 RSD i tekst odredbe glasi: „Novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako isprljanu površinu ne očisti bez odlaganja”.

Namera nije da sav teret krivice svalimo na vlasnike kućnih ljubimaca. Jedan deo problema su i ljubimci koji nisu udomljeni, kao i činjenica da u velikom delu javnog prostora u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije, nema kesa i korpi za odlaganje fekalija. Svojevremeno je na teritoriji opštine Stari grad organizovana služba koja se bavila sakupljanjem psećeg izmeta. Međutim, ako bi se nadležne gradske službe strateški pozabavile napuštenim životinjama i snabdevanjem grada adekvatnom opremom za odlaganje izmeta, a uz to i propisno kažnjavale neodgovorne vlasnike, gradski budžet bi, bar u ovoj stavci, bio rasterećen suvišnih troškova.

Za rešenje ovog problema potrebna je samo volja koju Dosta je bilo ima i koju će pretočiti u delo kada nas građanke i građani na izborima budu za to ovlastili.

Volimo i čuvajmo naše životinje i naše gradove.

Ljupka Mihajlovska
Narodna poslanica
Članica GO
Predsednica OO Palilula

Ljupka Mihajlovska

Ljupka Mihajlovska

1
Ostavite komentar

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Mirjana Raščanin Recent comment authors
najnoviji najstariji
Mirjana Raščanin
Gost
Mirjana Raščanin

Neodgovorno vlasnistvo je veliki problem ,ne samo sa aspekta prljanja javnih povrsina,vec i sa aspekta brojnosti populacije napustenih pasa i macaka.Radi se o nepostovanja velikog broja odredbi Zakona o dobrobiti,kojima se regulise obaveza vlasnika da svoje ljubimce uredno obeleze,vakcinisu i sprece pojavu nezeljenih legla sterilizacijom.Neodgovorno vlasništvo je neiscrpan izvor napuštenih pasa i mačaka na ulicama. Brojnost njihove populacije se može regulisati samo odrzivim sistemskim resenjem za koje DJB ,sigurna sam ,ima i volju i znanje ,jer sprecavanjem ogromnih zloupotreba po zoohigijenama javnih preduzeca novac iz budzeta bi se koristio za ono za sta je i namenjen,sto bi uz sankcionisanje neodgovornog vlasnistva i regulisanje statusa oko 3000 odgajivaca koji su se kinoloski registrovali u KSS ali ne i u Upravi za veterinu,dalo rezultate na zadovoljstvo i gradjana,njihovih kućnih ljubimaca i napustenih pasa i macaka,koji napominjem nisu krivi za to sto su na ulici.