Увек сам имао огромно поштовање према листу Данас. Не само због тога што поштујете стандарде новинарске етике у извештавању и професионалног односу према темама, већ и због бескомпромисног приступа. И сам сам се у то уверио пошто су сви моји текстови објављивани без измена и цензуре, иако су по правилу имали, за прилике у Србији, непожељну дозу критике власти.
Зато сам и изненађен редакцијским коментаром “Сви или један” (објављен 11. јула), с обзиром да у том тексту не само да не препознајем ни један од раније поменутих квалитета слободног новинарства, већ наслућујем острашћеност која је на овим просторима карактеристична за таблоиде. Чињеница да и даље високо ценим ваш лист, намеће ми одговорност да вам на то укажем.
За почетак, у тексту је наведено више неверодстојних и по мом схватању Данаса, недостојних тврдњи. Наводим само неке од њих:
„Сви са свима разговарају“, што није тачно; Београдски одбор ДЈБ, чији сам председник, не разговара и никада неће разговарати ни са ЛДП, ни са ДСС, ни са ЛСВ, ни са Шапићем ни са било којим другим припадником квазиопозиције.
„Саша Радуловић иде самостално“, што је неверодостојно. Саша Радуловић није председник Београдског одбора ДЈБ који доноси одлуку како се, са ким, под којим условима и под чијим именом улази у кампању. Да у питању није новинарска слобода већ свесно поистовећивање Саше Радуловића са ДЈБ, илуструје навод који се тиче ДС-а, где се у коментару свесно изоставља идентификација те странке са Драганом Шутановцем. Можда сам преосетљив, али у кампању иде Београдски одбор ДЈБ чији сам председник.
„То је таква количина политичких барона“ и “Јанковић око себе не би требало да окупља комби групе који себе називају опозиционим партијама”, представља не само грубу генерализацију, већ и увредљиво општење које, слажем се, јесте у оквиру граница слободе изражавања, али не и у оквиру Кодекса новинарске етике.
Могу да разумем да су аутори редакцијског коментара присталице Саше Јанковића, исто као што могу да разумем и Вучићевићево одушевљење Вучићем. Чињеница јесте да таква подршка ставља новинаре Данаса у тежак положај када извештавају о другим политичким опцијама, чисто са етичке тачке гледишта. Али ми као читаоцу Данаса искрено смета кад лист коме дубоко верујем покуша да ми обликује свест. Без намере да поредим неупоредиво, смета ми и то кад у тексту Данаса осетим мирис Информера. Па било то и ненамерно.
Адвокат Војин Биљић,
председник Београдског одбора ДЈБ
шеф одборничке групе ДЈБ на Врачару
DJB postaje kredibilna stranka.
Ima dovoljno snaga da Beogradski odbor stranke iznese izbore.
I u većini medija, bili oni ovakvi ili onakvi, DJB se spopinje a ne “stranka Saše Radulovića”
Za mene kao građanina ovo je vrlo bitno. Saša Radulović je vrlo sposoban i za mene kredibilan čovek ali nije AV da će on sve sam da uradi.
Izazovi i problemi građana grada koji predstavlja 1/4 Srbije a koncentrisani su na malom, vrlo urbanom prostoru, su u potpunosti drugojačiji od svih drugih. Izuzetak od nekih 25% je samo Novi Sad.
Ja stalno merim i pratim kredibilitet DJB kako bih sagledao u kojoj meri je on takav da ima izgleda da zadovolji moje potrebe.
Trenutno je DJB sa najvećim stepenom mog poverenja da će ostvariti te potrebe.
Politička konkurencija je velika za osvajanje ovih poverenja kod građana, bili oni “protivnici”, “konkurenti”, “skretničari”, “punioci političkog prostora” itd.
Očekujem od DJB da rejting kredibiliteta stalno podiže:
1. Pojašnjenjima i poboljšanjima 20-tačkastog programa
2. Objašnjenjima mehanizama i obezbeđenjem potrebnih resursa kako će taj program sprovesti i
3. Načelima kojima će se tom prilikom rukovoditi
Da, primeti se ozbiljan pomak na bolje što je za svaku pohvalu. Brljotinama na predsedničkim izborima je uglavnom kumovalo političko neiskustvo, ali vidi se da se radilo na tome poslednjih meseci. Isplatiće se to kad tad. Nije ni AV došao na vlast s neba, bili su u opoziciji punih 12 godina.
U političku ostrašćenost se lako zapada, a na to nisu imuni ni novinari.