Uvek sam imao ogromno poštovanje prema listu Danas. Ne samo zbog toga što poštujete standarde novinarske etike u izveštavanju i profesionalnog odnosu prema temama, već i zbog beskompromisnog pristupa. I sam sam se u to uverio pošto su svi moji tekstovi objavljivani bez izmena i cenzure, iako su po pravilu imali, za prilike u Srbiji, nepoželjnu dozu kritike vlasti.
Zato sam i iznenađen redakcijskim komentarom “Svi ili jedan” (objavljen 11. jula), s obzirom da u tom tekstu ne samo da ne prepoznajem ni jedan od ranije pomenutih kvaliteta slobodnog novinarstva, već naslućujem ostrašćenost koja je na ovim prostorima karakteristična za tabloide. Činjenica da i dalje visoko cenim vaš list, nameće mi odgovornost da vam na to ukažem.
Za početak, u tekstu je navedeno više neverodstojnih i po mom shvatanju Danasa, nedostojnih tvrdnji. Navodim samo neke od njih:
„Svi sa svima razgovaraju“, što nije tačno; Beogradski odbor DJB, čiji sam predsednik, ne razgovara i nikada neće razgovarati ni sa LDP, ni sa DSS, ni sa LSV, ni sa Šapićem ni sa bilo kojim drugim pripadnikom kvaziopozicije.
„Saša Radulović ide samostalno“, što je neverodostojno. Saša Radulović nije predsednik Beogradskog odbora DJB koji donosi odluku kako se, sa kim, pod kojim uslovima i pod čijim imenom ulazi u kampanju. Da u pitanju nije novinarska sloboda već svesno poistovećivanje Saše Radulovića sa DJB, ilustruje navod koji se tiče DS-a, gde se u komentaru svesno izostavlja identifikacija te stranke sa Draganom Šutanovcem. Možda sam preosetljiv, ali u kampanju ide Beogradski odbor DJB čiji sam predsednik.
„To je takva količina političkih barona“ i “Janković oko sebe ne bi trebalo da okuplja kombi grupe koji sebe nazivaju opozicionim partijama”, predstavlja ne samo grubu generalizaciju, već i uvredljivo opštenje koje, slažem se, jeste u okviru granica slobode izražavanja, ali ne i u okviru Kodeksa novinarske etike.
Mogu da razumem da su autori redakcijskog komentara pristalice Saše Jankovića, isto kao što mogu da razumem i Vučićevićevo oduševljenje Vučićem. Činjenica jeste da takva podrška stavlja novinare Danasa u težak položaj kada izveštavaju o drugim političkim opcijama, čisto sa etičke tačke gledišta. Ali mi kao čitaocu Danasa iskreno smeta kad list kome duboko verujem pokuša da mi oblikuje svest. Bez namere da poredim neuporedivo, smeta mi i to kad u tekstu Danasa osetim miris Informera. Pa bilo to i nenamerno.
Advokat Vojin Biljić,
predsednik Beogradskog odbora DJB
šef odborničke grupe DJB na Vračaru
DJB postaje kredibilna stranka.
Ima dovoljno snaga da Beogradski odbor stranke iznese izbore.
I u većini medija, bili oni ovakvi ili onakvi, DJB se spopinje a ne “stranka Saše Radulovića”
Za mene kao građanina ovo je vrlo bitno. Saša Radulović je vrlo sposoban i za mene kredibilan čovek ali nije AV da će on sve sam da uradi.
Izazovi i problemi građana grada koji predstavlja 1/4 Srbije a koncentrisani su na malom, vrlo urbanom prostoru, su u potpunosti drugojačiji od svih drugih. Izuzetak od nekih 25% je samo Novi Sad.
Ja stalno merim i pratim kredibilitet DJB kako bih sagledao u kojoj meri je on takav da ima izgleda da zadovolji moje potrebe.
Trenutno je DJB sa najvećim stepenom mog poverenja da će ostvariti te potrebe.
Politička konkurencija je velika za osvajanje ovih poverenja kod građana, bili oni “protivnici”, “konkurenti”, “skretničari”, “punioci političkog prostora” itd.
Očekujem od DJB da rejting kredibiliteta stalno podiže:
1. Pojašnjenjima i poboljšanjima 20-tačkastog programa
2. Objašnjenjima mehanizama i obezbeđenjem potrebnih resursa kako će taj program sprovesti i
3. Načelima kojima će se tom prilikom rukovoditi
Da, primeti se ozbiljan pomak na bolje što je za svaku pohvalu. Brljotinama na predsedničkim izborima je uglavnom kumovalo političko neiskustvo, ali vidi se da se radilo na tome poslednjih meseci. Isplatiće se to kad tad. Nije ni AV došao na vlast s neba, bili su u opoziciji punih 12 godina.
U političku ostrašćenost se lako zapada, a na to nisu imuni ni novinari.