Partokratija označava sistem upravljanja društvom u kome političke stranke zloupotrebljavaju svoj položaj vlasti i koriste javne resurse suprotno svojoj nameni za ličnu korist. Političke stranke su privatna udruženja građana koja učestvuju na izborima i dolaze u poziciju da formiraju izvršnu vlast i onda upravljaju javnim resursima. Partokratija je kancer društva koji od javnih resursa i društvenog interesa ogromne većine građana prave lični interes partijske manjine.
Da bi se zamaglila ova suština partokratije, političke stranke koje su učestvovale u podeli ili učestvuju ili žele da dobiju deo kolača partokratskog sistema, pokušavaju da izmisle formu kojom bi prikrili da se radi o zloupotrebi. Lažne forme konkursa koje je lako namestiti, tenderi, nestranačke ličnosti, forme “sve je po zakonu”, upravo služe da prikriju partokratiju. Niko se onda ne bavi suštinom, već lažnom formom te priča prelazi na teren da li je lažna forma poštovana ili ne i završava sa čuvenim: tako je po zakonu.
Naravno da tako nije po zakonu. Istinska forma čiji bi cilj bio da se postigne suština u Srbiji ne postoji. Zakoni, ne uvek ali često, dobro definišu suštinu. Suština je da institucije države vode najbolji, ljudi od integriteta, sa znanjem i iskustvom u najboljem interesu građana i u duhu zakona. Suština je da se javni resursi koriste u skladu sa namenom i da se postigne najbolji kvalitet i što veći efekat za što manje novca. Kako zakoni ne mogu niti trebaju da detaljno definišu i formu postizanja suštine, tu dolaze podzakonska akta i procedure. I u njima se potpuno izgubi suština i prekrije je lažna forma.
Najnoviji primer je izbor ombudsmana. Izabrani ombudsman, kandidat SNS-a, je pravnik, ima više od 10 godina radnog iskustva. Ova zakonska forma bi trebala pokrije suštinu da kandidat ima znanje i iskustvo. Uz ovu formu iz zakona, u javnosti je provučena i izmišljena forma nestranačke ličnosti (nikada nije bio u nekoj stranci), koja bi trebalo da pokrije suštinu: da kandidat ima integritet i da će raditi nazavisno. Izabrani ombudsman zadovoljava i zakonsku formu i izmišljenu formu. I sve izgleda da je po zakonu.
Izmišljena forma nestranačke ličnosti je dragocena forma partokratije za sakrivanje suštine i besmisleno izvrtanje cilja. Interes društva je da u politiku ulaze najbolji. Interes društva je takođe da nezavisne institucije, kulturne ustanove, javna preduzeća vode najbolji, bez obzira na stranačku pripadnost ili simpatije. Cilj je da za svaku poziciju pronađemo ljude sa integritetom, znanjem i iskustvom. Partokratija je kada neko dođe na važnu društvenu funkciju samo zato što je član neke stranke i nema ni integritet, ni znanje ni iskustvo. Članstvo u stranci nije niti sme da bude prepreka. Nije problem Gašića i Tabakovićeve i što su članovi SNS-a. Problem je što nemaju integritet, znanje i iskustvo. Partokratija je činjenica da su kao takvi došli na tako važne pozicije u društvu. I izabrani kandidat za ombudsmana je “nestranačka ličnost”. Ovo nam jasno govori da se radi o lažnoj formi. Pa kako onda da proverimo taj integritet, znanje i iskustvo?
Zakonska procedura ne predviđa da kandidati dostave javnosti detaljnu biografiju, da dostave svoj plan rada, objasne šta će uraditi i dostave motivaciono pismo u kome će objasniti zašto se kandiduju. Samo jedan od četiri kandidata je dostavio detaljan plan rada i o njemu govorio. Zakonska procedura ne predviđa da kandidati imaju javne debate u kojima će se predstaviti građanima i odgovarati na pitanja građana i da obavezno moraju da odgovaraju na pitanja poslanika koji ih biraju. A morala bi. Jer jedino tako, u debati, kroz pitanja i građana i medija i poslanika, se proveravaju “visoke stručne i moralne kvalitete” kako to zakon u članu 5 zahteva. Jedino tako se i dolazi do najboljeg kandidata. Zakonska procedura definisana u Zakonu o zaštitniku građana i Poslovniku Skupštine ne definiše ništa od ovoga.
Glavni cilj DJB je ukidanje partokratije. Cilj je da dođemo do suštine društvenog interesa, da nas vode najbolji bez ozbira na partijsku pripadnost ili simpatije, da se društveni resursi koriste u cilju dobrobiti ogromne većine, ne privilegovane partijske manjine. Zbog toga i ukazujemo na lažne forme čiji je cilj izbegavanje suštine. Zbog toga ćemo i promeniti sve lažne forme i zameniti ih formama koje su u cilju postizanja suštine. DJB iskreno želi da nas vode najbolji. Naš cilj nije vlast. Naš cilj je promena sistema. Zbog toga smo drugačiji.
Saša Radulović
Predsednik “Dosta je bilo”
Patokratija je kada ljudi sa kupljenim diplomama ili olako stecenim na privatnim fakultetima dolaze do radnih mesta za koja su formalno kvalifikovana a sustinski su partijski parazit koji kroz zivot ide linijom manjeg otpora. Jos strasnie je kada vlasnici pecenjara postaju direktori javnih predezuca, kada ljudi sa osnovnim i srednjim skolama postaju sefovi po tim istim javnim preduzecima. Stranke osvajaju resurse i “proizvode” tu negativnu selekciju. Politika je kompromis. Stranke prave kompromis sa svojim glasacima a potom stranke medjusobno. Nadam se da ce nakon promena biti stavnjena tacka na partijsko zaposljavanje koje je vece nego ikad i da ces buduci koalicioni sporazumi biti pravljeni uz postovanje “crvenih linija” politke i da ce same stranke “procistiti” svoje redeove ili teziti ka tome. Prost primer partokratije je SPS, stanka koja je sustinki od 45′ na vlasti, odakle im toliko glasaca? Nije valja zato sto od izbora do izbora obecavaju besplatno zdravsto, skolstvo…Zbog partokratije. Decenijama porodice komunista i socijalista mogu da “zavrse bilo koji posao” uz trosenje drzavih resursa. Bez njih se ne moze promeniti vlast a sa njima do promene sistema se ne moze. Treba nam nova snaga na politikoj sceni trebaju nam novi ljudi. Dosta je bilo.