Од самог свог оснивања 2009. године Агенција за борбу против корупције у редовним годишњим извештајима обавезно апелује и препоручује да се законски оквир унутар кога делује растерети политичког утицаја. Највећи камен спотицања јесте начин на који се бирају чланови Управног одбора који, осим што бира директора, у другостепеном поступку одлучује и по жалбама функционера на решења које првостепено против њих доноси директор Агенције.
Према тренутном законском решењу, Управни одбор Агенције има девет чланова које именује Народна скупштина на предлог:
1. Административног одбора Народне скупштине
2. Председника Републике Србије
3. Владе
4. Врховног касационог суда
5. Државне ревизорске институције
6. Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја (заједнички договор)
7. Социјално-економског савета
8. Адвокатске коморе Србије
9. Удружења новинара у Републици Србији (заједнички договор)
Проблематичан политички утицај најдиректније је могућ преко чланова УО које предлажу председник РС и Влада РС. Управо због ове чињенице, Агенција је предложила да се из закона бришу ова два предлагача, те да се један замени Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки, а да Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја добију могућност да предложе свако свог кандидата.
Иако је Агенција овај предлог дала још у јулу 2014. године, кроз модел закона који је Министарству правде требало да послужи као звезда водиља приликом писања нацрта новог закона, када је у октобру 2016. године тај нацрт коначно дошао на јавну расправу – ове суштински важне промене за борбу против партократије у њему није било. Министарство правде је задржало предлагаче чланова УО по старом решењу. Иако тај нацрт закона још увек није дошао у Народну скупштину, то је јасан знак да партократија нема ни најмању намеру да се одрекне својих привилегија и било коме дозволи контролу злоупотреба јавних функција на које су навикли.
Поред тога што саплиће Агенцију одлагањем доношења новог закона, како би што дуже уживала у партократским привилегијама, пре свега вишеструким функцијама, владајућа СНС већина додатно на врло перфидан начин већ пет година кочи и блокира рад Агенције бесрамно манипулишући процесом избора чланова Управног одбора.
Када је СНС дошао на власт 2012. године, Управни одбор Агенције био је у пуном саставу, имао је свих девет чланова. Међутим, како је коме од чланова мандат истицао, или би неко поднео оставку због преласка на неку другу дужност, СНС већина је бахато одлучивала хоће ли именовати новог члана или не, а у зависности од тога колику претњу или подршку партократији представља. Тако смо дошли у ситуацију да, пет година касније, Агенцију води Управни одбор од само два члана који апсолутно ништа не може да одлучи, пошто је за доношење било које одлуке потребна већина гласова свих чланова – то јест минимум пет.
Како је књига у Управном одбору Агенције спала на два слова? Ево овако.
Када је реч о три члана Управног одбора које предлажу политичка тела, слободно место би било попуњено одмах и хитно. Рецимо, када је у марту 2015. године Управни одбор остао без члана кога је предложила Влада РС, истог месеца Народна скупштина именовала је новог. Када је у новембру 2016. године УО Агенције остао без члана кога је предложио Административни одбор Народне скупштине, већ у децембру изабаран је нови. Седмог јула ове године, председник РС послао је Скупштини предлог свог члана, краће од две недеље касније, и он је изабран у Управни одбор Агенције.
С друге стране, када је реч о шест чланова Управног одбора које предлажу независна тела, институције, државни органи и удружења, СНС партократија блокира и одуговлачи процес избора нових чланова бирократским марифетлуцима. Рецимо, предлог члана кога заједничким договором именују Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја, у Народну скупштину је стигао у априлу 2015 године, дакле пре више од две године. Тај предлог до сад није дошао на дневни ред, а како ствари стоје – никад неће ни доћи. СНС партократији се предложени кандидат, једноставно, не свиђа. Међутим, уместо да његов избор стави на дневни ред, па да о томе у Скупштини расправља и аргументима одбрани своје противљење, те гласањем елиминише тог кандидата и отвори могућност Заштитнику и Поверенику да предложе неког другог – СНС партократија држи предлог у скупштинској процедури и блокира евентуални нови предлог. На основу таквог понашања намеће се само један могући закључак: нема тог кандидата кога те две независне институције икад могу да предложе, а који би био по вољи СНС партократије.
Иако је Народна скупштина данас расправљала о пристиглим предлозима за нове чланове Управног одбора, поменути предлог Заштитника и Повереника ОПЕТ није дошао на дневни ред. С друге стране, након што су безмало годину дана блокирали избор члана кога су заједничким договором предложила удружења новинара – на данашњој седници СНС партократија је, не трепнувши, гласала против његовог избора.
До јуче смо, дакле, у Управном одбору имали само два члана – оба политичка (на предлог Владе и Народне скупштине). Каква је ситуација данас, након гласања о избору нових чланова? Па, данас их имамо чак шест – три политичка и три независна. За кворум и одлучивање је потребно да се сложе њих пет.
Ово личи на нови облик блокаде рада Агенције за борбу против корупције. Партократија једноставно не дозвољава да ико има више гласова у Управном одбору од ње. И то је сва трагедија не само ове младе, а тако важне независне институције, већ и целокупног српског друштва.
Агенција за борбу против корупције мора да се ослободи сваког политичког утицаја зато што је важна за цело друштво и треба да је чувамо да нам траје без обзира на то која је политичка опција на власти у Србији. Она мора бити подједнако стриктна у проверавању понашања јавних функционера без обзира на то да ли припадају позицији или опозицији.
Како ствари тренутно стоје, нажалост, српско друштво ће морати на ово да сачека до тренутка у коме ће вођење државе преузети истински борци против партократије. Због безумне, себичне мањине привилегованих партократа, потрошићемо још времена обичних грађана који се надају суштинским променама – времена кога одавно већ немамо.
Бранка Стаменковић
Народни посланик, члан Главног и новобеоградског одбора Доста је било
Коментариши