Ауторски текст Западна Србија Урбанизам

“Копаоничка школа” масовне изградње објеката знаних и незнаних власника

Копаоник је једно велико градилиште. У то се може уверити свако ко пожели да врућину и буку замени свежим ваздухом и тишином. Од врућине ће сигурно побећи, али очекиване звуке птица и инсеката нарушавају звуци бушилица, багера, кранова и других машина.

Где год погледате, нешто се гради. Хотели ничу за годину дана. Људи који су провели године зидајући своје викендице, циглу по циглу, у неверици гледају грађевине и питају се да ли ће им заклонити небо. Разговарам са једним од власника викендице у околини хотела Гранд и питам га ко то гради. Неодређено одговара: кумови, браћа, оптуживани па ослобођени нарко дилери, шеик… Једна госпођа наводи пуна имена и презимена.

Надлежни одобравају зидање и дограђивање у самом центру планине, а да притом не проширују постојећу инфраструктуру која је изграђена 1986. године за потребе Генексовог комплекса и која то све теже издржава. Неки објекти су чак изашли на ски стазе. Просторни план Копаоника усвојен је 2009. године, али су већ пет година у току његове измене и допуне, што инвеститори вешто користе.

Док уживам шетајући зеленим и цветним падинама срећем две госпође које беру биљке. Видевши ме, устукну и бојажљиво ме погледају. Започињемо разговор, кажу ми да беру биљке за чај, али се плаше да их неко не пријави јер знају да није дозвољено брање неких биљака. И заиста, Правилник о унутрашњем реду у националном парку Копаоник каже да ”брање, односно сакупљање лековитог и другог биља, шумских плодова, гљива, као и пчеларење и пашарење стоком може да се вршити само уз претходно одобрење Предузећа, којим се одређује подручје, начин и време брања и коришћења”.

Нисмо сви једнаки и немамо сви исто право на парче неба и парче земље. Неко гледа небо преко кровова велелепних хотела, а неко са терасе луксузног апартмана. Неко заузиме целу ливаду, почупа траву и цвеће из корена, земљу покрије бетоном, а неко се плаши да убере букет кантариона и хајдучке траве.

Волим Копаоник, уживам у његовим лепотама и лети зими. Волела бих да постане највеће скијалиште југоисточне Европе. Али, на првом месту треба да буде заштита Националног парка. Морамо да чувамо своја природна богаства и ресурсе јер нису сви обновљиви.

Сања Мајдак
Чланица ОО Палилула Доста је било

 

Доста је било

Коментар

Кликни овде да поставиш коментар

  • Jos uvek je Kopaonik bolji i pristojniji od Zlatibora, gde je Stamatovic napravio urbanisticko ruglo i unakazio ga. Naravno to nije popularno pricati, jer on sad kao neki vajni opozicionar. Ma licemerju i duplim arsinima se gube glasaci. Pozz