Говорећи о карактеристикама психопата, социопата и људи с поремећајима личности, речју најопаснијих људи с којима се можемо сусрести, психологија зла нам доноси један веома битан увид. Наиме, када психички здрава особа укаже психопати на његова негативна понашања наивно верујући да ће направити промену, тада овај други почиње с суровом тактиком у коме он оптужује и криви здраву особу због саме чињенице да се усудила и дрзнула да га критикује. Психопате су толико упорне у том негирању, одбијању да уопште промисле о својим негативним особинама (јер, забога, они су савршени и ко само сме да се усуди да их критикује?) да не престају да криве жртве свог понашања све док се оне саме на крају не сломе и извине се што су, чак, помислиле да критикују.
Тај морбидан круг каракетристичан је за горе поменуте, али и за све мајсторе манипулације и медијског спина. Током јучерашњег заседања Народне скупштине били смо сведоци управо оваквог понашања. Наиме, представници владајуће већине су се острвили на уреднике и новинаре НИН-а јер су се ови тобоже “усудили да Србију и њене грађане пореде с концентрационим логорима”. Свакоме ко нема злу намеру (или не подржава владајућу коалицију) јасно је да је симболика и поређење с логорима усмерено на критику актуелне власти која очигледно нема никакав проблем с обесправљеношћу радника у Србији који грцају у сиромаштву, који су принуђени да раде носећи пелене, који месецима не примају плате, који су били принуђени да достојанство оставе у неком кутку прошлости како би могли да преживе у овом наопако постављеном, урушеном и потпуно обездушеном и крајње дехуманизованом друштву какво је данас у Србији.
Мајстори спина и манипулације из владајуће коалиције су врхунски лицемери тиме што су се, забога, потресли над насловницом НИН-а, а годинама упорно ћуте на свакодневне срамотне и скандалозне насловнице блатоида које уређују. Ниједан једни пут нису ни критику упутили ка порнографским фотографијама, простачким насловима, гнусним детаљима из црне хронике нити стотинама претњи ратом и звецкању оружјем што је једино што се у њиховим блатоидима може прочитати. Очигледно им не смета вишегодишња ‘’у новијој историји Србије невиђена’’ злоупотреба и тровање медијског простора у коме, гле чуда, нема ниједне критике упућене њима. У своме лицемерју иду дотле да све то правдају тврдећи да су такви написи легитимно право приватног власника да уређује медиј како жели. Очигледно да то правило не важи за оне медије који се усуде да напишу и најмању критику власти, укључујући и НИН.
Веома ми је жао што се уредништво извинило због насловнице јер она као таква није повредила осећања жртава. Увреда за жртве било негирање злочина и жртава Холокауста, а то овде није случај. Апелујем на све медије да се ниједном више не извине када критикују ову власт наседајући на јефтине спинове, већ да се још жустрије боре за истину, слободу говора и правоверно извештавање. Дужност медија је да буду најстрожи контролори и критичари власти јер то је смисао њиховог постојања. Несрећно је свако друштво у коме медији иду низ длаку оним системима и државама који уништавају и обесправљују своје грађане. То су друштва насилника у системима наопаких вредности у којима се жртве извињавају својим џелатима, као што је то описано на почетку овог текста. Управо су слободни и храбри медији попут НИН-а међу онима који треба да указују на ову извитопереност и да буду међу првима који ће без страха говорити о свим психопатологијама овог друштва како би га повели ка коначном путу оздрављења. И ово је, између осталог, њихова вероватно највећа дужност и обавеза.
Др Ана Стевановић
народна посланица Доста је било у Скупштини Србије
Naslovnica je bila sasvim odgovarajuća trenutnom stanju. Sasvim druga stvar je što se neko uvek nađe da mu osećanja budu povređena. Moja omiljena poslastica: “vređanje osećanja”. Nacionalnih, verskih, rodnih, političkih, spisak je predugačak. A ssuštinski, to je veoma perfidan trik kojim se svako može braniti od kritike svake vrste tj. ostavljanjem svojih ubeđenja u nedodirljivu zonu. Pa je to upravo i ovde iskorišćeno protiv NIN-a. Umesto suštinskog razmatranja kritike sve je svedeno na “na nečija povređena osećanja”. A koliko Srbija zaista liči na radni logor Aušvic, u kojoj samo postoji privid nekakvog funkcionisanja dok se ljudi sistematski uništavaju, veoma je lepo opisao Boban Stojanović u tekstu pod nazivom “Pretapanje slika”.
http://pescanik.net/pretapanje-slika/
Pozdrav Vama Ana i svim ostalim
1. Da li je u NIN-u bio neki clanak vezan za naslovnu stranu? I ako je bio kakav je bio?
jedan Zika
Gospodin Ćulibrk je danas izjavio da se nisu izvinili niti ogradili od naslovnice i da je sve to deo spina. Veoma mi je drago zbog toga.
Meni je na primer žao što (i) ovde nalazim podršku za postupak NIN-a. Imam utisak da u Srbiji vlada opšta opijenost samima sobom i situacijom u kojoj se nalazimo što na kraju proizvodi i ovakve ispade. Da, tačno je da je vladajuća većina jedva dočekala da u svoju mrežu manipulacija i zloupotreba utka još jedan čvor. Tačno je i to da sporna naslovna stranica NIN-a ne negira Holokaust i u tom smislu ne predstavlja uvredu za žrtve. Tačno je i tragično u kakvom se položaju nalazi ogromna većina građana Srbije. Pa gde je onda problem? Problem je po meni u tome što je Holokaust u svojoj zastrašujućoj ukupnosti zločin nepojmljivih razmera u novijoj ljudskoj istoriji. Za mene je dakle u tom kontekstu apsolutno neprihvatljivo i degutantno bilo kakvo poređenje bilo kakvod drugog zločina ili bilo kakve nepravde bilo gde u svetu sa Holokaustom. Tačka. To što je npr meni jasna namera da se takvom metaforom javnosti uputi snažna poruka ne umanjuje pogrešnost takvog čina u apsolutnom poretku stvari. Na kraju krajeva to odražava i nemoć i odsustvo mašte uredništva da na pravi način svojim čitaocima prikaže stanje u Srbiji. Najlakše je potezati naciste i rezultat takvog pristupa je samo još jedna epizoda iz serijala medijskih promašaja. To je valjda sada, nekoliko dana kasnije, svima jasno. Opet se u javnosti ne priča o suštini već o nečem sasvim desetom. Zar nije npr. bilo dovoljno da NIN stavi naslov “Radni logor Srbija” (da se držimo osnovne ideje) i da onda taj naslov ilustruje realnošću koju živi srpski radnik? Ili vam možda ta realnost nije dovoljno strašna? Meni jeste. Objasnite ljudima koliko loše žive u realnim okvirima bez apstraktnih devijacija. Tek onda možete da očekujete da će ti ljudi biti spremni da vas saslušaju kada počnete da pričate o rešenjima.
Ovakve vrste iskaza uglavnom nikada ne koriste, da tako kažem, adekvatno poređenje. U tome i jeste njihova snaga, što je metafora obično surovo preuveličana. To je njihova suština. Niko time nije rekao da u novijoj istoriji postoji išta strašnije od Holokausta. Niti je to poruka koju naslovnica NIN-a šalje. Ako pogledate slične primere u različitim svetskim novinama, videćete da poređenje nikada nije realno i da je uvek prenaduvano.
To što se čini da se u javnosti ne priča o suštini ne bi trebalo nikog normalnog da brine. To je samo još jedan dokaz o mizernoj sklonosti ka manipulaciji spodoba na vlasti.
Naravno da bi se mogle naći fotografije ili karikature kojima bi se moglo prilično dobro dočarati kako živi srpski radnik. Ali to ovde nije bio cilj. Cilj je bio da dobijete pesnicu u stomak i to je i postignuto. Ne verujem da našim radnicima treba objašnjavati koliko loše žive, oni to odlično znaju. Ono što možda većina ne zna jeste da su promene moguće. To im treba objasniti kao i šta od tih promena mogu da očekuju. Ukoliko su u svojoj otupelosti uopšte sposobni išta da čuju.
“Apstraktna devijacija” ne bi trebalo da bude 12 sati rada “kod Kineza” za 17.000 dinara, ŠEST dana u nedelji, sa svim “pravima” koja se inače dobijaju kod Kineza? Ili u trafici za 23.000 dinara 4 radna dana potom jedan dan slobodno? Koliko je to slobodnih dana? Gde se u wc ide u samoj trafici? “Apstraktna devijacija” nije neplaćanje prekovremenih sati, pozivi radnicima da dođu na posao i u njihovo neradno vreme, za fiksnu platu? Rad na plus 40 stepeni C? Ili kako rekoše, rudari mogu na plus 64 pa zašto se onda bune u KG? Da, zaista, to su standardi koje bi trebalo proučiti i primeniti širom sveta?
Da li je “apstraktna devijacija” zahtev kineskog Hestila, da država Srbija treba da promeni Zakon o radu? Zar je zahtev da radnici u Evropi u 21. veku nose pelene da bi se uštedelo na njihovom odlasku u wc “apstraktna devijacija”? Zar je nemogućnost da se čovek bilo kome požali na ukidanje njegovih ustavnih prava – “apstraktna devijacija”? Kada u vlastitoj državi oseća kao u logoru, gde se svakog časa mogu pojaviti žestoki momci koji će mu iz bilo kog razloga staviti “kragnu”! U zemlji u kojoj poslodavac može “s pravom” da traži da radnik ne bude sindikalno organizovan – da li je i to “apstraktna devijacija”?
Ne znam gde Vi živite, pa vam je ovo u Srbiji “apstraktna devijacija”. Ja živim u Danskoj, pa mi je to o čemu sam pisao neshvatljivo. Ovo što se u Srbiji dešava je sa mog stanovišta katastrofa, neverovatno! Ovde se šefovi NE IZDIRU na “podređene”, plaća se svaki prekovremeni sekund i to različito, više nedeljom nego subotom, više praznicima nego nedeljom. Jedan prekovremeni radni dan od 8 sati je neto više nego celi mesec radnika u Srbiji. 6 nedelja plaćenog odmora, a radnik i 15+ puta veću neto platu od svog kolege u Srbiji. Uz besplatnu a vrhunsku zdravstvenu zaštitu, besplatno školstvo uključujući i visoko, uz stipendije koje se ne vraćaju, pa ispada da vam država plaća što studirate. Sve to uz poštovanje zakona, najmanju korupciju na svetu, uređeno društvo, vrhunsku infrastrukturu.
Sve ovo pišem da bi shvatili da stvari ne možemo posmatrati samo iz jednog ugla. Ljudi tu, ljudi ovde a razlike nepojmljive. Zato, Srbija JESTE radni logor, bez obzira šta neko ko nikad nije čuo za bolje – mislio. Da moram raditi pod tim uslovima kao neko u Srbiji, osećao bih se poniženim. Išao spuštene glave i mrzeo celi svet. A ako se pobunim, ni “kragna” me ne bi iznenadila. Srbija je EKSTREM u rangu sa afričkim ili nerazvijem azijatskim “standardima”.
Danas citam, 900000 ljudi iz Srbije carter letom ide na odmor u inostranstvo, ako tome dodamo i oko 2 miliona autom, veci prosek nego u Danskoj i Holandiji, jos kad se doda Zlatibor,Trara, Palic, i ostale destinacije, 20000 ljudi u B.Basti i peva Zdravko Colic za honorar od 30000 evra.
Nije bas da je sve ruzicato na tom Zapadu, Poljaci spavaju po stalama kod seljaka, ceo dan rade na njivi, kod Schwabe Tonnis, rade za 5 eura u klanici, spavaju u stali.
Nije se desijo zlocin na ovakav nacin, ali ima naroda koji zive u logoru, savke 4-te godine unisti im se infrastruktura, Holandjani su investirali 150 miliona evra u infrastrukturu u tom logoru, unistena je za par dana.