Државно “уграђивање” у плате

Радници штрајкују. Траже веће плате. Послодавац неће да их плати. Паре које радници добијају су мизерне, али послодавац упорно одбија да да више. Да не улазимо у то колико је тај исти послодавац добио новца да би запослио те исте раднике, то је нека друга прича. Послодавац је суров. Подршка радницима стиже и из синдиката из иностранства, Шведске и Пољске.

Народу је презентовано више варијанти узрока штрајка у Фијату: радници траже повећање “основице за плату” од 38.000 динара на 50.000 динара, па да траже “основну плату” од 45.000 динара, да им је сада “основна плата” 35.000 динара, а траже накнаду за превоз и бонус ефикасности.

Меша се држава. Држава је, иначе, мањим уделом и послодавац. После вишедневне обуставе рада, држава ипак интервенише и вероватно ће да оконча кризу, да “избави” раднике и осигура раст бруто друштвеног производа. Али, нико се, у целој гужви, не пита – а колико та иста држава узима пореза, доприноса, назовите их како год, од те исте плате?

Да би послодавац раднику исплатио плату од 45.000 динара, он мора држави да искешира 28.701 динара тј. 64% од нето радничке плате. Да се држава не “уграђује” у плате, раднику би на руке легло 73.701 динара. Или, уместо тренутне плате од 35.000 динара, радници би на руке добијали 56.884 динара, када се држава не би “уграђивала” у плате. То је за 11.884 динара више од плате коју траже.

Проценти са којима се држава “уграђује” у плате су огромни. Ни у једној развијеној земљи ти проценти нису тако велики за тако мале плате. Државни службеници нам објашњавају да су у питању порези и “доприноси”. “Доприноси” се опредељују за здравство, пенизионо осигурање и осигурање од незапослености. Убеђују нас да је тај огроман проценат издвајања од плата неминован и да другачије не може бити никада. Да је то најбољи систем икада замишљен на земаљској кугли.

А, да ли је заиста? Зашто се онда у другим развијеним земљама здравство финансира на другачији начин? Зашто обавезна издвајања за пензионо осигурање нису ни изблиза толико процентуално велика у односу на плату, у тим земљама?

Одговор је једноставан. Зато што развијене земље имају и развијен порески систем. Те државе убиру порез тамо где имају шта да узму. Имају прогресивне пореске стопе, тако да су они који највише зарађују највише и опорезовани, а не обратно, да они који најмање зарађују буду највише опорезовани. Зато што развијене земље својим грађањима намећу пореске системе који грађани могу да издрже и подрже, па нема сиве економије у огромним размерама. Зато што су им државни апарати рационалнији, па се не финансирају губиташи и партијски запослени кадрови. И не троше се паре обвезника узалуд, на лимузине, дошколовавање, буразерске кредите, узалудне субвенције итд. итд.

У нашој земљи као да смо се посвађали са математиком и поред толиког бриљантног кадра који смо школовали. Веома мало људи је свесно тога колико су плате оптерећене наметима и колико је то погубно по запошљавање. Новинари потпуно игноришу овај проблем, као да не постоји. Као да је то неки небитан, периферни проблем. А од пореске политике и намета на рад зависи цела привреда, која се једва бори са таквим наметима. Зато и греше, пишу “основна плата”, “основица за плату”, јер не знају о чему говоре. Јер их је систем толико збунио да не знају како се то једна обична српска плата обрачунава.

Зато је и послодавац суров. А држава? Нико не прича о томе колико је наша држава сурова? Али, она ће нас спасити – од себе саме? Како? Видећемо у наредних неколико дана…

Катарина Пиљановић 
Доста је било Чукарица