Medija centar Beograd
Autorski tekst Putokazi

Sloboda i prava

Zahtevi za vladavinu prava su drugačiji u autokratskim i demokratskim sistemima. Ovo nije uvek dovoljno jasno. U stabilnim demokratijama, pretpostavlja se da je slovo zakona u skladu sa duhom zakonitosti, pa se pod vladavinom prava podrazumeva dosledna primena zakona. U autokratskim sistemima primena zakona, čak i ako je dosledna, ne obezbeđuje vladavinu prava. Jer su sami zakoni, a ne tek njihovo samovoljno tumačenje, u neskladu sa vladavinom prava. Čuveni esej Isaje Berlina o „Dva pojma slobode“ – „slobode od“ i „slobode za“ – valja razumeti upravo u kontekstu pravne različitosti političkih sistema ili režima. 

„Sloboda od“ ili negativna sloboda jeste zapravo zaštita (individualnih, građanskih, ljudskih) prava od samovolje vlasti, čak i one koja se oslanja na važeće pravne norme i zapravo ih koristi da bi sprovela svoju volju. Zaštita je i od slabosti volje, od sklonosti da se odustane od vladavine prava zarad celishodnosti (što je poznato kao politička akrasia). Uzmimo primer.

Srpski ustav određuje sistem vlasti kao parlamentarni, gde je izvršna vlast odgovorna skupštini, dok predsednik države uglavnom predstavlja zemlju, ali nema vlast. Ukoliko, međutim, vlada i skupština odgovaraju predsedniku, formalno, preko partijskih organa, ili neformalno, usled njegove faktičke kontrole vlasti, kako god da je obezbeđuje, to je u neskladu sa vladavinom prava i predstavlja opasnost po slobodu i prava svih i svakoga. Ovo podrivanje vladavine prava se može pravdati, kao što se najčešće i pravda, celishodnošću, dakle ostvarivanjem jednog ili drugog poželjnog cilja. To je jedan vid „slobode za“ ili pozitivne slobode koji je predmet Berlinove kritike.

Ideja da je autoritarna i uostalom nezakonita vlast celishodna ili opravdana jednim ili drugim poželjnim ciljem jeste zapravo odbacivanje vladavine prava i opravdanje kršenja sloboda i prava.

To ne znači da se stabilna demokratija zasnovana na vladavini prava ne rukovodi i „slobodom za“, da ne teži da širi domen prava i sloboda. Zapravo, ideja vladavine prava jeste da je ne samo legitiman, već zapravo nezadrživ svaki zahtev za širenje prava, zapravo jednakih prava. Recimo kada je reč o pristupu sredstvima javnog informisanja ili javnom i političkom prostoru uopšte. I naravno slobodama i pravima, jer je to ono što se podrazumeva pod duhom vladavine prava. Ideja vladavine prava je zasnovana na pojmu negativne slobode, „slobode od“, upravo da bi mogla da obezbedi „slobodu za“ – sve širu primenu jednakosti u pravima.

U Srbiji se pretvaranje parlamentarnog, skupštinskog, sistema vlasti u predsednički opravdava upravo celishodonošću – drukčije rečeno, ciljevima se opravdava sredstvo. Uz to je retorika opravdanja otvoreno autoritarna i zapravo autokratska – vođa bira ciljeve. I to ne samo isticanjem da vođa zna najbolje i vidi najdalje, već i pozivanjem na lojalnost, uz žigosanje neprijatelja. Iz čega sledi da je odgovornost izopačena, vlasti ne odrgovaraju građanima, već upravo obratno. Sa obrazloženjem da se time stiće sloboda da se ostvare politički ciljevi, nezavisno i od prava i od pravde. U tim okolnostima je važno svaki put iznova ukazati na to da je potrebna sloboda od autorizma da bi se obezbedila jednakost u pravima i slobodama.

Vladimir Gligorov

 

Povezani tekstovi:

Vladimir Gligorov – Biografija

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov

Rođen u Beogradu 1945. Studirao u Zagrebu, Beogradu i Njujorku. MA Beogradski univerzitet; MPhil Kolumbija univerzitet, Njujork. Radio na Kolumbija univerzitetu, Beogradskom univerzitetu, Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, Džordž-Mejson univerzitetu u SAD, Upsala univerzitetu u Švedskoj. Profesor po pozivu na Univerzitetu u Gracu i predavač na Bečkom univerzitetu i Vebster univerzitetu u Beču. Saradnik Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja. Objavio nekoliko knjiga na srpskom i engleskom.

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Za mene, novo lice na političkoj sceni Srbije.
    Ovakvi ljudi su Srbiji potrebni. Znanje (očigledno), pretpostavljam i sposobnost, kao i čvrsto držanje moralnih principa u praksi (integritet).
    Srdačan pozdrav!

  • Za koga je ovaj tekst pisan? Oni koji omogucavaju i odrzavaju ovakvo stanje, ako ga i procitaju, nece razumeti ni rec.

    • Nazalost. Juce sam bio malo izvan BG na izletu, 80 ak km od Beograda. Sumadija. SNS je organizovao neko primitivno okupljanje sa pevaljakama, satorima, drekom, i prateceim elementima. Minut gledanja na te polusvesne ljude vam otvori oci koliko je situacija beznadezna. Neobrazovanje i siromastvo su najgori neprijatelj svakog naroda. Nazalost,tu nema brzog resenja. A mozda i nikakvog onda kada takvih poluljudi preuzmu sisteme odlucivanja u drustvu koje je gradjeno decenijama i mnogo duze.

  • Poštovani profesore Gligorov, mislim da je podsećanje na negativnu i pozitivnu slobodu sasvim na mestu – na pitanje g. Mladena „za koga je tekst pisan“ odgovor je – za DJB! Za vrh DJB.
    Opštija, važnija, ali i ugroženija je negativna sloboda – „sloboda od“. To je sloboda pojedinca (individue) da za sebe izabere kako će živeti svoj život, kako će za život zarađivati, s kim će živeti, kako i kod koga će se lečiti, obrazovati sebe i svoju decu, kako obezbediti sredstva za život u starosti. Sve ove slobode izbora savremene države ograničavaju i ukidaju, u manjoj ili većoj meri.
    Sluđenost i zbunjenost ljudi dovodi do prećutnog pristanka na nametanje monopola državnih preduzeća, državne kontrole nad privredom, medicinom, obrazovanjem, štednjom, … Država je danas totalitarna (sveobuhvatna) demokratija – u sve se meša! – a dobro dresirani građani ne prepoznaju totalitarizam jer nema Gestapoa, Štazija, Sekuritatea, KGBa da neposlušne odvlače u mrak. Slavi se „sloboda za“ – pravo svih da koriste bedne usluge države (medicinske, na primer) i naravno obavezu da ih preskupo plate bez ikakve mogućnosti da utiču na njihov kvalitet. Jedina ponuđena alternativa je da za te usluge još jednom plate kod privatnika. Perfidno se nameće mit o neophodnosti državne kontrole nad svim aspektima života – inače idemo u haos. Otvoreno nasilje nije potrebno – dresura je uspešna.
    Ovaj tekst ukazuje (onom ko zna da čita) i na pogrešne stavove kojih se Saša Radulović tvrdoglavo drži: kanadska država blagostanja, garantovani prihod, besplatne medicinske usluge – sve je to „sloboda za“ – za sve građane da participiraju u nepopravljivim korumpiranim državnim sistemima. A gde je „sloboda od“ – sloboda da se u takvim šemama ne učestvuje, gde je sloboda da se nasilna birokratija – partokratija – pošalje do đavola i ne plati za „usluge“ koje se ne koriste, jer su loše i neželjene? Nesuvisli odgovor vrha DJB je „mi nismo libertarijanci!“ Sasvim sigurno niste ni partija centra kao što umišljate/lažete, nego buđavi kolektivisti kao i svi ostali.
    Zato se pridružujem ovom podsećanju profesora Gligorova na najvišu vrednost – na „lijepu, dragu, slatku slobodu“. Kad se celishodnost zloupotrebljava da opravda autokratiju, važno je svaki put iznova ukazati na to da je potrebna sloboda od autoritarizma da bi se obezbedila jednakost u pravima i slobodama.