Ауторски текст Београд Екологија

Доста је било ђубрета!

Наше градове “красе” најлонске кесе, згажене лименке, пластичне флаше, опушци, канте из којих испада смеће. Наша деца се играју у парковима у којима им се око ногу уплићу блатњаве најлон кесе, мокре картонске кутије од пица, згужване кутије цигарета. Играју се деца међу ђубретом, понекад у руке узму отпадак, да га поближе испитају. Саживела су се ђубретом, као да другачије не треба и не може да буде. Око контејнера ђубре. У жардињерама ђубре. По ћошковима ђубре. На травњацима ђубре. Сви то видимо. Сви мислимо да другачије никада неће бити.

Знамо да је проблем комплексан и да не постоји један кривац за такво стање. Кривац је систем. Систем који не управља смећем на ефикасан начин. Нити кажњава, нити ради на превенцији, нити чисти, нити надзире чишћење – раде они нешто, али резултат је јадан. Као да треба живети у ђубрету, као да смо на то осуђени.

Хајде да се осврнемо на само једну компоненту тог неефикасног система и на једну општину. Компоненту чишћења и београдску Општину Чукарица. За чишћење Општине Чукарица задужена су градска јавна предузећа: ЈКП Градска чистоћа и ЈКП Градско зеленило. Обе фирме су на мартовској седници 2017. Скупштине Општине Чукарица поднеле своје извештаје, јер је Општина Чукарица надлежна да контролише њихов рад на својој површини. Извештаје вам дајемо на увид у прилогу.

Ближим погледом у исте можемо да закључимо да је извештај Градске чистоће сраман и понижавајући. Извештај Градског зеленила је нешто детаљнији, али, у ставкама везаним за чишћење – такође никакав. Оба извештаја дају само статистике на годишњем или месечном нивоу, али не дају грађанима корисне и истините податке о раду или евентуалним проблемима у раду ових служби. Наводе величину површине коју би требало да очисте и која је огромна, вероватно наведена цела територија општине, али не наводе број чистача, не наводе број пролаза улицама, зеленим површинама, не наводе на који се начин пролази евидентирају. А да не причам о површинама које „нису ничија надлежност“, јер нпр. нису предате „Зеленилу“ на одржавање, које се не спомињу нигде – а обично су пуне смећа.

На пример – да ли знате колико често, колико пута месечено, вашом улицом треба да прође човек са метлом и да је очисти? Да ли знате у коју категорију за чишћење спада ваша улица? Ја месецима гледам исто ђубре уз живу ограду у мојој улици – и то ђубре већ пола године нико није очистио, иако би, по категорији моју улицу требало да очисте чак два пута месечно! Ја га намерно не склањам да видим да ли ће ико проћи да га почисти – или ће време учинити своје. Да ли знате колико је људи задужено за такво чишћење улица и тротоара на Бановом Брду (на пример)? Да ли знате колико пута недељно треба да се очисти најближи парк у вашем комшилуку? Колико често треба да се испразне канте у том парку? Да ли ико о томе води рачуна?

Зашто је, уосталом, посао отклањања лаког смећа подељен на два предузећа, па се дешава да Чистоћа почисти тротоар, а да на 10 цм од тротоара има ђубрета на травњаку које чека на Зеленило! Да ли је то нормално? Зашто је надлежност подељена на две стране? Зашто није само Чистоћа задужена за чишћење лаког отпада на целој површини, а Зеленило само онда када и уређује површине?Када питате погон ЈКП Градске чистоће на Чукарици колико имају људи који чисте улице од лаког отпада – не водом или механизацијом, већ метлама и рукама – они не желе да кажу ништа, јер је то пословна тајна. Кажу – није важно колико људи има, важно је да раде по плану! А да ли заиста раде по плану, у суштини, нико не проверава. Исто важи и за Зеленило. Питања морају да се поставе њиховој служби за комуникације. Незванично, чују се приче да је укупно 10 таквих људи на Чукарици! Десеторо на целу површину општине! И они наводно раде по плану!

Али, уместо да нагађамо, сви такви подаци би требало да стоје у званичном извештају ЈКП Градска ћистоћа и ЈКП Градско зеленило који прилажу Скупштини општине Чукарица. Међутим, у њиховом извештају Општини Чукарица су празне и непотврђене бројке, а на сајтовима биланси успеха и стања, које само књиговође могу да разумеју. Када је група одборника Доста је било у Скупштини Општине Чукарица затражила од владајуће већине да не прихвати ове понижавајуће извештаје два градска предузећа и да се извештаји врате на дораду, предлог је наравно одбијен и извештаји су по партијској линији прихваћени, али на велику штету грађана који из свог џепа извдвајају новац за овај посао! Одборник Доста је било Мирко Бенаћ је на овогодишњој 4. седници поставио одборничко питање да ли Општина уопште може да утиче на Јавна предузећа Градска чистоћа и Градско зеленило како би се све ово поправило, али је званичан одговор био да Општина „није надлежна“ за њихов рад. То можда и јесте тачно, Општина не обавља те послове, али је законом одређена да контролише њихов рад – због тога јој се на увид и достављају извешаји, али Општина то никако не ради.

И ко ће онда да утиче на рад ова два предузећа? Како ћемо сазнати какве проблеме имају? Са чиме се суочавају? Шта се може поправити? Где иде новац који прикупе за свој рад?

Нови Закон о комуналним делатностима је усвојен у Скупштини Србије 22. децембра 2016, али је питање да ли ће он ишта променити у нашим животима који проводимо у ђубрету? За сада, баш ништа није променио. Ако се не промени цео систем почевши од надзора, до извршења и повратне информације од грађана, ако и даље тај посао буде “ортачка кобила” о којој нико не брине – и даље ћемо живети у ђубрету.

Зато хоћемо промене одмах! Доста је било ђубрета!

Катарина Пиљановић и Мирко Бенаћ
Доста је било, Чукарица

Прилози:
Извештај о раду ЈКП Градска чистоћа на територији ГО Чукарица

15. Izvestaj o radu JKP Gradska cistoca na teritoriji GO Cukarica u 2016.god

Извештај о раду ЈКП Зеленило Београд на територији ГО Чукарица

14. Informacija o radu JKP Zelenilo Beograd na teritoriji GO Cukarica u 2016.god
Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Pozdrav Vama Katarina i Mirko i svim ostalim.
    Da li treba pomoci “subvencionisati” one koji preturaju po kontejnetima skupljaju limenke ili plasticne boce, odecu? Ja bih.
    Problem smeca-djubreta sam uvek povezivao sa zastitom planete, pa se nadovezujem na Vas tekst.
    Verovatno u vecini nasih parkova nedostaje obicnih kanti za smece (moze obicno bure) ne mora u betonu izlivena “zardinjera”.
    Da li se kod nas, kod “Vas na Cukarici” park kada se cisti samo baca metalna limeka osvezavajuceg pica, zajedno sa plastcnom bocom mineralne vode sa korom od lubenice?
    Mozda treba povezati svest (nas DJB to radi) na svim nivoima, da za metalnu limenku, teba bekoliko tona rude, mnogo enetgije, i ona se posle upotrebe, pomesa sa plasticnom bocom i korom od lubenice, banane, umesto da se svo djubre razdvoji i reciklira i vrati u upotrebu kao metal, PVC a lore kao kompost?
    Ko to sada radi? Oni kojie zateknem kod kontejnera dok dolazim na posaio, skupljaju ili limenke ili plasticne boce , a vikendom kada sam kod kuce ide kombi koji skuplja staro gvozdje. E njima subvencije Oni koji biciklom obilaze kontejnere trazeci garderobu ili Planetu nam stite.
    Pozdrav svima od jednog Zike

  • Plastične flaše, limenke su “problem” koji se može rešiti za par meseci. Jednostavno se uvede kaucija. Kada kupite limenku, platite kauciju, kada je vratite, dobijete novac nazad. Tako se decenijama radi u Danskoj. Neće svi da se zamaraju pa da vraćaju, mnogi bacaju. Ali, postoje oni koji i skupljaju. Na primer, za limenku ili polulitarsku plastičnu flašu, platite (i naplatite) 1,5 dkk. što je oko 25 dinara. Vraćaju se u automatima, pošto imaju markicu koju automat prepoznaje.

    https://www.youtube.com/watch?v=35xkmlK7_rk

    Postoje i varijacije, kada vraćate do 100 komada u jednoj kesi (da ne biste vraćali flašu po flašu), posebno za to napravljenoj, gde vam automat uplaćuje novac na vaš račun u banci. Svaki supermarket ima automate za vraćanje. Na festivalima se postavljaju posebni držači u koje se ostavljaju flaše (da se ne bi bacile u smeće) iz kojih će skupljači da profitiraju. Takođe mnogi ostavljaju flaše i limenke PORED kante za smeće da bi skupljači zadržali dignitet. Za DJB profesionalce koje ovo interesuje dovoljno je na youtube ukucati : dansk retursystem. Sistem funkcioniše besprekorno, kao uostalom i sve ostalo u Danskoj.

    Od ostalog smeća a nakon sortiranja, dobijaju se struja i topla voda za grejanje. Danska čak i uvozi smeće, od koga dobija struju i grejanje. Danska NEMA deponije. Najnovija centrala je otvorena je već u pogonu nedavno otvorena. Nalazi se u samom gradu Kopenhagenu, nedaleko od centra. Inače, na krovu te state of the art centrale, nalazi se skijaški teren, koji će zimi koristiti gradjani tog grada. Sama centrala sagori do 400.000 tona smeća godišnje, i košta 500 miliona evra. Proizvodi struju za 62.500 domaćinstava a grejanje za 160.000. Pošto se radi o supermodernom postrojenju, zagađenja skoro da i nema, osim nesto CO2. Sagori 99 odsto smeća. Video je iz 2015. dok je centrala bila u izgradnji. Pogledati pod Copenhill, Amager bakke ili:

    https://www.youtube.com/watch?v=CHE0IZc8BtA

    Bio sam mnogo puta u Londonu, sistem za vraćanje nisu imali. Mnoštvo limenki i flaša na ulicama. I u Danskoj ćete videti limenku i flašu, ali prođite pola sata kasnije – nema je, “nestala”. Inače se i sva otpadna voda prečišćava, ali to je neka druga priča.

    Pozdrav iz zelene Danske 😀

    • Da bih bio do kraja precizan, ovo je kaucija u Danskoj: limenka 1 dkk (oko 16 rsd), polulitarska plastična flaša 1,5 dkk (oko 25 rsd), i 1,5 litarska plastična flaša 3 dkk (oko 49 dinara).
      Sistem podzemnih kanti za smeće funkcioniše besprekorno. Nema smrada, sve zavisi od toga kako često se prazne. Imao sam priliku da vidim kako to funkcioniše u Srbiji. Bio sam zapanjen kada sam video da su prepuni kontejneri, i tako uništena sjajna ideja. Kako je moguće da kontejneri budu prepuni? Pa ako praznite na 7 dana a oni prepuni, praznite na 6 i tako redom! To mogu biti samo možda mesec dana dok se ne ukapira kojom frekvencijom, na koliko dana treba da se prazne.

      https://www.youtube.com/watch?v=lZpyEGD8N70

      ili

      https://www.youtube.com/watch?v=Db6pnp9TEnE

      Smeće je resurs, a ne trošak. Smeće je novac. Kada to shvati, i Srbija će biti u win-win-win situaciji! Gradiće centrale, rešavati se otpada i čuvati okolinu samim tim i zdravlje svojih građana. Ali pre toga Srbija mora da odluči da li želi da živi ili ne. Na ovaj način, gde je parola “u se na se i poda se” dominantna, Srbija nema šanse za opstanak. Jednostavno ne postoji ni teoretska šansa da preživi. Koliko košta deponija koja gori? Kolika zemljišna površina biva skoro trajno uništena? Znate li koliki sloj zemlje mora da se ukloni kada se NA KRAJU ukloni deponija? Da li znamo šta se dešava sa podzemnim vodama? Zašto paliti slamu i biljne ostatke na njivama i tako zagađivati vazduh a da od toga nema nikakve koristi? Biogas? Pelet? Solarna energija? Bioetanol iz ostataka biljaka? Nadam se da u DJB postoje “frikovi” koje zaista interesuje očuvanje životne sredine, i koji kapiraju da izgradnja novih termoelektrana u Srbiji MORA prestati! Kada srpsko stanovništvo umire od od raznoraznih bolesti, to se pripisuje bombardovanuju osiromašenim uranijumom. Neću ulaziti u to jer nemam potrebne podatke za za validno zaključivanje, ali zasigurno znam da se sami trujemo mnogo više nego što nam to rade i najgori neprijatelji. Pogledajte Obrenovac! Ostale termoelekrane? Kada seljak prska (i dozvoljenim i zabranjenim sredstvima) više nego što treba i u vreme i u nevreme. “Bolje je malo više!”. A podzemne vode? Šta ćete piti?

      Ima li pilota u avionu? Predlažem da na sajtu DJB napravite posebnu rubriku koja bi se recimo zvala “Zelena Srbija”, jer je očuvanje prirode ne samo zdrav već i biznis koji se meri milijardama evra.

      I da, u Danskoj pijemo “česmovaču” jer je odličnog kvaliteta.

    • Pozdrav vama Betelgeze i svim ostalim.
      U svom komentaru sam jteo biti “kratak” i vaznom clanaku o cistoci grada sam hteo dodati vaznost recikliranja i da se taj problem treba povezati sa ciscenjem gradova – zastitom Planete.
      Vi ste to objasnili konkretno.
      I sam sam kao dipl ing masinstva napravio idejni projekat recikliranja proizvoda koga sam nekada konstruisao, u fabrici koje vise nerma, Prepoznajem neekoloske konstrukcije i protivim im se.
      Hvala Vam sto ste to objasnili, a Ja sam verovatno pogresio sto sam pohvalio skupljace limenki i plasticnih boca, (kada sistem ne funkcionise) ali Vi ste to razumeli i objasnili.
      Jedan Zika

    • Betelgeuse,lepo je što,iako živite u Danskoj,niste zaboravili na Srbiju i njene probleme.
      Šteta je što nema više takvih kao Vi.
      Ova tema je za Srbiju toliko važna da,složila bih se sa Vama,zaslužuje posebnu rubriku

  • Za ovakav odnos prema gradu ili samoj drzavi u kojoj zivimo jeste zasluzan sistem, tj. antisistem koji funkcionise vec decenijama. Od loseg stanja u komunalnim preduzecima preko zakona koji se selektivno ili uopste ne sprovode do samih gradjana koji su se navikli da neke zakone i odredbe uopste ne postuju. Ako cemo iskreno, grad Beograd lici na Vincansku deponiju, a prigradske opstine su tek katastrofa. Resavanje problema sa smecem prvenstveno treba da krene od promena navika gradjana, delom kroz edukaciju a delom kroz kaznenu politiku. Cak i da imamo ozbiljnija komunalna preduzeza sa vecim sredstvima i boljom mehanizacijom, to i dalje ne moze da resi problem ako svi bacamo smece gde stignemo.
    Meni licno najtuznije u ovoj prici je da ljudi nemaju cak ni malo zdravog razuma da shvate, ovo je jedina drzava koju imamo i kako je cuvamo takva ce i da bude, takvu je ostavljamo za generacije koje dolaze, a iskreno niko ne zeli da zivi na deponiji.