Skupštini Srbije sam podneo na usvajanje zakon o privrednim komorama sa jednom jedinom značajnom izmenom — članstvo u Privrednoj komori Srbije više nije obavezno za privredne subjekte, već dobrovoljno. Verujem da je prisilno članstvo u bilo kojoj organizaciji nespojivo sa konceptom ljudskih prava i sloboda na kojima počiva savremena civilizacija kojoj pripada i Srbija.
Pravo na slobodno udruživanje je, zapravo, zagarantovano Ustavom Repubike Srbije. Kada je Zakon o privrednim komorama usvojen u decembru 2015. godine, Skupština Srbije napravila je značajan propust u tome što ga nije usaglasila sa Ustavom Srbije.
Ustav Srbije garantuje slobodu udruživanja, što podrazumeva i slobodu svakog pojedinca da ostane van bilo kakvog udruženja. (Član 55: ”Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.”) Nametanje priunudnog članstva i plaćanja prinudne članarine Privrednoj komori može snažno ograničiti slobodu preduzetništva i samostalnost privrednih subjekata, koja je garantovana Ustavom Republike Srbije.
Zašto je članstvo u Privrednoj komori i dalje Srbije obavezno? Posle 2000. godine je bilo bezbroj prilika da se se ovo izmeni. Zapravo, to se i desilo 2013. godine, kada je obavezno članstvo ukinuto, ali je onda ponovo vraćeno zakonom iz 2015. godine.
Posledica obaveznog članstva u Privrednoj komori je i to što je Komora, kao i mnoge druge državne i paradržavne institucije, i posle 2000. godine ostala partijski plen. Na njenom čelu uvek sede stranački ljudi koji se izgledaju kao stručnjaci, a zapravo nemaju nikakvog praktičnog iskustva u tržišnoj privredi. (Jedan od predsednika Komore radio je u državnom preduzeću.) Kada je na vlasti bila Demokratska stranka, Komoru je vodio visoki funkcioner DS-a. Posle toga, preuzeli su je ljudi bliski SNS-u. Svoje mesto u Komori su uvek uspeli da nađu i ljudi iz stranaka koje, u širem smislu, predstavljaju koalicione partnere stranaka na vlasti (DS-a ili SNS-a).
Svi ti ljudi se i dan-danas snažno protive dobrovoljnom članstvu u Komori, čak i kada više nisu na vlasti, jer pretpostavljaju da će se možda jednog dana ponovo vratiti na vlast i tada Privredna komora ponovo može da bude partijski plen.
Komore su važan sastavni deo svake privrede, jer mogu da pomognu privrednicima (pogotovo manjim) da se izbore za tržišnu konkurenciju i bolje uslove poslovanja. Ipak, slobodno preduzetništvo nije moguće ako se privredni subjekti prisiljavaju da budu članovi privrednih komora. Broj privrednih komora, kao i članstvo u njima, mora da bude ostavljeno na slobodnu volju privrednih subjekata.
Dušan Pavlović
narodni poslanik Dosta je bilo u Skupštini Srbije
Gospodine Pavloviću, samo nastavite započeto. Vi ste jedina politička organizacija u Srbiji. svih vremena, koja je shvatila gde je žarište bolesti srpskog društva! Mada ovo što pišem i nema mnogo veze sa vašim tekstom, koristim ovu priliku da Vam se direktno obratim i izrazim iskreno postovanje i divljenje zbog napora koje Vi lično i svi skupa u DJB ulažete.
Već sam mnogo puta pisao da me vaš način rada, program i ideje, podsećaju na ono što živim decenijama već u Danskoj. Često spominjem tu zemlju, sa nekima sam uzaludno polemisao braneći se da mi nije cilj da “se hvalim”, već da na možda (ponekad) arogantan način ukažem da ovo što danas ima, Srbija NIJE ZASLUŽILA. Da se “protresete”, zaintrigirate, probudite!
Veliki pozdrav i Raduletu (čoveku koji me je zaintrigirao “neobičnim” stavovima, jer je poštenje izgleda neobična pojava u Srbiji) i predivnim damama koje se žestoko bore za pravdu, istinu i stvarni napredak EVROPSKE Srbije. Ja ću i dalje, onako kako mogu, amaterski, “izdavati tajne” uspešnog i uspelog društva čiji sam lojalni član. Sve u cilju da i moja zemlja (u srcu), jednog dana postigne isto.
Molim da razmislite o otvaranju rubrike koja bi se recimo zvala “Zelena Srbija”, ili kako već to budete formulisali, samo da se OZBILJNO pokrene i ta tema.
Pozdrav rukovodstvu, svim članovima i simpatizerima DJB! Do pobede!