Korupcija se zavukla u sve pore društva, do najnižeg nivoa. Ima je svuda i u raznim oblicima, ali potiče “odozgo” – vlast je njen pokrovitelj. Zato je “odozgo” treba i ukidati. To je moguće na dva načina:
- Da vlast pokaže političku volju za sprovođenje potpune transparentnosti ( decenijama unazad videli smo da to ne radi).
- Da menjamo vlast.
Niko drugi do svih bivših i sadašnje vlasti nije kriv što smo miljama daleko od operativne, funkcionalne, pravne države koja svoj rad zasniva na transparentnom poslovanju, a ne na zakulisnim igrama partijskih funkcionera.
Kako to izgleda kroz prizmu (samo) jednog zakona?
Nedavno smo imali još jednu u nizu situacija u kojoj organ vlasti odbija da pruži informaciju iz delokruga svog rada. JP Elektromreže Srbije odbija da dostavi biografiju bivšeg direktora Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Poverenik je naložio EMS da postupi po zahtevu Dosta je bilo, jer javnost ima pojačan interes da zna da li su prilikom imenovanja Nikole Petrovića poštovana zakonska pravila.
Da nisu samo biografije problem već i način poslovanja, primer su Železnice Srbije. Podatke o troškovima ovog javnog preduzeća u okviru projekta Beograd na vodi i odgovor na pitanje koliko je koštala i sa kojim ciljem je bila vođena reklamna kampanja kojom su promovisana dva ruska preduzeća, nikada nismo dobili, iako je i Poverenik reagovao.
Ovakvih primera ima mnogo.
U članu 28 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja piše ‘‘Rešenja poverenika su obavezna, konačna i izvršna.‘‘
Onda se postavlja pitanje kako neki organ ili pojedinac može da postupi suprotno nečemu što je konačno i obavezno, i kako to postoje informacije o vršenju javne vlasti koje niko nikad nije dobio.
Može, jer ni sam Zakon nije dovoljno dobar a neko to “pametno” koristi. U najkraćem, procedura izgleda ovako. Kada organ vlasti ne postupi po zahtevu Poverenika i odbije da pruži informaciju, institucija poverenika može da propiše novčanu kaznu. Ako Poverenik ne može da sprovede svoje rešenje ni na ovaj način, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć obezbeđivanjem izvršenja rešenja neposrednom prinudom. Ovo drugo se do danas nije desilo, a kako stvari stoje, neće skoro.
Na primer, Vlada je u 2016. godini odbila da obezbedi izvršenje rešenja da se Savetu za borbu protiv korupcije i novinarima učine dostupnim informacije, odnosno ugovori koje su JP Srbijagas, preduzeće Telekom Srbija i Društvo Air Serbia zaključili u 2015. godini vezi sa uslugama marketinga, reklamiranja, oglašavanja, odnosa sa javnošću, sponzorstava/donatorstva, promotivnih i medijskih kampanja.
Ne postoji odgovornost za kršenje prava na pristup informacijama, a neadekvatan mehanizam izvršenja rešenja ima uporište u odbijanju Vlade da naredi izvršenje. Vlada je tako stvorila štit za koruptivne radnje i svakojake malverzacije novcem građana.
U skupštinskoj proceduri 2012. je postojao predlog za izmenu i dopunu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali ga je tadašnja Vlada povukla nakon svog formiranja. Pogodite zašto.
Još smo daleko od proaktivne objave informacija ali, za početak, reaktivni princip bi se mogao urediti kroz dve zakonske izmene:
1) Umesto kažnjavanja organa, propisati novčanu kaznu za lice koje je ovlašćeno za postupanje po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno za odgovornu osobu u telu javne vlasti koja nije postupila u skladu sa odlukom Poverenika, odnosno ako uništi, sakrije ili na neki drugi način učini nedostupnim dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja.
2) U Zakonu predvideti postupak za razrešenje funkcionera koji rukovodi institucijom koja odbija da dostavi podatke i time krši Zakon.
Umesto da suzbija korupciju i podstiče transparentnost, dosadašnjim ponašanjem Vlada je podsticala kršenje pravila i zakona, a organi koji odbijaju da dostave podatke o poslovanju i načinu svog rada duboko su uvereni da neće snositi nikakve posledice.
Vraćajući se na početak, bojim se da ćemo prvo morati da promenimo vlast da bi došlo do potpune primene ovakvog zakona, ali i mnogih drugih. Put je duži, neki bi rekli maraton, ali valjda mora tako. Moramo mi.
Biljana Marković
Dosta je bilo Zvezdara
Predsednica Foruma mladih DJB
U prilogu:
Povezani tekstovi:
Digitalizacija u zemlji tajnih ugovora i partijske administracije
Poverenik naložio EMS da po zahtevu DJB dostavi biografiju Nikole Petrovića
Plašim se da i postojanjem svih zakona, problem ne bi bio rešen. U Srbiji, očigledno, nema veze da li zakoni postoje ili ne, da li su nepotpuni ili ne. Kako god, ne poštuju se, ako bahatima na vlasti to odgovara. To što je nešto “konačno, obavezno i izvršno” se jednostavno ne izvrši, ne poštuje. Vi mi kažete da moram, ja vam kažem – “aha” i nastavim da radim po svom. Bez posledica.
Da ne elaboriram već hiljadama puta izrečeno: vlast se u Srbiji shvata kao plen, i kad dođete na vlast, radite šta vam je volja. Iznad ste i Ustava, ko vam šta može! Problem koji Srbija ima je najmanje ekonomski.
Dakle, nikakvi zakoni neće pomoći, ukoliko se mehanizam “vlasti” ne promeni. Duboko ukorenjena, a bizarna shvatanja “vlasti”, su nažalost i u samom narodu, koji više nije u stanju da odvoji dobro od lošeg. Da nam ne uđe u gene, ako već nije…
Kako onda dopreti do onih koji svojim glasovima mogu pomoći da se sa lica zemlje izbriše ovaj nesistem? Jedino angažovanjem SVIH i članova i simpatizera u promociji DJB ideje i DJB programa. Nije dovoljno samo to što ste u Skupštini, pokazalo se da to ne donosi odlučujuće poene. Mora se na teren, opet kao i pre izbora 2016., praviti tribine, moraju se držati online tribine, govoriti, govoriti…
Vidite, pišem na NSPM i spomenem samo da mi je nejasno kako SRI (Sanda) može u koaliciju sa Veljom. Ne objave. Istovremeno, na Balkan Info, Vukadinović nastupi i kaže kako na NSPM objavljuju čak i one komentare koji su protiv NSPM gledišta. Nisam ja protiv bilo koga, samo konstatujem da mi je NEJASNO kako neko ko za sebe misli da je čist, želi da se meša sa nekim ko je prljav.
Kakve zakone treba da imamo da se stanje svesti promeni? Ne postoje takvi zakoni. Da prihvatim kritiku, iz nje izvučem pouke, vratim se na pravi put ako sam s njega skrenuo – je jedini način koji je produktivan za neko društvo.
Ne vredi, jednostavno sustina demokratije, vladavine prava i postojanja institucija pociva na SVESTI gradjana da su oni branioci sopstvenih prava. Bez tog razumevanja kontrolni mehanizam ne postoji i vlast ce uvek biti odnarodjena. Nece imati ko kao ni sada da joj stane na put. Ovo u Srbiji nije od juce, to postoji 200 godina. SVEST da su moral i zakon u javnom poslu svetinja na kojima pociva drustveni zivot i nasa buducnost i da tu svetinju moraju da u krajnjoj instanci cuvaju gradjani je ono sto cini zrelo i uspesno drustvo. Izmedju nas i nase srece stoje politikanti i njihov javasluk. To gradjani moraju da shvate. Jedina sustinska a ne formalna promena bi bila promena SVESTI i nedozvoljavanje vise partokratskih zloupotreba. Uostalom ta teznja je i sazeta u nasem nazivu DOSTA JE BILO!