Ustav Republike Srbije:
Član 71.
Svako ima pravo na obrazovanje.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.
Izvod iz EU Konvencije o pravima deteta:
Član 28.
1. Države članice priznaju pravo deteta na obrazovanje i, radi postepenog ostvarenja tog prava na osnovu jednakih mogućnosti, posebno:
(a) proglašavaju osnovno obrazovanje obaveznim i besplatnim za sve…
U Srbiji više nije ni vest da ne postoji vladavina prava i da sama država ne poštuje svoje zakone i pravila. Ovih dana nam se i od strane čoveka koji pretenduje da bude diktator u Srbiji nameće da vladavina prava nije na vrhu prioriteta ove vlasti i da je to normalno, te da ćemo se time baviti u (neodređeno dalekoj, ali izgledno svetloj) budućnosti. Ipak, da li je to baš tako? Naravno da nije!
Svaka društvena zajednica koja sebe naziva državom mora da ima skup pravila i zakona koji će da se poštuju uvek i u svakom slučaju od strane svih koji su njeni članovi, a to bi posebno trebalo da važi za one koji čine državnu administraciju i koji bi svojim primerom morali da pokažu kako to treba da izgleda. U suprotnom, ako nema poštovanja zakona, država se pretvara u haotičnu zajednicu gde važi pravo jačeg i glasnijeg i to je upravo ono što se trenutno dešava u Srbiji.
Kakve to veze ima sa obrazovanjem? Svedoci smo da se svakog avgusta pokreće pitanje dostupnosti osnovnog obrazovanja i dilema da li udžbenici treba da budu besplatni ili je na roditeljima odgovornost i obaveza da ih obezbede. Tu dolazimo na teren vladavine prava, odnosno jasne obaveze koju je država sama preuzela ratifikacijom Konvencije o pravima deteta i propisala svojim Ustavom, a to je da omogući besplatno obrazovanje za sve njene građane. Ako se pogledaju dva izvoda sa početka ovog teksta vidi se da u njima ne postoji „ako“ ili „možda“, već je to preuzeta obaveza države Srbije! Tačka! Nema mesta diskusiji!
Ipak, pre početka svake školske godine stižu nam demagoška objašnjenja kako nema novca za sistem besplatnih udžbenika i da je obrazovanje svakako besplatno, jer roditelji ne plaćaju školarinu. Ovo bi bilo tačno samo u slučaju da deca mogu da pohađaju nastavu bez udžbenika i ostalog pribora i da je jedini trošak plata učitelja i nastavnika. Naravno, ovo je nemoguće i svima je jasno da se knjige i nastavna sredstva moraju kupiti! Pa dobro, ko je onda dužan da to finansira? Ako ćemo da poštujemo Ustav i zakone Srbije onda je odgovor jasan – država! Ako želimo vladavinu prava, država Srbija mora da poštuje svoj najviši pravni akt i da obezbedi svim učenicima sve što je potrebno za njihovo školovanje!
Pošto smo ovo razjasnili očekujem da prvo pitanje bude – Od kojih para i da li imamo dovoljno novca? Evo samo jedan mali primer na nivou AP Vojvodine, da pokažemo kako se trenutno neracionalno raspoređuju sredstva u budžetu, a koja bi mogla da se iskoriste na drugi način.
U školskoj 2016/2017. u Vojvodini je u prvi razred osnovne škole upisano 17.879 učenika. Ako uzmemo cenu kompleta udžbenika za prvi razred, koja iznosi negde oko 7.800 dinara, dobije se da bi za kupovinu knjiga za sve učenike prvog razreda u Vojvodini bilo potrebno izdvojiti 139,5 miliona dinara. Pri čemu treba imati u vidu da su u tu cenu uračunati i PDV i cena u slobodnoj prodaji koja bi mogla da bude i niža ako bi se išlo na javnu nabavku. Odakle bi se to moglo platiti? Navešću samo jedan primer od mnogih na koje trenutna vlast baca novac poreskih obveznika.
Budžetom za 2017. godinu, kao i rebalansom budžeta od juna ove godine, u budžetu AP Vojvodine je predviđeno 195 miliona dinara za rušenje i uklanjanje zgrade RTV Vojvodine koja je srušena tokom bombardovanja 1999. Tom prilikom je cela opozicija kritikovala visinu sredstava predviđenih za taj posao, jer je svima jasno da je to astronomska cifra za jedan tako relativno lak posao i spekulisalo se da će biti potrebno oko 50 miliona. Zatim je zbog sporosti javnih nabavki i uprave koja je sprovodila nabavku, posao odložen za sledeću godinu i sredstva su preneta u budžet za 2017. u istom obimu, opet uz negodovanje opozicije. Ipak, tu nije kraj! Tokom donošenja ranog rebalansa budžeta APV u junu, predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović je na samoj sednici rekao da će posao biti urađen za 54 miliona dinara, ali je iznos opredeljenih sredstava ostao isti, 195 miliona RSD!
Ako se vratimo na računicu, videćemo da je samo onaj deo prenaduvanog iznosa za rušenje zgrade RTV-a (razlika od 140 miliona RSD) dovoljan da se kupe udžbenici za sve prvake u Vojvodini! Da ponovimo još jednom, novac koji postoji u budžetu, jednostavnim preraspoređivanjem na realne potrebe građana bio bi dovoljan da se na teritoriji Vojvodine kupe udžbenici za sve đake prvake! Bez pomoći iz republičkog budžeta ili lokalne samouprave.
Na kraju, svako ko je skeptičan može da postavi pitanje – „Koliki je iznos koji Pokrajina Vojvodina trenutno izdvaja za besplatne udžbenike? Nemoguće da jedna Vojvodina nema novca za ovo!“ I tu se dolazi do apsolutnog apsurda koji verno pokazuje brigu države o obrazovanju i poštovanju zakona. Odgovor je 0 (slovima: nula) dinara! Naime, postojao je program u budžetu APV za 2016. i početkom 2017. godine koji se odnosio na kupovinu knjiga za prvake, ali je on bio simboličnog karaktera, a junskim rebalansom je i ukinut! Govoreći u ciframa, za 2016. je bilo predviđeno 50.000 dinara za 5900 učenika (oko 8 i po dinara po učeniku!), a za 2017. godinu 10.000 dinara (1,7 dinara po učeniku), da bi junskim rebalansom ovaj program bio sveden na 0 dinara, kako je već rečeno.
Poslanici pokreta Dosta je bilo su svaki put ukazivali na apsurdnost ovakvog odnosa pokrajinske SNS vlasti prema jednom od najvažnijih pitanja u državi, kakvo je sigurno besplatno obrazovanje za sve! Novac je potrebno „oteti“ iz ruku partokratije i usmeriti ga na realne i životne potrebe građana! Ovo nije pitanje politike, već vladavine prava kroz poštovanje usvojenih međunarodnih konvencija, osnovnih ljudskih prava i Ustava Srbije!
Dr Ivan Stijepović
poslanik u Skupštini Vojvodine
Komentariši