Tokom proteklih par meseci ministar poljoprivrede je animirao javnost najavama da će i Srbija, kao što su učinile i druge zemlje u procesu pristupanja EU (čitaj: kao sav normalan svet) ograničiti pravo kupovine poljoprivredne zemlje strancima. Ovo je trebalo da se postigne donošenjem hitnih izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu (čitaj: Tenisovog zakona). Očekivali smo da će vlast tako sprečiti odliv poljoprivrednog zemljišta (čitaj: dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju) u ruke stranaca na štetu našeg nesrećnog, urušenog i osiromašenog domaćeg agrara koji nema šanse da se bori sa nadirućom evropskom konkurencijom koja preti da ga smoždi, jer su evropske zemlje poslednjih decenija puno više vodile računa o svojoj poljoprivredi nego mi.
Ali mi i dalje ne menjamo kurs pogubne agrarne politike, što je osvanulo crno na belo i u izmenama Zakona koje smo izgleda čekali samo da bi se nad njima čudili.
Naime, ostale zemlje koje su nama slične po zatečenom stanju u poljoprivredi, branile su se od nadiranja stranih kupaca njiva na svoju teritoriju sledećim metodama:
- Uoči stupanja na snagu prava kupovine zemlje za strance, neke zemlje su državnu poljoprivrednu zemlju hitro prodavale svojim građanima i tako je sklonile sa “vetrometine”,
- Neke druge zemlje su (tačnije ovo su uradile skoro sve) tražile od EU odlaganje prava kupovine zemlje za strance na 7, 10 ili više godina dok ne nađu rešenja kako da smanje rizik udara stranog kapitala na njihove poljoprivrednike,
- Neke treće zemlje su na brzinu donele zakone kojima se strancima kupovina zemlje drastično otežala, do mere da su destimulisani da je kupuju,
- Neke četvrte zemlje su primenile kombinaciju svega gore navedenog uz dodatke sopstvenih ideja.
Nama ovako nespremnim slobodan promet zemlje ka strancima postaje pravna obaveza 01.09.2017. zbog nesrećno davno potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tim sporazumom smo prihvatili obavezu da oslobodimo trgovinu poljoprivrednom zemljom sa stranim državljanima iako u opšte nismo članica EU! Ovo je potpuno usamljen slučaj, jedinstveno nespretno ugovoren uslov. Ni jedna zemlja nije oslobađala prodaju zemlje strancima pre ulaska u EU, ali ima čudnog još.
Čudno je i to što su najveće otimanje zemlje i mešetarske poteze u jedinoj zemlji koja je prilično nespremna (čitaj: poput Srbije) dočekala liberalizaciju prodaje zemlje strancima (Rumuniji) učinile strane kompanije (PRAVNA lica), a ministar nas je obradovao predlogom izmena zakona kojima se kupovina zemlje u Srbiji ograničava isključivo stranim FIZIČKIM licima. Pogađate, FIZIČKA lica kupci zemlje su najsporedniji faktor u celoj priči.
O izmenama zakona javne rasprave nije bilo.
A još 20.jula se u medijima pojavila najava da će u izmeni Zakona pisati da će stranci moći da kupuju zemlju u Srbiji pod uslovom da kod nas imaju registrovanu firmu duže od 10 godina. U sadašnjem tekstu koji je stavljen pred Skupštinu ni ovog krnjeg rešenja nema. U njemu nema nikakvog ograničenja za firme, čak ni slova o tome da će se motriti na potencijalno strano poreklo kapitala u Srbiji na brzinu registrovanih firmi nema.
Strane kompanije, ali i strana fizička lica, sa lakoćom mogu u Srbiji da registruju društvo sa ograničenom odgovornošću koje dalje u tržišnoj utakmici igra kao domaća firma, ima naš PIB, matični broj, adresu u Srbiji, pa čak i direktora našeg državljanina. Bar jedna takva je već osnovala “samu sebe u srpskoj varijanti” i to skoro godinu dana pre donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zapitajmo se kako li je znala da će joj put biti raščišćen kad je tada čak i ministar poljoprivrede bio neki drugi?! Sada postoji mogućnost da zemlju u svojom rukama nagomilaju upravo ti prerušeni stranci, jer Zakon ne sadrži alat za borbu protiv njih.
Nećemo videti šta se u stvari dešava samo ako ne želimo to da vidimo.
Ostaje nam samo da se nadamo da su se otimači zemlje* (prevod eng. termina land grabbing) zasitili u susednoj Rumuniji, pa da kod nas neće doći baš do rumunskog scenarija. A, šta su doživele komšije Rumuni, kako su se druge zemlje pametnije odbranile, moći ćete da pročitate u našim narednim tekstovima.
Svetlana Kozić
Predsednica Pokrajinskog odbora
Dosta je bilo
Poslanica u Skupštini Vojvodine
*Otimanje zemlje je pojava gomilanja vlasništva/dugoročnog zakupa nad oranicama u rukama moćnika, a na uštrb interesa lokalnog stanovništva i uz ograničavanje mogućnosti upotrebe ovog prirodnog resursa za građane. Otimanje zemlje ima razorne posledice na ruralne sredine, dovodi do iseljavanja stanovništva i krajnjeg napuštanja čitavih područja.
Povezani tekst: Otimanje zemlje
Komentariši