Autorski tekst Beograd Ekologija

Zemunski kej – šetalište kakvo Beograđani (ne) zaslužuju

Zemunski kej predstavlja svojevrsni paradoks  jer je istovremeno razlog velikog ponosa ali i još  veće  sramote, kako Zemunaca  tako i ostalih Beograđana.

Beogradsko šetalište koje nosi zvanični naziv „Kej Oslobođenja“ nalazi se na desnoj obali Dunava, počinje ispod brda i naselja Gardoš  i proteže se do opštine Novi Beograd.  Po broju posetilaca tokom godine  predstavlja jedno od najomiljenijih i lokacijski najlepših šetališta u Beogradu. Prirodna lepota reke Dunav kao i veliki broj restorana sa bogatom gastronomskom ponudom čini ovo šetalište podjednako privlačnim u svako doba godine. Veliki broj turista koji svake godine poseti grad Beograd  na putu ka kuli Gardoš, kao jednog od mesta u Beogradu koje morate posetiti, obavezno prošeta i Zemunskim kejom, tako da je ovo šetalište od  turističkog značaja za grad Beograd. Takođe, ovaj prostor ima svoj veliki istorijski, ekonomski  i kulturno-sociološki značaj.  Za manje upućene, još od doba starog Rima na prostoru Zemunskog keja se nalazilo sedište dunavske panonske flote, a kasnije i pristanište za brodove zahvaljujući kojima se doselio veliki broj ljudi različite nacionalnosti i religijske pripadnosti  i razvijala trgovina.  Razvoj trgovine, povoljan geografski položaj kao i činjenica da se na ovom mestu nalazila granica između Otomanskog carstva i Austrougarske,  uticali su na razvoj Zemuna kao višekulturalne sredine.

Međutim, svako ko je bio u prilici da poseti ovo šetalište u poslednje dve godine nije mogao da ne primeti da se ono nalazi u katastrofalnom higijenskom stanju zbog apsolutne nebrige gradskih i opštinskih vlasti  kao i gradskih institucija.  Ovo se pre svega odnosi na deo šetališta tj. potez koji obuhvata  prostor novoizgrađene obaloutvrde, tj. obaloutvrde  izgrađene u periodu od 2007. do 2012. godine (prostor od čuvenog restorana „Venecija“, pa sve do završetka šetališta kod kluba-restorana „Radecki“).

Zaista neverovatno deluje da duž ovog  dela šetališta, a koje se prostire na više od 1000 metara dužine, ne postoji nijedna jedina kanta za otpatke, što za posledicu ima veliku zaprljanost šetališta od raznoraznog smeća (pikavaca, plastičnih flaša,  aluminijumskih limenki, životinjskog izmeta i sličnog otpada).  Takođe, duž cele obaloutvrde raste korov koji više godina nije tretiran i koji tako razara i slabi samu strukturu nasipa. Prema slobodnoj proceni autora ovog teksta, gore opisani prostor nije očišćen nijednom  za poslednje dve godine od strane radnika  JKP „Gradska čistoća“ Beograd, tako da se najveće zasluge za  povremeno “čišćenje” mogu pripisati košavi sa Dunava kao i povremenim  pljuskovima, koji  prljavštinu spiraju i slivaju u reku  Dunav  i  tako ovaj komunalni problem pretvaraju u ekološki problem.

S druge strane, na preostalom delu Zemunskog keja, koji se prostire od restorana Venecija do hotela Jugoslavija, takođe postoji značajan problem sa higijenom, koji naročito dolazi do izražaja u letnjem periodu. Istina je da na ovom prostoru postoji  određeni broj kanti za otpatke koje se periodično prazne, ali  te iste kante usled velikog broja posetilaca bivaju prenatrpane, pa usled toga nastaje problem bacanja smeća pored kante. Zbog  svega ovoga postavlja se pitanje da li je postojeći broj kanti za otpatke optimalan, da li bi one morale biti zamenjene  modernijim kantama većeg kapaciteta, kao i da li bi trebalo povećati učestalost pražnjenja istih. Na ovu činjenicu su morali da ukažu nadležnim organima kako zaposleni na održavanju čistoće tako i komunalni inspektori i komunalni policajci koji vrše nadzor nad poštovanjem komunalnog reda.

Ovakvo stanje je nedopustivo za svakog pristojnog čoveka. Čišćenje i održavanje čistoće jeste delatnost od opšteg interesa kao i pravo svakog građanina. Institucije vlasti su dužne da vode računa o održavanju čistoće, a upravo ih građani  plaćanjem poreza i komunalnih taksi finansiraju da bi obavljali ovu delatnost.

Nažalost, na primeru ovog šetališta možemo da vidimo stanje u skoro celom Beogradu. Svako iskren  i dobronameran može da potvrdi da naš glavni grad nikad nije bio prljaviji. Međutim, problem (ne)higijene je samo simptom ili posledica okolnosti u kojima živimo poslednjih 25 godina. Ukoliko posmatramo širu sliku onda na primeru ovog šetališta možemo da vidimo opšte stanje srpskog društva, a to su: potpuno odsustvo reda, neznanje, nepoštovanje propisa, nedostatak odgovornosti, nepostojanje ekološke svesti  i  nefunkcionisanje-nepostojanje sistema.

Zemunski odbor  pokreta „Dosta je bilo“ će u narednom periodu, zakonskim putem, preduzimati radnje kako bi „pomogli“ institucijama da obavljaju delatnost zbog kojih su osnovane i finansirane, a sve u cilju rešavanja ovog komunalnog problema, zaštite građana i uvođenja reda. O ovim radnjama blagovremeno ćemo obaveštavati javnost.

Pokret “Dosta je bilo” se zalaže za uvođenje reda i uspostavljanje sistema. Mi to možemo, želimo i znamo.  Mi ne odustajemo!

Pavle Gašpar
Potpredsednik zemunskog odbora Pokreta “DOSTA JE BILO”

DJB Zemun

DJB Zemun

6
Ostavite komentar

avatar
2500
3 Comment threads
3 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
Pavle GašparValterRadmila DobricaninTanja Recent comment authors
najnoviji najstariji
Tanja
Gost
Tanja

Vazno,veoma vazno pitanje i hvala vam sto poklanjate toliko paznje problemu smeca u nasem gradu, i uopste u Srbiji.
Kad mi neko dodje u posetu,gde god da ga odvedem,crvenim od smeca, i to smece sve pokvari.
Kazu problem je u mentalitetu, to me uzasno nervira,pa obezbedite bar dovoljno kanti za djubre i njihovo redovno praznjenje,
ipak je ovo dvomilionski grad,kazne za one koji bacaju smece gde mu mesto nije i dovoljno ljudi i sredstava za ciscenje, pa da se ne vredjamo vise, izboricemo se sa „mentalitetom“

Pavle Gašpar
Gost
Pavle Gašpar

Poštovana Tanja,
hvala Vam na pažnji. I meni smeta kada čujem da se za sve što ne valja u našoj zemlji okrivljuje „srpski mentalitet“. S obzirom da naši ljudi kada odu u inostranstvo savršeno dobro poštuju pravila, biće da nije problem do mentaliteta ljudi nego do nepostojanja sistema.

Radmila Dobricanin
Gost
Radmila Dobricanin

Pavle, sjajan vam je tekst. Ono sto nedostaje u njemu je osvrt na najveci problem nas, zaljubljenika u ovo setaliste, a to je dozvoljeni saobracaj u delu setalista od restorana „Saran“ pa do završetka šetališta kod kluba-restorana „Radecki“. Ovim delom setalista, bahati vozaci rasteruju nas setace i teraju da se sklanjamo i gazimo uredjene bastice okolnih restorana, u zelji da direktno iz kola udju u cuveni restoran „Reka“. Napominjem, da parking postoji ali nasi bahati vozaci ne zele da prosetaju ni tih 100, 200 metara. Znajuci da se vas zemunski odbor bavi ovakvim komunalnim problemima i uvodjenju reda, pokusajte da se u ovom delu setalista dozvoli prolaz samo vlasnicima vozila okolnih kuca i restorana . Mi setaci i zaljubljenici Zemuna, kao i mnogobrojni turisti koji tuda setaju, bicemo vam neizmerno zahvalni!

Pavle Gašpar
Gost
Pavle Gašpar

Poštovana Radmila,

hvala Vam na komplimentu. Drago mi je da Vam se svideo tekst. Jedini razlog zašto nisam u tekstu naveo problem saobraćaja je taj što sam se bavio problemom higijene. Apsolutno se slažem sa Vama i svakako da će to biti jedna od stvari kojom ćemo se pozabaviti u narednom periodu. Ukoliko imate bilo kakvu sugestiju ili želite da se uključite u rad zemunskog odbora, naša vrata su vam uvek otvorena. Mi smo grupa pristojnih ljudi koja voli Zemun i svako ko želi da nam pomogne u rešavanju zajedničkih problema, dobrodošao je. Zajedno možemo sve, pa i da rešimo problem saobraćaja u tom delu šetališta.

Valter
Gost
Valter

Inace,postoji znak zabrane saobracaja od Zlatnika ka Saranu 20 god.koji se ne postuje.Kaldrma od Nikolajevske do Sarana(Njegoseva ulica) je totalno razvaljena da kola i pesaci jedva mogu da prodju.Na obaloutvrdi,nezavrsenoj,su restorani izbacili baste i parkinge,a planiran je bio drvored i pesacka staza.Sve je ne regulisano,ukljucujuci muziku koja moze da tresti u zavisnosti od neukusa i bahatosti ugostitelja.Ovo se odnosi na celo „zasticeno“gradsko jezgro Zemuna,sto ne cudi kad vidis ko sedi u opstinskoj vlasti poslednjih decenija.

Pavle Gašpar
Gost
Pavle Gašpar

Poštovani,

rizikujem da zvučim pomalo patetično, ali duša me boli kada vidim u šta se pretvorio naš Zemun i uopšte naša zemlja. Kada samo pomislim koliko imamo potencijala da živimo u jednom uredjenom društvu, još više me zaboli naša stvarnost. Ne smemo da odustanemo od toga da promenimo stvari na bolje. Slažem se sa Vašim komentarom i želim Vam sve najbolje!