“Највећа нада сваке земље лежи у примереном школовању младих”
Еразмо Ротердамски
Родитељи ђака у Србији добро знају да школовање није бесплатно, иако је по закону обавезно завршити основну школу.
За неку децу трошкови су смањени јер могу добити бесплатне уџбенике, али за школски прибор и додатну опрему се већ некако морају снаћи. Родитељи могу аплицирати за добијање бесплатних уџбеника, али већина родитеља ће бити принуђена да их купи. Бесплатне уџбенике ће добити деца из социјално угрожених породица (породица које су корисници социјалне помоћи), свако треће и наредно дете у породици и основци са сметњама у развоју и инвалидитетом. Услов да свако треће и наредно дете добије бесплатне уџбенике је да двоје деце имају статус ученика или студента.
Ове године ће уџбенике добити око 86 000 деце, док их је прошле добило око 126 000. Приметна је огромна разлика у броју деце која су могла претходне школске године искористити право на бесплатно школовање у односу на ову. Не знамо да ли је разлог томе то што смо “напредовали” па има много мање социјално угроженог становништва или је разлог пад наталитета.
Узмимо за пример двоје деце која иду у основну школу, а најстарије дете је завршило средњу школу или факултет. Ни једно од то двоје деце основаца неће остварити право на “бесплатно” школовање. Није релевантно да ли је најстарије дете запослено или не. Родитељи ће морати да набаве уџбенике, радне свеске и додатни школски прибор, осим ако нису корисници социјалне помоћи.
На срећу, постоје решења која родитељима могу да умање трошкове. Неки уџбеници се могу наследити (ако имате од кога, а да је издавач исти као што школа тражи) или купити половни. У продавницама које се баве откупом и продајом половних уџбеника (у Новом Саду их има сигурно пет) цене су бар дупло ниже у односу на нове. Наравно, радне свеске се морају купити нове. Такође, издавачка кућа “Едука д.о.о” се досетила како да спречи куповину половних, па је за предмете математику, свет око нас и природу и друштво направила уџбенике са радном свеском. Постоји по један уџбеник са радним листовима за свако полугодиште. Ако се ваша школа одлучила за њихова издања, можете заборавити на куповину половних или наслеђивање.
Велики проблем свакако имају родитељи близанаца јер они морају набавити два комплета. Један уџбеник није довољан, јер оба детета уче исте ствари у исто време и имају контролни из истог предмета истог дана. Ако имају и треће дете које иде у вртић опет не остварују право на бесплатне уџбенике.
За ниже разреде трошкови су нижи јер има мање предмета, али од петог разреда трошак расте, посебно од ове године.
Посао са трговином половним уџбеницима увек нађе свој простор, па се то некако мора спречити. Како? Министарство просвете је нашло решење и за то. Од ове године присутна су три “редизајнирана” предмета – физичко и здравствено образовање, техника и технологија и информатика, као обавезан предмет. Увешће се још и предузетништво и финансијска писменост као међупредметно повезивање. Ове промене погађају и наставнике јер морају проћи обуке за те редизајниране предмете.
С обзиром да живимо у “напредној” држави, реформе су увек добродошле, па ће од ове школске године ученици у неким школама почети да носе школске униформе. Носиће их ђаци у школама у којима су се ученици и њихови родитељи определили за то. А ко ће то платити? Па родитељи, наравно. Школске униформе ће носити и они који су били против тога, па им не преостаје ништа друго него да се припреме за додатни трошак. У основној школи “Алекса Шантић” у Калуђерици ђаци носе униформе већ неколико година.
Бројне реформе које је садашња власт спровела претежно су представљале веће издатке за родитеље, али квалитет школовања се није побољшао. Ако сте се препознали у овоме, знајте да ми то желимо да променимо. Основно и средње образовање мора бити заиста бесплатно за СВЕ категорије становништва и мора бити финансирано из буџета. Неопходно је да држава улаже у образовање, а не у финансирање предузећа са негативним билансима и субвенције страним инвеститорима који су од Србије створили државу са најјефтинијом радном снагом у Европи. Доста је било погрешних реформи школства и “естетских” промена које искључиво резултирају повећаним трошковима у породичном буџету.
Љиљана Видечник
ГО Нови Сад
Извори:
http://ranac.rs/uniforme-u-
http://ranac.rs/novi-predmeti-
http://ranac.rs/stizu-
http://ranac.rs/wp-content/
https://eduka.rs/
http://mondo.rs/a752159/Info/
Ja sam u osnovnu i srednju školu išao prošle decenije i nisam dobio nijedan jedini učenik besplatno. Uniforme nisam morao da nosim. Nevezano za to, svake godine osećao se sve veći i veći haos u prosveti. Tek kad sam otišao na fakultet shvatio sam da je obrazovanje u Srbiji urušeno i na dnu, a studirao sam na državnom fakultetu. Udžbenika nema, a ako ih ima, ili su zastareli, ili napisani katastrofalno. Koristio sam udžbenike na engleskom i moram priznati da su superiorni u odnosu na naše. Na mnogim predmetima naš profesorki kadar daje vam da učite iz prezentacija, što je dno.
Jovane potpuno se slazem sa vama. Trenutno sam na fakulteti i u potpunosti je tacno da knjiga nema ili postoje i stare su i profesori otvoreno govore da moraju da napisu da postoji bar neka literatura tako da stavljaju bilo sta. I da, uci se sa prezentacija.
Sto se tice mog iskustva sa knjigama na engleskom, najcesce su obimne sto je uredu, ali postoji nesto sto mi nije jasno. Ako se predmet isto zove, kako je moguce da ga nasi profesori potpuno ili velikim delom izmene i izbace mnoge po meni bitne teme/poglavlja?
Kako bi DJB reformisao ili promenio visoko obrazovanje?
Otvorićemo široku javnu raspravu jer se reforme ne mogu sprovesti za godinu dana i naravno, uvešćemo transparentnost u njihov rad (tačka 13 plana u 20 tačaka).
Na fakultetima mora postojati obavezna literatura koju studenti trebaju da koriste. Prezentacije su dobre kao podsetnik. Ako jedan predmet predaje više profesora može se desiti da kod jednog ne položite a kod drugog dobije 10, a koristili ste istu literaturu.
.Neki smerovi na fakultetima su akreditovani , ali ih nema u sistematizaciji ili je sistematizacija loše urađena (govorim o državnim fakultetima). DJB će napraviti novu sistematizaciju i objaviti sistematizaciju radnih mesta (tačka 1).
Ja sam završila osnovnu i srednju školu pretprošle decenije i tada su se kupovali ili nasleđivali udžbenici. Postojao je jedan izdavač i mogli ste da nasledite od brata ili sestre iako je razlika 6-7 godina. To je počelo da se menja 90-ih godina kada su počele da se menjaju geografija i istorija, pa su počeli da se proizvode lepši, šareniji, privlačniji udžbenici i eto nas ovde. Sve vrvi od lepih sličica na glatkom papiru,a da stvar bude gora neke informacije u njima su pogrešne. Mom detetu i dalje nije jasno zašto piše da u selu nema apoteke kada u selu njene babe ima nekoliko.
Osnovnu i srednju školu sam završila pretprošle decenije i tada su se udžbenici kupovali ili nasleđivali. U to vreme ste mogli naslediti udžbenike od starijeg brata ili sestre iako je razlika 6-7 godina jer je postojao samo jedan izdavač. Tako je bilo dok istorija i geografija nisu počele da se menjaju zbog građanskih ratova. Ubrzo su počeli da se štampaju novi udžbenici koji su bili zanimljiviji đacima, šareniji da bi ih privukli da uče (npr. udžbenik iz hemije). Ubrzo smo stigli do 21. veka i sada imamo mnoštvo udžbenika na glatkom papiru koji izgledaju primamljivo, ali sa previše informacija za njihov uzrast.
Po Ustavu osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno.
DJB se mora zalagati da to “besplatno” za sve učenike zaista tako i bude. Da u školi dobiju sva potrebna učila i da sve troškove obaveznog osnovnog obazovanja snosi škola (odnosno Ministarstvo). Troškovnik nije uopšte teško napraviti i on treba da bude deo budžeta Ministarstva. Koliko štsa košta neka bude transparentno pa možemo da utičemo, nadziremo i kontrolišemo.
Voleo bih da to isto mogu da učinim i sa rezultatima školovanja – kakvo je funkcionalno znanje osnovaca. Očekujem od DJB neki predlog, ja ga trenutno nemam.
Upravo za to se i zalažemo – školovanje plaćeno iz budžeta. Troškovnik je i sada lako napraviti jer cene udžbenika, radnih listova su svuda iste, bilo da kupujete direktno od izdavača ili u prodavnicama koje se bave prodajom udžbenika. Izdavač ugl. daje popust ako se kupe do određenog datuma.
Kao što sam i ranije napisala, otvorićemo javnu raspravu o obrazovanju jer mnogo toga ne “štima”. Deca uče previše na pogrešan način- suvoparno. Deca od prvog do trećeg razreda imaju čak tri predmeta više nego kada sam ja išla u osnovnu školu – dva izborna i prvi strani jezik. Roditelji današnjih osnovaca (od prvog do četvrtog razreda) se iznenade kada čuju da je neko dete odličan đak a da niko ne uči sa njim ili njom, a kada dobiju ocenu zaborave šta su učili. Decu ne trebaju da uče roditelji nego učitelji i nastavnici. U sredini u kojoj ja živim se smatrate neodgovornim roditeljem ako ne učite sa detetom. Šta ako imate vredno dete čiji su roditelji nepismeni ili su završili nekoliko razreda osnovne škole? To je samo znak da u školskom sistemu nešto ne funkcioniše dobro i to treba menjati.
Mora se otvoriti javna rasprava o obrazovanju jer puno toga treba da se promeni, ali to je neizvodljivo za jednu godinu ili dve.
Putovanje od 1000 km uvek počinje prvim korakom.
Napravimo ga!
Cilj + dobar plan + jaka volja + prvi korak = USPEH. Nije uvek put ka ostvarenju cilja brza vožnja autoputem. Nekada se morate na kratko isključiti zbog sitnog kvara, a nekada planinariti po Himalajima. Koliko ljudi je uspelo da se popne na Mont Everest, pa zašto ne bismo i mi? Kada ljudi vide da smo uspeli nešto da promenimo čiji dobri efekti koriste ljudima i u budućnosti ljudi stiču poverenje. Kada steknu poverenje uspećemo da promenimo loš sistem. Ne postoji nemoguća misija kada imate logično objašnjenje!
Ja mislim da su za to učenje sa decom isključivo krivi roditelji, koji u današnje vreme decu vaspitavaju da budu neodgovorna bića i navikavaju ih da pasivno sede dok im oni nasilu “ulivaju” neko gradivo u glavu. Zašto se vi obazirete na to “šta se smatra odgovornim roditeljem u sredini u kojoj živite”*? Decu naravno treba da uče nastavnici, ali deca takođe treba da nauče i da budu vaspitana da uče sama jer će samo tako shvatiti da im u životu neće sve padati sa neba i da će morati dobro da se pomuče za svaki milimetar znanja i uspeha. U suprotnom se proizvode mali pasivni nesposobnjakovići koji čekaju da im mama i tata “srede” zaposlenje.
A sta ce deci udzbenici, zar nije dovoljan laptop?