“Najveća nada svake zemlje leži u primerenom školovanju mladih”
Erazmo Roterdamski
Roditelji đaka u Srbiji dobro znaju da školovanje nije besplatno, iako je po zakonu obavezno završiti osnovnu školu.
Za neku decu troškovi su smanjeni jer mogu dobiti besplatne udžbenike, ali za školski pribor i dodatnu opremu se već nekako moraju snaći. Roditelji mogu aplicirati za dobijanje besplatnih udžbenika, ali većina roditelja će biti prinuđena da ih kupi. Besplatne udžbenike će dobiti deca iz socijalno ugroženih porodica (porodica koje su korisnici socijalne pomoći), svako treće i naredno dete u porodici i osnovci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Uslov da svako treće i naredno dete dobije besplatne udžbenike je da dvoje dece imaju status učenika ili studenta.
Ove godine će udžbenike dobiti oko 86 000 dece, dok ih je prošle dobilo oko 126 000. Primetna je ogromna razlika u broju dece koja su mogla prethodne školske godine iskoristiti pravo na besplatno školovanje u odnosu na ovu. Ne znamo da li je razlog tome to što smo “napredovali” pa ima mnogo manje socijalno ugroženog stanovništva ili je razlog pad nataliteta.
Uzmimo za primer dvoje dece koja idu u osnovnu školu, a najstarije dete je završilo srednju školu ili fakultet. Ni jedno od to dvoje dece osnovaca neće ostvariti pravo na “besplatno” školovanje. Nije relevantno da li je najstarije dete zaposleno ili ne. Roditelji će morati da nabave udžbenike, radne sveske i dodatni školski pribor, osim ako nisu korisnici socijalne pomoći.
Na sreću, postoje rešenja koja roditeljima mogu da umanje troškove. Neki udžbenici se mogu naslediti (ako imate od koga, a da je izdavač isti kao što škola traži) ili kupiti polovni. U prodavnicama koje se bave otkupom i prodajom polovnih udžbenika (u Novom Sadu ih ima sigurno pet) cene su bar duplo niže u odnosu na nove. Naravno, radne sveske se moraju kupiti nove. Takođe, izdavačka kuća “Eduka d.o.o” se dosetila kako da spreči kupovinu polovnih, pa je za predmete matematiku, svet oko nas i prirodu i društvo napravila udžbenike sa radnom sveskom. Postoji po jedan udžbenik sa radnim listovima za svako polugodište. Ako se vaša škola odlučila za njihova izdanja, možete zaboraviti na kupovinu polovnih ili nasleđivanje.
Veliki problem svakako imaju roditelji blizanaca jer oni moraju nabaviti dva kompleta. Jedan udžbenik nije dovoljan, jer oba deteta uče iste stvari u isto vreme i imaju kontrolni iz istog predmeta istog dana. Ako imaju i treće dete koje ide u vrtić opet ne ostvaruju pravo na besplatne udžbenike.
Za niže razrede troškovi su niži jer ima manje predmeta, ali od petog razreda trošak raste, posebno od ove godine.
Posao sa trgovinom polovnim udžbenicima uvek nađe svoj prostor, pa se to nekako mora sprečiti. Kako? Ministarstvo prosvete je našlo rešenje i za to. Od ove godine prisutna su tri “redizajnirana” predmeta – fizičko i zdravstveno obrazovanje, tehnika i tehnologija i informatika, kao obavezan predmet. Uvešće se još i preduzetništvo i finansijska pismenost kao međupredmetno povezivanje. Ove promene pogađaju i nastavnike jer moraju proći obuke za te redizajnirane predmete.
S obzirom da živimo u “naprednoj” državi, reforme su uvek dobrodošle, pa će od ove školske godine učenici u nekim školama početi da nose školske uniforme. Nosiće ih đaci u školama u kojima su se učenici i njihovi roditelji opredelili za to. A ko će to platiti? Pa roditelji, naravno. Školske uniforme će nositi i oni koji su bili protiv toga, pa im ne preostaje ništa drugo nego da se pripreme za dodatni trošak. U osnovnoj školi “Aleksa Šantić” u Kaluđerici đaci nose uniforme već nekoliko godina.
Brojne reforme koje je sadašnja vlast sprovela pretežno su predstavljale veće izdatke za roditelje, ali kvalitet školovanja se nije poboljšao. Ako ste se prepoznali u ovome, znajte da mi to želimo da promenimo. Osnovno i srednje obrazovanje mora biti zaista besplatno za SVE kategorije stanovništva i mora biti finansirano iz budžeta. Neophodno je da država ulaže u obrazovanje, a ne u finansiranje preduzeća sa negativnim bilansima i subvencije stranim investitorima koji su od Srbije stvorili državu sa najjeftinijom radnom snagom u Evropi. Dosta je bilo pogrešnih reformi školstva i “estetskih” promena koje isključivo rezultiraju povećanim troškovima u porodičnom budžetu.
Ljiljana Videčnik
GO Novi Sad
Izvori:
http://ranac.rs/uniforme-u-
http://ranac.rs/novi-predmeti-
http://ranac.rs/stizu-
http://ranac.rs/wp-content/
https://eduka.rs/
http://mondo.rs/a752159/Info/
Ja sam u osnovnu i srednju školu išao prošle decenije i nisam dobio nijedan jedini učenik besplatno. Uniforme nisam morao da nosim. Nevezano za to, svake godine osećao se sve veći i veći haos u prosveti. Tek kad sam otišao na fakultet shvatio sam da je obrazovanje u Srbiji urušeno i na dnu, a studirao sam na državnom fakultetu. Udžbenika nema, a ako ih ima, ili su zastareli, ili napisani katastrofalno. Koristio sam udžbenike na engleskom i moram priznati da su superiorni u odnosu na naše. Na mnogim predmetima naš profesorki kadar daje vam da učite iz prezentacija, što je dno.
Jovane potpuno se slazem sa vama. Trenutno sam na fakulteti i u potpunosti je tacno da knjiga nema ili postoje i stare su i profesori otvoreno govore da moraju da napisu da postoji bar neka literatura tako da stavljaju bilo sta. I da, uci se sa prezentacija.
Sto se tice mog iskustva sa knjigama na engleskom, najcesce su obimne sto je uredu, ali postoji nesto sto mi nije jasno. Ako se predmet isto zove, kako je moguce da ga nasi profesori potpuno ili velikim delom izmene i izbace mnoge po meni bitne teme/poglavlja?
Kako bi DJB reformisao ili promenio visoko obrazovanje?
Otvorićemo široku javnu raspravu jer se reforme ne mogu sprovesti za godinu dana i naravno, uvešćemo transparentnost u njihov rad (tačka 13 plana u 20 tačaka).
Na fakultetima mora postojati obavezna literatura koju studenti trebaju da koriste. Prezentacije su dobre kao podsetnik. Ako jedan predmet predaje više profesora može se desiti da kod jednog ne položite a kod drugog dobije 10, a koristili ste istu literaturu.
.Neki smerovi na fakultetima su akreditovani , ali ih nema u sistematizaciji ili je sistematizacija loše urađena (govorim o državnim fakultetima). DJB će napraviti novu sistematizaciju i objaviti sistematizaciju radnih mesta (tačka 1).
Ja sam završila osnovnu i srednju školu pretprošle decenije i tada su se kupovali ili nasleđivali udžbenici. Postojao je jedan izdavač i mogli ste da nasledite od brata ili sestre iako je razlika 6-7 godina. To je počelo da se menja 90-ih godina kada su počele da se menjaju geografija i istorija, pa su počeli da se proizvode lepši, šareniji, privlačniji udžbenici i eto nas ovde. Sve vrvi od lepih sličica na glatkom papiru,a da stvar bude gora neke informacije u njima su pogrešne. Mom detetu i dalje nije jasno zašto piše da u selu nema apoteke kada u selu njene babe ima nekoliko.
Osnovnu i srednju školu sam završila pretprošle decenije i tada su se udžbenici kupovali ili nasleđivali. U to vreme ste mogli naslediti udžbenike od starijeg brata ili sestre iako je razlika 6-7 godina jer je postojao samo jedan izdavač. Tako je bilo dok istorija i geografija nisu počele da se menjaju zbog građanskih ratova. Ubrzo su počeli da se štampaju novi udžbenici koji su bili zanimljiviji đacima, šareniji da bi ih privukli da uče (npr. udžbenik iz hemije). Ubrzo smo stigli do 21. veka i sada imamo mnoštvo udžbenika na glatkom papiru koji izgledaju primamljivo, ali sa previše informacija za njihov uzrast.
Po Ustavu osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno.
DJB se mora zalagati da to “besplatno” za sve učenike zaista tako i bude. Da u školi dobiju sva potrebna učila i da sve troškove obaveznog osnovnog obazovanja snosi škola (odnosno Ministarstvo). Troškovnik nije uopšte teško napraviti i on treba da bude deo budžeta Ministarstva. Koliko štsa košta neka bude transparentno pa možemo da utičemo, nadziremo i kontrolišemo.
Voleo bih da to isto mogu da učinim i sa rezultatima školovanja – kakvo je funkcionalno znanje osnovaca. Očekujem od DJB neki predlog, ja ga trenutno nemam.
Upravo za to se i zalažemo – školovanje plaćeno iz budžeta. Troškovnik je i sada lako napraviti jer cene udžbenika, radnih listova su svuda iste, bilo da kupujete direktno od izdavača ili u prodavnicama koje se bave prodajom udžbenika. Izdavač ugl. daje popust ako se kupe do određenog datuma.
Kao što sam i ranije napisala, otvorićemo javnu raspravu o obrazovanju jer mnogo toga ne “štima”. Deca uče previše na pogrešan način- suvoparno. Deca od prvog do trećeg razreda imaju čak tri predmeta više nego kada sam ja išla u osnovnu školu – dva izborna i prvi strani jezik. Roditelji današnjih osnovaca (od prvog do četvrtog razreda) se iznenade kada čuju da je neko dete odličan đak a da niko ne uči sa njim ili njom, a kada dobiju ocenu zaborave šta su učili. Decu ne trebaju da uče roditelji nego učitelji i nastavnici. U sredini u kojoj ja živim se smatrate neodgovornim roditeljem ako ne učite sa detetom. Šta ako imate vredno dete čiji su roditelji nepismeni ili su završili nekoliko razreda osnovne škole? To je samo znak da u školskom sistemu nešto ne funkcioniše dobro i to treba menjati.
Mora se otvoriti javna rasprava o obrazovanju jer puno toga treba da se promeni, ali to je neizvodljivo za jednu godinu ili dve.
Putovanje od 1000 km uvek počinje prvim korakom.
Napravimo ga!
Cilj + dobar plan + jaka volja + prvi korak = USPEH. Nije uvek put ka ostvarenju cilja brza vožnja autoputem. Nekada se morate na kratko isključiti zbog sitnog kvara, a nekada planinariti po Himalajima. Koliko ljudi je uspelo da se popne na Mont Everest, pa zašto ne bismo i mi? Kada ljudi vide da smo uspeli nešto da promenimo čiji dobri efekti koriste ljudima i u budućnosti ljudi stiču poverenje. Kada steknu poverenje uspećemo da promenimo loš sistem. Ne postoji nemoguća misija kada imate logično objašnjenje!
Ja mislim da su za to učenje sa decom isključivo krivi roditelji, koji u današnje vreme decu vaspitavaju da budu neodgovorna bića i navikavaju ih da pasivno sede dok im oni nasilu “ulivaju” neko gradivo u glavu. Zašto se vi obazirete na to “šta se smatra odgovornim roditeljem u sredini u kojoj živite”*? Decu naravno treba da uče nastavnici, ali deca takođe treba da nauče i da budu vaspitana da uče sama jer će samo tako shvatiti da im u životu neće sve padati sa neba i da će morati dobro da se pomuče za svaki milimetar znanja i uspeha. U suprotnom se proizvode mali pasivni nesposobnjakovići koji čekaju da im mama i tata “srede” zaposlenje.
A sta ce deci udzbenici, zar nije dovoljan laptop?