Неодговорност ће нас скупо коштати
Све до шездесетих година прошлог века, простор око Савског кеја, неприступачан због густе шуме, био је станиште дивљих животиња и место на којем су се гнездиле разне мочварне птице. Међутим, ширењем Београда на леву обалу Саве јавила се потреба да се тај простор уреди. Примарни циљ пројекта био је да се изгради савски бедем који би штитио Нови Београд, тек изникао из сремске равнице, од могућих поплава.
Радним акцијама, у којима су учествовали омладинци из свих крајева тадашње Југославије, бедем је изграђен (на тај начин, лева обала Саве почела је додатно да пулсира!), а уређењем савског приобаља, тада будући (а данас) житељи Новог Београда, добили су уређен и пријатан простор крај реке за шетњу, одмор и рекреацију. Међутим, неодговорним понашањем појединаца и новобеоградске власти према бедему и насипу, нарочито у последњих десетак година, Нови Београд излаже се ризику од евентуалних поплава. Тако смо дошли до ситуације да се због хедонистичког хира малог броја људи, грађанима одузима оно што им по праву припада – свега неколико километара дуга оаза крај реке.
Сведоци смо експанзије Новог Београда последњих неколико година, поготово у подручју који гравитира ка Сави (па су тако “проклијали” Белвилле, насеље Др Иван Рибар, Савада, Блок А, Wест 65, а ускоро нова и аутобуска станица), али то је пропраћено и учесталом „дивљом“ градњом дуж савског насипа. Сплавови, викендице, па чак и куће, све без дозволе, озбиљно угрожавају стабилност, јер се шума, која је природна заштита бедему, крчи да би се ослободиле парцеле за градњу, те насипа земљиште уз саму реку, да би се те парцеле додатно прошириле. Све то веома је опасно, јер стабло током повишеног водостаја апсорбује воду и смањује размекшавање земљишта, а кореном додатно увезује тло спречавајући ерозију. Насипање земљишта директно уз обалу додатно подиже ниво реке (када је водостај у порасту), а кретање камиона и приватних возила бедем додатно оптерећује и растреса, чиме се умањује његова отпорност.
О потпуном одсуству бриге и одговорности општинских власти (не улазећи у разлоге) за наведени проблем и грађане, не само Новог Београда већ Београда уопште, сасвим слободно се може говорити, поготово ако се зна да се на том простору налази шеснаест рени бунара из којих се водом снадбева цео Београд. Контролом коју су извршили санитарни инспектори Сектора за заштиту животне средине и водни инспекцијски надзор при Министарству здравља, константовано је да су бунари угрожени активностима викендаша, чији се објекти налази у њиховој непосредној близини (неки су чак на дреновима рени бунара!), блокирајући прилаз и отежавајући потребне интеревенције (наиме, насипањем терена на неким местима чак су затрпани затварачи и испусти бунара). Такође, примећено је (службеном белешком инспектора) – што додатно даје за право да се за овакав немар и небригу прозову локалне власти – да су сви објекти који се налазе у небрањеним деловима Саве (пре насипа, уз водозахвате) НЕЛЕГАЛНО изграђени. Сугерисано је да је потенцијална опасност велика. Нажалост, реакција надлежних органа и општинских власти изостала је.
Стога, покрет Доста је било, који се залаже за увођење одговорности у вођењу друштва, у чијој ће се основи бити брига за опште, а не приватне интересе, инсистира да се у решавање овог проблема озбиљно укључе надлежни органи и опшинске власти на челу са Александром Шапићем. У супротном, не преостаје нам ништа друго осим да закључимо да је узрок оваквог игнорисања управо нарушавање интерних дилова. Нећемо дозволити да због бахатости појединаца и њихових интересних сфера, уз крајњу неодговорност и небригу локалних власти, једног дана (а он може доћи брзо!) сви платимо високу цену. Нећемо дозволити да новац који би се могао уложити у изградњу вртића (јер, Нови Београд се шири!), у побољшање инфраструктуре, у уређење зелених површина и паркиралишта, сутра морамо да искористимо за санацију штете, само због тога што смо данас били лењи или незаинтересовани да дигнемо глас.
Радомир Мркић
Доста је било, Нови Београд
Poštovani gospdine Mrkiću,
Želeo bih da se pre svega kao član Udruženja ljubitelja reka Save Zeleni Raj osvrnem na neke od vaših navoda. Ne sporim Vaše pravo da se ne slažete sa načinom korišćenja priobalja ali mi smeta što u argumentaciji iznosite već izrečene neistine o seči šume i ugrožavanju nasipa. Pored identične argumentacije i kvalifikacija korišćenih od strane osvedočenih “hejtera” naših aktivnosti Bukvića, Ilića i Čavića i Vi koristite službenu belešku koja ima elemente falsifikata i podmetanja. Sanitarni inspektor nije nadležan za izrečene kvalifikacije i to se ne može koristiti kao validan argument. Slažem se sa Vama da bi način korišćenja trebalo urediti adekvatnom zakonskom regulativom ali sadašnja regulativa ima dosta kontradiktornosti koje su jednostrano tumače u zavisnosti od toga na kojoj ste strani. Naše udruženje bi želelo da se sve ovo rešava bez etiketiranja i politizacije. Mi smo priču o zagađenju i ugroženosti nasipa pokušali da razjasnimo sa stručnjacima koji se time bave a ne sa diletantima koji ne razlikuju bedem (nasip) od obaloutvrde. Nijedna kvalifikovana osoba nije objasniala ko seče šumu i ko sadi nove mladice. Zlouptrebom i prevarom uz pomoć satelitskih smimaka nameće se javnosti zaključak da se to čini zbog izgradnje vikendica što je neistina. Pozivam Vas da dođete i da zajedno proverimo sve što se navodi a mi tvrdimo da nije istina. To što na ovoj lokaciji ima i Vaših političkih neistomišljenika ne bi trebalo da bude razlog etiketiranja svih nas koji smo istinski ljubitelji prirode i kao što i Vi navodite hedonisti. Trudimo se da oplemenim ovaj prostor a sve ono što je preterano bi trebalo urediti na zakonom propisan način. Tendenciozno i zlonamerno tumačenje zakonskih odredbi može stvoriti samo mržnju neupućene javnosti prema svima nama koji smo sa dozvolom tada nadležnih institucija uradili isto ono što se radi i duž desne obale Save ali koja iz čudnih razlog nije predmet ni Vašeg a ni interesovanja onih čiju argumentaciju ovde ponavljate.
S poštovanjem
Vojislav Mandić
Poštovani gospodine Mandiću,
Pre svega želim da Vam se zahvalim na javljanju. Pokušaću da se osvrnem i odgovorim na neke od Vaših zamerki a ako to ne bude hronološkim redom kako ste ih vi iznosili, ne zamerite.
Primarni cilj ovog teksta bio je da se dodatno skrene pažnja na probleme koji postoje a tiču se savskog nasipa i savskog bedema (pre nego oni dobiju veće razmere) i da podstaknemo upravo Vas, prave zaljubljenike (takav utisak sam stekao) u reku i prirodu da skupa pokušamo iznaći najbolje rešenje.
Ja a očito i Vi (pominjanjem u tekstu) znamo da tamo svoje male oaze mira, na svega par kilometara od gradske vreve imaju i pojedini, kako ih vi nazvaste naši politički oponenti, ali kao što vidite niko od njih nije spomenut u tekstu, upravo zbog toga što ne želimo politiku da mešamo u ovo. Ovo je problem Novog Beograda, njegovih žitelja, te na njega ukazujemo kao što ćemo ukazivati i na sve druge, nevezano da li su ili će na vlasti biti naši politički oponenti ili pak istomišljenici.
A poslednja namera ovog teksta bila je etiketiranje svih Vas kao što rekoh istinskih zaljubljenika u reku u prirodu, već skretanje pažnje da mnogi to ne samo da nisu svojim odnosom prema reci i prirodi, već svojom bahatošću iste ugrožavaju, ugrožavajući time kako pravo ostalim sugrađanima da u toj istoj reci i prirodi uživaju, tako i njihovu sigurnost.
-Naveli ste sami da sadašnja zakonska regulativa koja uređuje pomenutu oblast ima dosta kontradiktornosti, da ostavlja prostor za različita tumačenja (samim time i zloupotrebu) te da je potrebno urediti.
-Naveli ste sami da se šuma seče (ali još nije utvrđeno ko je seče). A složićemo se da je šuma prirodna zaštita zemljišta od erozije.
-Verujem da ćemo se složiti da je činjenica da se bedemom iako je to zabranjeno, kreću automobili (da se time kumulativno može ugroziti stabilnost bedema), i na to se prvenstveno odnosio onaj termin “hedonisti”, jer se ljubav prema prirodi “hedonista” svodi da automobilom dođu što bliže svojoj vikendici.
-Verujem da ćemo se složiti da pojedini objekti koji su “nikli” na savskom nasipu imaju prilično duboke temelje, kojima su morala prethoditi znatna iskopavanja (što narušava kompaktnost tla i čini ga rastresitijim i podložnijim razmekšavanju).
-Činjenica je da u tom pojasu postoje mnogi objekti za koje ne postoji dozvola kao i objekti koji kategorijom (na prvi pogled) odudaraju od kategorije za koju je izdata dozvola….
Sve u svemu gospodinje Mandiću, mislim da smo mi, bar sudeći po tekstovima, iako je Vaš tekst odgovor na moj, konstatovali iste stvari: Da su savski bedem i savski nasip nešto što treba da održavamo, čuvamo i nadograđujemo, tako da ostanu ono čemu su i namenjeni, prostor za odmor, šetnju, rekreaciju i oaza mira za sve istinske ljubitelje prirode i reke, i zaštita Novog Beograda…a to se može učiniti samo dobrom zakonskom regulativom, koja neće ostavljati prostor različitim tumačenjima i zloupotrebi.
Stoga je ovaj tekst ujedno i poziv Vama i svim istinskim ljubiteljima prirode i reke Save, da nas posetite u našoj kancelariji koja je od skoro i otvorena na Novom Beogradu, i koja će od Septembra početi da radi po principu otvorenih vrata za sve sugranjane koji imaju problem ili ideju kako možemo skupa učiniti nešto što će naš Novi Beograd učiniti lepšim a život u njemu lagodnijim i prijatnijim.
Ispratite na našem sajtu ili facebook stranici kojim danima i u kojim terminima će naša kancelarija biti otvorena za sugrađanje, mapirajte probleme, osmislite ideje, i dođite da ih skupa pokušamo rešiti i realizovati.
Još jednom hvala na javljanju.
S poštovanjem
Radomir Mrkić
Gospodin Mandić pokušava da uz pomoć nekih polučinjenica zamagli i relativizuje priču, a ona je vrlo jednostavna i egzaktna :
– saobraćanje vozila nasipom je zabranjeno; on i njegovi ljubitelji prirode ne samo da svakodnevno masovno krše propise, nego su samoinicijativno i ilegalno postavili i saobraćajni znak koji je u suprotnosti sa zvaničnim režimom saobraćaja na nasipu; ovo bi moralo da bude ozbiljno krivično delo, jer reč je o teškom i sistemskom ugrožavanju bezbednosti saobraćaja;
– zidanje ispod nasipa je strogo zabranjeno; oni masovno zidaju.
Ali naravno nisu naš problem kojekakvi Mandići i ostali hedonisti, nego gradska administracija koja ih pušta da divljaju. Riba od glave smrdi, i upravo u administraciji treba tražiti i rešenje. A dogodine kad sasrećom taj problem bude rešen, onda će lako da rade i rampa i bageri. A o rutinskom sprovođenju postojećih jasnih propisa ionako nema potrebe da se mnogo polemiše.
Gospodin Jovanović u maniru pomenutih NVO aktivista obmanjuje javnost neistinama i netačnim timačenjem zakonskih odredbi. Naime Zakon o vodama kaže u u članu 133 da je zabranjeno na nasipimm i drugim vodnim objektima prelaziti i voziti motorno vozilo osim na mestima na kojima je to dozvoljeno. Kako je odlukom Sekretarijata za saobraćaj od 26.09.2016 ukinuta zabrana saobraćaja a nasip je asfaltiran za potrebe kretanja motornih vozila vodovoda ovakvo tumačenje zakonske regulative, od strane gospodina Jovanovića je besmisleno. To što je udruženje postavilo je bila tabla sa apelom a ne saobraćajni znak. Zna se kako izgleda saobraćajni znak i ko ga postavlja. To što gospodin Jovanović ne razlikuje tablu sa porukom od saobraćajnog znaka je već stvar inteligencije.
Zidanje ili gradnju na vodnom zemljištu reguliše član 5 Zakona o vodama a ne gospodin Jovanović i NVO aktivisti. Ako nije dozvoljeno postojanje zidanih objekata zašto se gospodin Jovanović i NVO aktivisti ne zalažu i za rušenje istih takvih objekata na desnoj obali Save. Za razliku od Vas gospodine Jovanoviću i vaših istomišljenika NVO aktivista ja svoj hedonizam ne pokušavam da sakrijem dok Vi svoje interese zavijate u oblandu tobožnje zabrinutosti za javno dobro, ugrožavanje bezbednosti saobraćaja tom slično. Riba smrdi od glave ali smrdi i nešto u Vašoj tobožnjoj brizi.