Neodgovornost će nas skupo koštati
Sve do šezdesetih godina prošlog veka, prostor oko Savskog keja, nepristupačan zbog guste šume, bio je stanište divljih životinja i mesto na kojem su se gnezdile razne močvarne ptice. Međutim, širenjem Beograda na levu obalu Save javila se potreba da se taj prostor uredi. Primarni cilj projekta bio je da se izgradi savski bedem koji bi štitio Novi Beograd, tek iznikao iz sremske ravnice, od mogućih poplava.
Radnim akcijama, u kojima su učestvovali omladinci iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije, bedem je izgrađen (na taj način, leva obala Save počela je dodatno da pulsira!), a uređenjem savskog priobalja, tada budući (a danas) žitelji Novog Beograda, dobili su uređen i prijatan prostor kraj reke za šetnju, odmor i rekreaciju. Međutim, neodgovornim ponašanjem pojedinaca i novobeogradske vlasti prema bedemu i nasipu, naročito u poslednjih desetak godina, Novi Beograd izlaže se riziku od eventualnih poplava. Tako smo došli do situacije da se zbog hedonističkog hira malog broja ljudi, građanima oduzima ono što im po pravu pripada – svega nekoliko kilometara duga oaza kraj reke.
Svedoci smo ekspanzije Novog Beograda poslednjih nekoliko godina, pogotovo u području koji gravitira ka Savi (pa su tako “proklijali” Belville, naselje Dr Ivan Ribar, Savada, Blok A, West 65, a uskoro nova i autobuska stanica), ali to je propraćeno i učestalom „divljom“ gradnjom duž savskog nasipa. Splavovi, vikendice, pa čak i kuće, sve bez dozvole, ozbiljno ugrožavaju stabilnost, jer se šuma, koja je prirodna zaštita bedemu, krči da bi se oslobodile parcele za gradnju, te nasipa zemljište uz samu reku, da bi se te parcele dodatno proširile. Sve to veoma je opasno, jer stablo tokom povišenog vodostaja apsorbuje vodu i smanjuje razmekšavanje zemljišta, a korenom dodatno uvezuje tlo sprečavajući eroziju. Nasipanje zemljišta direktno uz obalu dodatno podiže nivo reke (kada je vodostaj u porastu), a kretanje kamiona i privatnih vozila bedem dodatno opterećuje i rastresa, čime se umanjuje njegova otpornost.
O potpunom odsustvu brige i odgovornosti opštinskih vlasti (ne ulazeći u razloge) za navedeni problem i građane, ne samo Novog Beograda već Beograda uopšte, sasvim slobodno se može govoriti, pogotovo ako se zna da se na tom prostoru nalazi šesnaest reni bunara iz kojih se vodom snadbeva ceo Beograd. Kontrolom koju su izvršili sanitarni inspektori Sektora za zaštitu životne sredine i vodni inspekcijski nadzor pri Ministarstvu zdravlja, konstantovano je da su bunari ugroženi aktivnostima vikendaša, čiji se objekti nalazi u njihovoj neposrednoj blizini (neki su čak na drenovima reni bunara!), blokirajući prilaz i otežavajući potrebne interevencije (naime, nasipanjem terena na nekim mestima čak su zatrpani zatvarači i ispusti bunara). Takođe, primećeno je (službenom beleškom inspektora) – što dodatno daje za pravo da se za ovakav nemar i nebrigu prozovu lokalne vlasti – da su svi objekti koji se nalaze u nebranjenim delovima Save (pre nasipa, uz vodozahvate) NELEGALNO izgrađeni. Sugerisano je da je potencijalna opasnost velika. Nažalost, reakcija nadležnih organa i opštinskih vlasti izostala je.
Stoga, pokret Dosta je bilo, koji se zalaže za uvođenje odgovornosti u vođenju društva, u čijoj će se osnovi biti briga za opšte, a ne privatne interese, insistira da se u rešavanje ovog problema ozbiljno uključe nadležni organi i opšinske vlasti na čelu sa Aleksandrom Šapićem. U suprotnom, ne preostaje nam ništa drugo osim da zaključimo da je uzrok ovakvog ignorisanja upravo narušavanje internih dilova. Nećemo dozvoliti da zbog bahatosti pojedinaca i njihovih interesnih sfera, uz krajnju neodgovornost i nebrigu lokalnih vlasti, jednog dana (a on može doći brzo!) svi platimo visoku cenu. Nećemo dozvoliti da novac koji bi se mogao uložiti u izgradnju vrtića (jer, Novi Beograd se širi!), u poboljšanje infrastrukture, u uređenje zelenih površina i parkirališta, sutra moramo da iskoristimo za sanaciju štete, samo zbog toga što smo danas bili lenji ili nezainteresovani da dignemo glas.
Radomir Mrkić
Dosta je bilo, Novi Beograd
Poštovani gospdine Mrkiću,
Želeo bih da se pre svega kao član Udruženja ljubitelja reka Save Zeleni Raj osvrnem na neke od vaših navoda. Ne sporim Vaše pravo da se ne slažete sa načinom korišćenja priobalja ali mi smeta što u argumentaciji iznosite već izrečene neistine o seči šume i ugrožavanju nasipa. Pored identične argumentacije i kvalifikacija korišćenih od strane osvedočenih “hejtera” naših aktivnosti Bukvića, Ilića i Čavića i Vi koristite službenu belešku koja ima elemente falsifikata i podmetanja. Sanitarni inspektor nije nadležan za izrečene kvalifikacije i to se ne može koristiti kao validan argument. Slažem se sa Vama da bi način korišćenja trebalo urediti adekvatnom zakonskom regulativom ali sadašnja regulativa ima dosta kontradiktornosti koje su jednostrano tumače u zavisnosti od toga na kojoj ste strani. Naše udruženje bi želelo da se sve ovo rešava bez etiketiranja i politizacije. Mi smo priču o zagađenju i ugroženosti nasipa pokušali da razjasnimo sa stručnjacima koji se time bave a ne sa diletantima koji ne razlikuju bedem (nasip) od obaloutvrde. Nijedna kvalifikovana osoba nije objasniala ko seče šumu i ko sadi nove mladice. Zlouptrebom i prevarom uz pomoć satelitskih smimaka nameće se javnosti zaključak da se to čini zbog izgradnje vikendica što je neistina. Pozivam Vas da dođete i da zajedno proverimo sve što se navodi a mi tvrdimo da nije istina. To što na ovoj lokaciji ima i Vaših političkih neistomišljenika ne bi trebalo da bude razlog etiketiranja svih nas koji smo istinski ljubitelji prirode i kao što i Vi navodite hedonisti. Trudimo se da oplemenim ovaj prostor a sve ono što je preterano bi trebalo urediti na zakonom propisan način. Tendenciozno i zlonamerno tumačenje zakonskih odredbi može stvoriti samo mržnju neupućene javnosti prema svima nama koji smo sa dozvolom tada nadležnih institucija uradili isto ono što se radi i duž desne obale Save ali koja iz čudnih razlog nije predmet ni Vašeg a ni interesovanja onih čiju argumentaciju ovde ponavljate.
S poštovanjem
Vojislav Mandić
Poštovani gospodine Mandiću,
Pre svega želim da Vam se zahvalim na javljanju. Pokušaću da se osvrnem i odgovorim na neke od Vaših zamerki a ako to ne bude hronološkim redom kako ste ih vi iznosili, ne zamerite.
Primarni cilj ovog teksta bio je da se dodatno skrene pažnja na probleme koji postoje a tiču se savskog nasipa i savskog bedema (pre nego oni dobiju veće razmere) i da podstaknemo upravo Vas, prave zaljubljenike (takav utisak sam stekao) u reku i prirodu da skupa pokušamo iznaći najbolje rešenje.
Ja a očito i Vi (pominjanjem u tekstu) znamo da tamo svoje male oaze mira, na svega par kilometara od gradske vreve imaju i pojedini, kako ih vi nazvaste naši politički oponenti, ali kao što vidite niko od njih nije spomenut u tekstu, upravo zbog toga što ne želimo politiku da mešamo u ovo. Ovo je problem Novog Beograda, njegovih žitelja, te na njega ukazujemo kao što ćemo ukazivati i na sve druge, nevezano da li su ili će na vlasti biti naši politički oponenti ili pak istomišljenici.
A poslednja namera ovog teksta bila je etiketiranje svih Vas kao što rekoh istinskih zaljubljenika u reku u prirodu, već skretanje pažnje da mnogi to ne samo da nisu svojim odnosom prema reci i prirodi, već svojom bahatošću iste ugrožavaju, ugrožavajući time kako pravo ostalim sugrađanima da u toj istoj reci i prirodi uživaju, tako i njihovu sigurnost.
-Naveli ste sami da sadašnja zakonska regulativa koja uređuje pomenutu oblast ima dosta kontradiktornosti, da ostavlja prostor za različita tumačenja (samim time i zloupotrebu) te da je potrebno urediti.
-Naveli ste sami da se šuma seče (ali još nije utvrđeno ko je seče). A složićemo se da je šuma prirodna zaštita zemljišta od erozije.
-Verujem da ćemo se složiti da je činjenica da se bedemom iako je to zabranjeno, kreću automobili (da se time kumulativno može ugroziti stabilnost bedema), i na to se prvenstveno odnosio onaj termin “hedonisti”, jer se ljubav prema prirodi “hedonista” svodi da automobilom dođu što bliže svojoj vikendici.
-Verujem da ćemo se složiti da pojedini objekti koji su “nikli” na savskom nasipu imaju prilično duboke temelje, kojima su morala prethoditi znatna iskopavanja (što narušava kompaktnost tla i čini ga rastresitijim i podložnijim razmekšavanju).
-Činjenica je da u tom pojasu postoje mnogi objekti za koje ne postoji dozvola kao i objekti koji kategorijom (na prvi pogled) odudaraju od kategorije za koju je izdata dozvola….
Sve u svemu gospodinje Mandiću, mislim da smo mi, bar sudeći po tekstovima, iako je Vaš tekst odgovor na moj, konstatovali iste stvari: Da su savski bedem i savski nasip nešto što treba da održavamo, čuvamo i nadograđujemo, tako da ostanu ono čemu su i namenjeni, prostor za odmor, šetnju, rekreaciju i oaza mira za sve istinske ljubitelje prirode i reke, i zaštita Novog Beograda…a to se može učiniti samo dobrom zakonskom regulativom, koja neće ostavljati prostor različitim tumačenjima i zloupotrebi.
Stoga je ovaj tekst ujedno i poziv Vama i svim istinskim ljubiteljima prirode i reke Save, da nas posetite u našoj kancelariji koja je od skoro i otvorena na Novom Beogradu, i koja će od Septembra početi da radi po principu otvorenih vrata za sve sugranjane koji imaju problem ili ideju kako možemo skupa učiniti nešto što će naš Novi Beograd učiniti lepšim a život u njemu lagodnijim i prijatnijim.
Ispratite na našem sajtu ili facebook stranici kojim danima i u kojim terminima će naša kancelarija biti otvorena za sugrađanje, mapirajte probleme, osmislite ideje, i dođite da ih skupa pokušamo rešiti i realizovati.
Još jednom hvala na javljanju.
S poštovanjem
Radomir Mrkić
Gospodin Mandić pokušava da uz pomoć nekih polučinjenica zamagli i relativizuje priču, a ona je vrlo jednostavna i egzaktna :
– saobraćanje vozila nasipom je zabranjeno; on i njegovi ljubitelji prirode ne samo da svakodnevno masovno krše propise, nego su samoinicijativno i ilegalno postavili i saobraćajni znak koji je u suprotnosti sa zvaničnim režimom saobraćaja na nasipu; ovo bi moralo da bude ozbiljno krivično delo, jer reč je o teškom i sistemskom ugrožavanju bezbednosti saobraćaja;
– zidanje ispod nasipa je strogo zabranjeno; oni masovno zidaju.
Ali naravno nisu naš problem kojekakvi Mandići i ostali hedonisti, nego gradska administracija koja ih pušta da divljaju. Riba od glave smrdi, i upravo u administraciji treba tražiti i rešenje. A dogodine kad sasrećom taj problem bude rešen, onda će lako da rade i rampa i bageri. A o rutinskom sprovođenju postojećih jasnih propisa ionako nema potrebe da se mnogo polemiše.
Gospodin Jovanović u maniru pomenutih NVO aktivista obmanjuje javnost neistinama i netačnim timačenjem zakonskih odredbi. Naime Zakon o vodama kaže u u članu 133 da je zabranjeno na nasipimm i drugim vodnim objektima prelaziti i voziti motorno vozilo osim na mestima na kojima je to dozvoljeno. Kako je odlukom Sekretarijata za saobraćaj od 26.09.2016 ukinuta zabrana saobraćaja a nasip je asfaltiran za potrebe kretanja motornih vozila vodovoda ovakvo tumačenje zakonske regulative, od strane gospodina Jovanovića je besmisleno. To što je udruženje postavilo je bila tabla sa apelom a ne saobraćajni znak. Zna se kako izgleda saobraćajni znak i ko ga postavlja. To što gospodin Jovanović ne razlikuje tablu sa porukom od saobraćajnog znaka je već stvar inteligencije.
Zidanje ili gradnju na vodnom zemljištu reguliše član 5 Zakona o vodama a ne gospodin Jovanović i NVO aktivisti. Ako nije dozvoljeno postojanje zidanih objekata zašto se gospodin Jovanović i NVO aktivisti ne zalažu i za rušenje istih takvih objekata na desnoj obali Save. Za razliku od Vas gospodine Jovanoviću i vaših istomišljenika NVO aktivista ja svoj hedonizam ne pokušavam da sakrijem dok Vi svoje interese zavijate u oblandu tobožnje zabrinutosti za javno dobro, ugrožavanje bezbednosti saobraćaja tom slično. Riba smrdi od glave ali smrdi i nešto u Vašoj tobožnjoj brizi.