Следеће године биће тачно педесет година од првог озбиљног плана за градњу метроа у Београду. Да смо за ових пола века сваке године макар километар ископали што, сложићете се, није немогућа мисија, могли смо да имамо много више километара од прве три предвиђене линије. Метро ипак немамо, а како ствари стоје – нећемо га никада ни имати. Метро је дугорочан пројекат, и то је прва и непремостива ставка која наше краткорочне политиканте спречава да се њиме озбиљно баве. Метро је у Београду искључиво шифра за поткусуривање пред изборе.
С друге стране, Београду је очајнички потребан метро, јер овакав превоз какав сада имамо је недостојан тог имена. Хиљаду возила на више од два милиона становника је знак да се становници Београда не превозе већ да губе у превозу и време и живце. Релације које би се у нормалним условима прелазиле за 15, 20 минута, у Београду се, са чекањем, мере некада и по сат времена.
У великим градовима превоз није тек једна од ставки у буџету, већ најважнија обавеза власти. Његово нефункционисање има лоше последице, како оне које се одмах виде, тако и дугорочне, још погубније. Свакодневно малтретирање становника због дугог чекања, нервоза због неподношљивих гужви у самим возилима, потенцијалне опасности због старих и неисправних возила, закрчења на улицама, све ово акумулира неверотано незадовољство грађана кога они који не користе градски превоз нису свесни.
Питање и проблеми везани за градски превоз у неким градовима и земљама били су окидач за велике побуне и крваве демострације. Лош превоз укида једну од људских права – права на слободу кретања. Превоз у великим градовима је и питање развоја, укључивања свих слојева у живот града, демократичност у најогољенијем виду. Ни у време строгог комунизма у Москви, Прагу, Будимпешти и Букурешту није се постављало питање да превоз не функционише. Напротив, тачно као сат и брзо сте се могли превести где год сте хтели. Да не помињемо развијене земље Запада, тамо је превоз нешто у чему се ужива.
Зашто метро једино није могућ у Београду? Све кошта, наравно, па би коштао и метро. Питање новца је увек непремостив аргумент, када је такав аргумент потребан. Висина кредита који би се подигао за метро вероватно би премашио све цифре до сада, тачно. Али, бенефити су немерљиви и такво улагање би требало да буде само питање времена. Али, чини нам се да је овде друга ствар у питању. Метро је дугорочна инвестиција која не дозвољава ад хоц пресецање врпце, пуштање у промет пре рока и закулисне радње. Зато је метро за наше политичаре непожељна тема у озбиљним разговорима. Повремено се још неко усуди да га помене у предизборној кампањи.
Последњи је то урадио Синиша Мали. Овај случајни човек на месту градоначелника већ се истакао по неосетљивости на мишљење јавности, па ни по питању метроа ствари не стоје другачије. Јер, од почетка приче о метроу, све власти су се за ових 50 година колико толико слагале макар око рута линија. Али не и Синиша Мали и тим око њега. Нова визија метроа, за коју унапред знамо да се никада неће реализовати, али коју је Мали недавно представио, нема никакво упориште у реалним потребама Београђана, већ искључиво у интересима инвеститора, читај Београда на води и повратника на српску политичку сцену, породице Карић.
Најновија Студија изводљивости Града Београда (“која ће тек бити израђена”) предвиђа две линије, али оно по чему се идеја ове власти разликује од свих претходних од 1968, јесте што је укрштање линија метроа, уместо у центру града, овога пута у Београду на води. Потпуно нова стратегија метроа повезаће Макишко и Вишњичко поље, у овом тренутку две ливаде. Но, први човек престонице има објашњење, боље речено “визију”.
“Кроз ту прву линију метроа Макишко поље, Београд на води, Лука Београд, Блок 18, Ада Хуја – то су пројекти који вам кроз развој метроа доносе милијарде евра инвестиција. Макишко поље – то су милиони квадрата новог пословног и стамбеног комплекса”, објаснио је Синиша Мали.
Макишко поље које је београдско водоизвориште, али на које је, према писању медија, породица Карић бацила око за свој Тесла град.
Није ми уопште намера да се бавим ни Тесла градом, ни Београдом на води, али свакодневна вишедеценијска вожња ГСП-ом ми говори да је метро наша насушна потреба са којом се ево већ 50 година игра свака политичка гарнитура Београда, а да није ископан ни један једини метар. Ова ад хоц промена зацртане руте ми каже да смо за још сто година даље од овог веома важног задатка који стоји пред Београдом.
Дотле, на располагању нам је хиљаду возила у проблематичном техничком стању за два милиона суграђана. Једино добро што могу да видим у овој једначини је накупљени бес грађана.
Татјана Чанак
члан Доста је било
Београд
sve je to tacno u tekstu, ali opet i dalje detekcija i analiza trenutnog stanja u Beogradu i odnosa SNSa prema metrou.
Analiza je korak 1, a korak 2 je zapravo predlog resenja kojeg ja opet ne vidim.
Koja je uopste vizija izgradnje, nacin izgradnje metroa, rokovi itd. od Dosta Je Bilo? Ja je nisam video, tako da je ovaj tekst gubljenje vremena.
Nije valjda da je viija pokreta, zapravo DEBATA o METROU? Cekate da u toj debati dobijete vreme. Vi morate da pocnete da dajete obecanja.
Ja nisam cuo ni jednom obecanje, kad mi dodjemo na vlast mi cemo do 2020 izgradi jednu liniju metroa. Finansiracemo se tako i tako, radice ovakve i ovakve firme. Pravicemo laki metro ili teski metro. Nadzemni ili podzemni. Kostace toliko i toliko. Radicemo ga iz budzeta, ili dacemo u koncesiju, dacemo da nasi tajkuni rade metro (kao npr. skytrain u Bangkoku).
Ili da kazete zvacemo Ilon Muska da pravi metro itd.
GDE VAM JE VIZIJA I IDEJA? Analize su samo pocetak.
Sto bi ja glasao ponovo za vas, kad je cela pricao oko metrao, imacemo debatu.
Posao politicke partije je da dodje na vlasti i sprovede svoje ideje.
Metro je projekat od nacionalnog znacaja i jedino je pitanje ko ce vec zapoceti taj proces i na kraju krajeva nesto i uraditi.