Sledeće godine biće tačno pedeset godina od prvog ozbiljnog plana za gradnju metroa u Beogradu. Da smo za ovih pola veka svake godine makar kilometar iskopali što, složićete se, nije nemoguća misija, mogli smo da imamo mnogo više kilometara od prve tri predviđene linije. Metro ipak nemamo, a kako stvari stoje – nećemo ga nikada ni imati. Metro je dugoročan projekat, i to je prva i nepremostiva stavka koja naše kratkoročne politikante sprečava da se njime ozbiljno bave. Metro je u Beogradu isključivo šifra za potkusurivanje pred izbore.
S druge strane, Beogradu je očajnički potreban metro, jer ovakav prevoz kakav sada imamo je nedostojan tog imena. Hiljadu vozila na više od dva miliona stanovnika je znak da se stanovnici Beograda ne prevoze već da gube u prevozu i vreme i živce. Relacije koje bi se u normalnim uslovima prelazile za 15, 20 minuta, u Beogradu se, sa čekanjem, mere nekada i po sat vremena.
U velikim gradovima prevoz nije tek jedna od stavki u budžetu, već najvažnija obaveza vlasti. Njegovo nefunkcionisanje ima loše posledice, kako one koje se odmah vide, tako i dugoročne, još pogubnije. Svakodnevno maltretiranje stanovnika zbog dugog čekanja, nervoza zbog nepodnošljivih gužvi u samim vozilima, potencijalne opasnosti zbog starih i neispravnih vozila, zakrčenja na ulicama, sve ovo akumulira neverotano nezadovoljstvo građana koga oni koji ne koriste gradski prevoz nisu svesni.
Pitanje i problemi vezani za gradski prevoz u nekim gradovima i zemljama bili su okidač za velike pobune i krvave demostracije. Loš prevoz ukida jednu od ljudskih prava – prava na slobodu kretanja. Prevoz u velikim gradovima je i pitanje razvoja, uključivanja svih slojeva u život grada, demokratičnost u najogoljenijem vidu. Ni u vreme strogog komunizma u Moskvi, Pragu, Budimpešti i Bukureštu nije se postavljalo pitanje da prevoz ne funkcioniše. Naprotiv, tačno kao sat i brzo ste se mogli prevesti gde god ste hteli. Da ne pominjemo razvijene zemlje Zapada, tamo je prevoz nešto u čemu se uživa.
Zašto metro jedino nije moguć u Beogradu? Sve košta, naravno, pa bi koštao i metro. Pitanje novca je uvek nepremostiv argument, kada je takav argument potreban. Visina kredita koji bi se podigao za metro verovatno bi premašio sve cifre do sada, tačno. Ali, benefiti su nemerljivi i takvo ulaganje bi trebalo da bude samo pitanje vremena. Ali, čini nam se da je ovde druga stvar u pitanju. Metro je dugoročna investicija koja ne dozvoljava ad hoc presecanje vrpce, puštanje u promet pre roka i zakulisne radnje. Zato je metro za naše političare nepoželjna tema u ozbiljnim razgovorima. Povremeno se još neko usudi da ga pomene u predizbornoj kampanji.
Poslednji je to uradio Siniša Mali. Ovaj slučajni čovek na mestu gradonačelnika već se istakao po neosetljivosti na mišljenje javnosti, pa ni po pitanju metroa stvari ne stoje drugačije. Jer, od početka priče o metrou, sve vlasti su se za ovih 50 godina koliko toliko slagale makar oko ruta linija. Ali ne i Siniša Mali i tim oko njega. Nova vizija metroa, za koju unapred znamo da se nikada neće realizovati, ali koju je Mali nedavno predstavio, nema nikakvo uporište u realnim potrebama Beograđana, već isključivo u interesima investitora, čitaj Beograda na vodi i povratnika na srpsku političku scenu, porodice Karić.
Najnovija Studija izvodljivosti Grada Beograda (“koja će tek biti izrađena”) predviđa dve linije, ali ono po čemu se ideja ove vlasti razlikuje od svih prethodnih od 1968, jeste što je ukrštanje linija metroa, umesto u centru grada, ovoga puta u Beogradu na vodi. Potpuno nova strategija metroa povezaće Makiško i Višnjičko polje, u ovom trenutku dve livade. No, prvi čovek prestonice ima objašnjenje, bolje rečeno “viziju”.
“Kroz tu prvu liniju metroa Makiško polje, Beograd na vodi, Luka Beograd, Blok 18, Ada Huja – to su projekti koji vam kroz razvoj metroa donose milijarde evra investicija. Makiško polje – to su milioni kvadrata novog poslovnog i stambenog kompleksa”, objasnio je Siniša Mali.
Makiško polje koje je beogradsko vodoizvorište, ali na koje je, prema pisanju medija, porodica Karić bacila oko za svoj Tesla grad.
Nije mi uopšte namera da se bavim ni Tesla gradom, ni Beogradom na vodi, ali svakodnevna višedecenijska vožnja GSP-om mi govori da je metro naša nasušna potreba sa kojom se evo već 50 godina igra svaka politička garnitura Beograda, a da nije iskopan ni jedan jedini metar. Ova ad hoc promena zacrtane rute mi kaže da smo za još sto godina dalje od ovog veoma važnog zadatka koji stoji pred Beogradom.
Dotle, na raspolaganju nam je hiljadu vozila u problematičnom tehničkom stanju za dva miliona sugrađana. Jedino dobro što mogu da vidim u ovoj jednačini je nakupljeni bes građana.
Tatjana Čanak
član Dosta je bilo
Beograd
sve je to tacno u tekstu, ali opet i dalje detekcija i analiza trenutnog stanja u Beogradu i odnosa SNSa prema metrou.
Analiza je korak 1, a korak 2 je zapravo predlog resenja kojeg ja opet ne vidim.
Koja je uopste vizija izgradnje, nacin izgradnje metroa, rokovi itd. od Dosta Je Bilo? Ja je nisam video, tako da je ovaj tekst gubljenje vremena.
Nije valjda da je viija pokreta, zapravo DEBATA o METROU? Cekate da u toj debati dobijete vreme. Vi morate da pocnete da dajete obecanja.
Ja nisam cuo ni jednom obecanje, kad mi dodjemo na vlast mi cemo do 2020 izgradi jednu liniju metroa. Finansiracemo se tako i tako, radice ovakve i ovakve firme. Pravicemo laki metro ili teski metro. Nadzemni ili podzemni. Kostace toliko i toliko. Radicemo ga iz budzeta, ili dacemo u koncesiju, dacemo da nasi tajkuni rade metro (kao npr. skytrain u Bangkoku).
Ili da kazete zvacemo Ilon Muska da pravi metro itd.
GDE VAM JE VIZIJA I IDEJA? Analize su samo pocetak.
Sto bi ja glasao ponovo za vas, kad je cela pricao oko metrao, imacemo debatu.
Posao politicke partije je da dodje na vlasti i sprovede svoje ideje.
Metro je projekat od nacionalnog znacaja i jedino je pitanje ko ce vec zapoceti taj proces i na kraju krajeva nesto i uraditi.