Ауторски текст Безбедност Људска права

Прислушкивање

“Свуда полиција. Осећам се тако небезбедно”
(графит са Берлинског зида)

Важећи Закон о заштити података о личности експлицитно наводи следеће:

„Обрада података је свака радња предузета у вези са подацима као што су: прикупљање, бележење, преписивање, умножавање, копирање, преношење, претраживање, разврставање, похрањивање, раздвајање, укрштање, обједињавање, уподобљавање, мењање, обезбеђивање, коришћење, стављање на увид, откривање, објављивање, ширење, снимање, организовање, чување, прилагођавање, откривање путем преноса или на други начин чињење доступним, прикривање, измештање и на други начин чињење недоступним, као и спровођење других радњи у вези са наведеним подацима, без обзира да ли се врши аутоматски, полуаутоматски или на други начин (у даљем тексту: обрада)“ (Члан 3)

Закон такође наводи и да обрада није дозвољена ако:

„1) физичко лице није дало пристанак за обраду, односно ако се обрада врши без законског овлашћења;

2) се врши у сврху различиту од оне за коју је одређена, без обзира да ли се врши на основу пристанка лица или законског овлашћења за обраду без пристанка, осим ако се врши у сврху прикупљања средстава за хуманитарне потребе из члана 12. тачка 2а) и члана 12а овог закона;

3) сврха обраде није јасно одређена, ако је измењена, недозвољена или већ остварена;

4) је лице на које се подаци односе одређено или одредиво и након што се оствари сврха обраде;

5) је начин обраде недозвољен;

6) је податак који се обрађује непотребан или неподесан за остварење сврхе обраде;

7) су број или врста података који се обрађују несразмерни сврси обраде;

8) је податак неистинит и непотпун, односно када није заснован на веродостојном извору или је застарео. „ (Члан 8)

Па ипак, упркос важећим законским одредбама, МУП, БИА, ВБА, као и други органи власти, сваке године остварују више стотина хиљада приступа подацима о комуникацији грађана по процедури која не задовољава законске одредбе, али и без одговарајуће контроле обраде личних података. У томе им помажу, по закону који их обавезује, домаће компаније које пружају услуге телефоније и интернета.

Према истраживању фондације SHARE само је Теленор у 2016. години забележио готово 300.000 приступа подацима о комуникацији грађана, које јавне и тајне службе у Србији остварују самостално. То “самостално” значи да надлежни орган непосредно приступа задржаним подацима путем ИТ инфраструктуре Теленора, VIP-а и Телекома, у складу са одговарајућим правилником.

Свако од нас у току дана непрекидно комуницира, а савремено друштво све више подразумева непрекидну производњу података о томе где сте били, с ким сте били и о чему сте разговарали. Све те податке (такозване метаподатке или „податке о подацима“) државне службе користе за спровођење назора без икакве контроле.

Мене лично ово веома забрињава. Већ живимо у држави чији највиши државни органи свакодневно крше не само законе, већ и Устав и у којој су људска права сведена на минимум. Живимо у земљи у којој се продукују таблоидне лажи са неподношљивом лакоћом и у којима свако може бити мета. За тренутак само замислите какве све лажи неко о вама може фабриковати на основу неколико разговора и уз помоћ две–три фотографије на Фејсбуку.

Слобода говора и право на информисаност су основна људска права, дефинисана многобројним међународним документима. Али, можемо ли говорити о слободи говора уколико неко прати нашу комуникацију, зна с ким, када и где смо разговарали, шта читамо и о чему дискутујемо на интернету? Наравно да не.

Људска права и слободе грађана су загарантована Уставом. Она су врхунски друштвени интерес. Она су наше политичко опредељење. Она су призма кроз коју се посматра свака акција државе и њене администрације. Призма кроз коју се посматрају закони. Не желим и не могу да прихватим да неко самовољно и неконтролисано управља мојим подацима. Не желим да живим у држави у којој се осећам небезбедно и надзирано.

Шта можемо учинити?

За почетак, тражите своје геолокацијске податке од мобилног оператера.

Тражите задржане податке о саобраћају и локацији затражени за потребе вођења истраге или кривичног поступка.

SHARE фондација је дала детаљну процедуру за ово:

Прво, неопходно је да имате закључену било какву врсту уговора о пружању услуга електронских комуникација са једним од оператора мобилне телефоније, како бисте могли да докажете да је број телефона заиста ваш и да га лично користите.

Затим, потребно је да поднесете захтев за увид и издавање копије података о личности. Најбоље је да прецизирате одређени датум, како би било што јасније на које се податке захтев тачно односи.

Пример захтева за остваривање права у вези са обрадом података о личности је доступан на следећем линку:

Уколико оператор одбије ваш захтев, потребно је да поднесете жалбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Пример анонимизоване жалбе против VIP-а доступан је на овом линку. Жалба се може послати и електронским путем на адресу office@poverenik.rs.

За почетак.

Али ово није довољно. Сви ми заједно морамо схватити опасност која прети нашим породицама, нашој деци, нашим пријатељима, нашој држави, уколико се настави са праксом неовлашћеног прикупљања информација. Још је битнији начин на који ће те информације бити искоришћене у будућности, или пак начин на који ће те информације бити складиштене и чуване. Јер, да вас подсетим, неспособни државни чиновници су захваљујући безбедносним пропустима омогућили да сви подаци пореских обвезника Србије буду доступни. Сетимо се да су подаци о преко 5.000.000 пунолетних грађана Србије путем сајта Агенције за приватизацију били у једном периоду доступни свима. Или да је Комора извршитеља супротно Закону о заштити података о личности, без законског овлашћења или пристанка за обраду, обрађивала податке о личности извршних дужника.

Оливера Јовић
Доста је било Лесковац

http://shareconference.net/sh/defense/share-istrazuje-ko-sme-da-zna-gde-ste-bili-proslog-leta
https://labs.rs/sr/zadrzavanje-podataka-o-komunikaciji-u-srbiji/
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_podataka_o_licnosti.html
http://shareconference.net/sh/defense/monitoring-digitalnih-prava-i-sloboda-u-srbiji-prvi-kvartal-2017

 

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар