Аутобуска станица на Новом Београду - Потреба или пошаст?

Када је 2012. године донесена одлука да се покрене пројекат “Београд на води” који ће заузети навећи део простора Савског амфитеатра – да ли су консултовани грађани Београда, посебно Савског венца, у вези с изгледом тог простора..? Када је одлучено да се из градског буџета (новац свих нас!) издвоји 240 милиона евра за експропријацију и инфраструктурно уређење 90 хектара Савског амфитеатра, а потом тако уређено грађевинско земљиште, чија тржишна вредност премашује пола милијарде евра, поклони неком сумњивом инвеститору за реализацију наведеног пројекта – да ли су консултовани грађани Београда и упитани допуштају ли да се на тај начин троши њихов новац?
НЕ, НИСУ.

Грађани, исцрпљени од борби чији су исходи били изневерена очекивања, остали су пасивни, не дижући глас, док им шака појединаца безобзирно одузима животни простор. Уместо да на том простору никне Београдски “Central park”, који би постао место за одмор, шетњу и рекреацију, испуњем садржајима за децу и спортским теренима ушушканим у зеленилу, уместо да тај део Београда који скоро да нема зеленила продише, уз десну обалу Саве да постане оаза доступна свим грађанима, нарочито Савског венца – хоће ли изгледати хумано и питомо? Постаће простор наливен бетоном, начичкан стамбеним и пословним зградама и тржним центрима, тескобни мравињак, уситњаваће дах и поглед, устројиће и укротиће природу. Доступан само богатој клијентели, док ће обичан човек моћи да зури у здања разноразних “бизнисмена”. О, да ли је ћутање увек злато..? Новобеограђани, бићете први на чији ће се животни комфор одразити крађа, отимачина и обмана, представљени као пројекат од капиталног значаја за град Београд!
Да би поменути пројекат добио пун замах, потребно је изместити постојећу аутобуску станицу. Не желимо да доведемо у питање неопходност измештања аутобуске станице из самог градског језгра, али морамо да укажемо на штетност коју ће као последицу имати њено врло скоро пресељење на Нови Београд (у блок 42). Овакви подухвати, за много мања места од Београда осмишљавају се примарно, јер одређују развој града у неколико наредних деценија – и што је најважније – не реализују на брзину да би се ослободио простор појединцима за стицање профита кроз изградњу атрактивних јединица. Не “умеће” се аутобуска станица у средиште пословно-стамбеног кварта, нарочито ако тај део града има перспективу наставка развоја (несумњиво, потез између Булевара Милутина Миланковића са једне стране, те “Белвилле”-а и Саве са друге стране, има управо такву тенденцију).
Аутобуска станица лоцира се на месту које обезбеђује најмање оптерећење градских саобраћајница гужвом, а узме ли се у обзир да је седамдесет процената долазака на станицу јужно од Саве и Дунава, а само тридесет процената из смера северно од Саве и Дунава, очито је да ће београдски мостови, у случају да аутобуска станица “заживи” на Новом Београду, бити више него дупло оптерећени аутобусима (него у случају да се она лоцира јужно од Саве и Дунава).
Аутобуска станица лоцира се на месту које обезбеђује брзу и лаку доступност града онима који у њега долазе, а узмемо ли у обзир да се већина државних институција, здравствених установа, образовних установа, уосталом и највећи део града налази са супротне стране реке, тај услов неће бити испоштован. Апелујемо на градске власти, поготово на општинске власти Новог Београда, које су потпуно неме, да размисле још једном о могућем нарушавању животног комфора житеља Новог Београда!
Новобеограђани, будете ли ћутали данас, већ сутра може бити касно!
Да ли нам је време пријатељ..?