13. септембра навршено је четири године од када је Српска напредна странка са својим сателитима у Кикинди дошла на власт. Овај период обележило је много лоших потеза и неиспуњених обећања, најчешће датих у предизборним кампањама.
Све је почело ликвидацијом јавних предузећа и агенција, услед чега је више од стотину суграђана (махом оних који нису политички подобни за владајућу већину) остало без посла. Формирано је ЈП „Кикинда“, које је преузело делатности угашених предузећа, а где су удомљени страначки кадови СНС-а, углавном они који немају искуства у раду на местима на којима су постављени. Тако је власт убеђивала грађане да ће ово једно јавно предузеће функционисати беспрекорно, али и данас, након неколико година од оснивања, имамо ситуацију да га град субвенционише са 30- 40 милиона динара, сваке године, што значи да самостално није одрживо.
Апотекарска установа доведена је до просјачког штапа, укупна дуговања премашују 100 милиона, па данас имамо празне рафове у државним апотекама, неке су затворене, неке немају ни струју, а преосталих двадесетак од око 50 запослених нема ни здравствено осигурање већ неколико месеци.
Даље, напредњачку власт у Кикинди обележиле су и куповине гласова, уцене и притисак на бираче на сваким изборима, захваљујући чему су и дошли на власт.
Не смемо заборавити ни нерапровравне расподеле новца локалним медијима на градским конкурсима, услед чега је угашена РТВ ВК, на којој смо свакодневно могли да видимо и чујемо и опозиционе странке које критикују лоше потезе власти. С друге стране, медијима-портпаролима владајуће гарнитуре у граду, додељују се енормне суме новца, које достижу износе и преко 10 милиона динара на годишњем нивоу.
Омогућавање закупа пољопривредног земљишта странцима на територији кикиндске општине, такође је једна од лоших одлука које су донешене, јер ће тако домаћи пољопривредници бити значајно оштећени.
Што се неиспуњених обећања тиче, не смемо заборавити градоначелникову најаву доласка Лидла, затим реконструкцију градске пијаце, изградњу фоајеа Народног позоришта, мостове на Старом језеру, што је директно обмањивање целокупне кикиндске јавности. Уместо тога, добили смо помпезно отварање великог кинеског бутика на месту некадашње Робне куће Београд, све уз присуство челника покрајинске и градске власти.
Неко ће рећи, зашто не помињемо долазак „страних инвеститора“.
Прво, једна фабрика је само пресељена из Сенте, а у којој готово нема новозапослених, јер је у њој већ било ангажовано педесетак Кикинђана, садашњих радника ове фирме, па се послодавцу више исплати да пресели фабрику у наш град, будући да у Сенти нема радне снаге, јер је већина незапослених у овом месту, са пасошима ЕУ, отишла у развијеније земље трбухом за крухом. Јавност мора да зна да ово није заслуга власти, чиме се хвалио и сам председник Вучић, који је присуствовао отварању ове фабрике у Кикинди, него се ради о уштеди трошкова послодавца.
С друге стране, у другој фабрици посао можете добити само ако имате дебелу везу, а треба напоменути и да је одабир радника, уместо преко НСЗ, ишао управо преко градске управе, где су заинтересовани предавали своје радне биографије, што доводи у питање одабир оних који су запослени. Колико нам добро иде, види се из податка да је за стотинак радних места у овој фабрици конкурисало преко 1000 суграђана.
Нажалост, партократија је узела маха, како на републичком, тако и локалном нивоу, а „Доста је било“ је опција која јој се најискреније и најоштрије супротставља, јер системски уништава читаво друштво, док новац свих грађана одлази на плате подобних на измишљеним радним местима. То је проблем који прво треба решавати, како би Србија, па и Кикинда, постали место у којем се лепо и радо живи.
ОО “Доста је било” Кикинда
Коментариши